Danas, živimo u vremenu prekomernog konzumiranja internet sadržaja koji u značajnoj meri utiče na percepciju i svest individue, gde nesumnjivo ubrajamo i novinarske portale odnosno izveštaje ili članke. Najveći deo populacije se najčešće informiše putem internet portala, s posebnim akcentom na mlade, stoga bi mediji trebalo da se fokusiraju na novinarske etičke kodekse, naročito ukoliko se radi o osetljivim temama, u ovom slučaju o femicidu. Važno je naglasiti da se femicid u Republici Srbiji još uvek ne prepoznaje kao zasebno krivično delo.
Termin femicid predstavlja ubijanje žena i devojaka zbog njihovog pola*. Od početka 2024. godine u Republici Srbiji izvršeno je 3 femicida*, a u poslednjih 10 godina ubijeno je 276 žena od strane muškog pola*.
Imajući u vidu ovako poražavajuće podatke, neophodno je da kao društvo sa više pažnje pribegnemo rešavanju i podizanju svesti o postojanju ovog problema, pri čemu bi preduslov trebalo biti uvrštavanje femicida kao krivičnog dela. Jedan od mogućih razloga za nepostojanje svesti u društvu o ovom problemu jeste neadekvatno izveštavanje medija o femicidu. U prilog tome, neki od primera neprofesionalnog pristupa novinara ovoj temi jesu: „Strahota u Novom Beogradu: krvnički tukao ženu, polomio joj trticu, nagnječio glavu, udarao je dok nije pala“*, „Nož u grudi zario joj u majčinoj kući, hteo da pobegne*“ i „Mračna agonija bez prestanka, brutalno udarao ženu u stomak, surovo ubio suprugu ubodom u grudi, muškarac se razneo bombom: krvavi tragovi svuda po Srbiji*“. Potrebno je reći da su ovo samo neki u moru slučajeva senzacionalističkog izveštavanja, zanemarujući u potpunosti zaštitu ličnog integriteta i dostojanstva žrtve. Navedeni naslovi su u nama izazvali lavinu emocije tuge i besa kao i veliku dozu neprijatnosti, stoga nam je veoma teško zamisliti kako se osećaju i u kom se položaju nalaze porodica i bližnji žrtve. Mediji koji izveštavaju na ovaj način zloupotrebljavaju femicid kako bi privukli pažnju javnog mnjenja i na taj način sebi obezbedili više pregleda, što za posledicu ima smanjenje poverenja u medije i istinitost njihovih članaka. Kroz takvu vrstu izveštavanja stiče se utisak da je glavna pokretačka snaga i cilj novinara sticanje materijalnih prihoda, dok etičke kodekse koje zahteva njihova funkcija, ostavljaju po strani.
Direktne posledice senzacionalizma zastupljenog u medijama su brojne, ali mi ćemo se osvrnuti na neke od njih za koje smatramo da su krucijalne. Prevashodno, porodica i okolina žrtve femicida se dodatno traumatizuju što može prouzrokovati dugoročne posledice po njihovo mentalno i fizičko zdravlje, ali to znatno utiče i na društvo u celini. Takva moralna deformacija novinara dovodi do stigmatizovanja žrtava i otežava borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Vodeći se materijalnim podsticajima, mediji se često služe nepotpunim i potencijalno netačnim informacijama što dovodi do nerazumevanja uzroka i posledica femicida. Mediji često u svojim člancima daju na značaju specifičnim i pojedinačnim detaljima i fotografijama žrtve ili počinioca koje su irelevnatne za dati slučaj, prema Smernicama za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama*“ medijski izveštaj ne bi trebalo da prate fotografije/video-zapisi koji na neadekvatan i stereotipan način prikazuju nasilje, preživele/žrtve i nasilnike“.
Na osnovu svega navedenog možemo doći do zaključka da senzacionalistiško izveštavanje od strane medija i novinara stvara iskrivljenu percepciju kod pojedinaca i nepostojanja svesti u društvu o slučaju femicida.
Presudno je naglasiti da bi novinari trebalo da shvate svoju poziciju moći u društvu i da pribegnu poštovanju novinarskih etičkih kodeksa, koji ukoliko se ne poštuju dovode do neistinitog i subjektivnog izveštavanja o femicidu. Pored toga, nesankcionisanje koje najčešće usledi nakon stravičnih zločina, dodatno podstiče agresore na takvo ponašanje jer znaju da neće odgovarati za svoje postupke, dok istovremeno bivaju ohrabreni novinskim člancima koji ostaju kao legat njihovoj muškosti. Situacija je posebno loša u društvima ogrezlim u patrijarhatu. Ostaje na nama da zajedničkim snagama utičemo na rešavanje ovog problema i da pokušamo da uspostavimo normativni okvir koji će dovesti do formiranja pravednijeg društva i preuzmemo pozitivne prakse zemalja kod kojih je femicid prepoznat kao krivično delo.
Zašto baš ova tema?
8. mart je spomen dan svim našim pretkinjama, njihovim suzama i borbama koje se nastavljaju i dan danas. Istorija ženske borbe je istorija borbe za širok spektar različitih prava: prava glasa, prava na rad, prava na obrazovanje, prava na ŽIVOT. Iako živimo u svetu gde mnoga prava posedujemo, ne smemo da zaboravimo na sve naše saborkinje u zemljama trećeg sveta. Ali ne samo to, jednom stečena prava iako, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima garantuje njihovu neotuđivost, nisu u potpunosti neotuđiva i praksa pokazuje da lako mogu da se izgube. Vraćamo se na početak teksta i masovnost fatalnih zločina koji su rezultat mržnje prema ženama, što znači da je sržno pravo - pravo na život ugroženo. Zato danas, nikada glasnije kličemo ženskoj borbi i pozivamo na istrajnost i kontuiranu odbranu svih onih prava koje smo stekle uz citat podsetnik na divnu Odri Lord: “Nisam slobodna dokle god je i makar jedna žena neslobodna, čak i kad su njeni okovi veoma drugačiji od mojih".
Drage devojčice, devojke, žene, srećan nam 8. mart!
*1 https://eige.europa.eu/publications-resources/thesaurus/terms/1192?language_content_entity=bs
*2 https://femplatz.org/index.php
*3 https://www.womenngo.org.rs/publikacije/izvestaji-o-femicidu-u-srbiji#2022-godina
*4 https://www.telegraf.rs/amp/vesti/hronika/3844633-strahota-u-novom-beogradu-krvnicki-tukao-zenu-polomio- joj-trticu-nagnjecio-glavu-udarao-je-dok-nije-pala
*5 https://www.telegraf.rs/amp/vesti/hronika/3845100-noz-u-grudi-zario-joj-u-kuci-majke-pa-hteo-da-pobegne- prijatelji-o-zlocinu-u-velikom-gradistu
*6 https://naslovi.net/2024-02-29/blic/mracna-agonija-bez-prestanka-brutalno-udarao-zenu-u-stomak-surovo-ubio- suprugu-ubodom-u-grudi-muskarac-se-razneo-bombom-krvavi-tragovi-svuda-po-srbiji-a-dan-jos-uvek- traje/35893316/amp
*7 https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/migration/rs/Smernice_WEB-VERSION-final.pdf
· Reaguj
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti