Osam godina rada na čelu institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, bile su prilika za Brankicu Janković da kontinuirano radi na zaštiti od diskriminacije i promovisanju ravnopravnosti u različitim sferama društva. Borba za jednakost polova, zaštitu žena od nasilja, prava LGBT zajednice, osoba sa invaliditetom i drugih marginalizovanih grupa, karakterišu njen rad. Uvažena aktivistkinja za ljudska prava i rodnu ravnopravnost bila je gošća treće epizode podkasta „Biti žena“, te je sa Teodorom Bogdanović govorila o nadležnostima institucije koju predvodi.
Na samom početku, Poverenica je iskoristila priliku da pozove sve ljude da se obrate instituciji Poverenika svaki put kada smatraju da su diskriminisani, odnosno, nejednako tretirani na osnovu – pola, invaliditeta, starosnog doba, fizičkog izgleda, imovnog stanja, zdravstvenog stanja ili bilo kog drugog ličnog svojstva: "Naš zakon je predvideo 20 osnova diskriminacije, ali najčešći su pol, starosno doba, invaliditet, nacionalna pripadnost, zdravstveno stanje, seksualna orijentacija, imovno stanje ili kombinacija tih ličnih svojstava. Građani nam je prijavljuju pritužbom koja se nalazi na našem sajtu, ali prihvatamo i telefonski poziv, a takođe odlazimo i na teren. Postupak je potpuno besplatan."
Institucije poput Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i organizacije civilnog društva igraju važnu ulogu u borbi protiv diskriminacije osetljivih i manjinskih grupa, kroz pružanje podrške, zagovaranje za promene politika i praksi, obrazovanje javnosti, i pružanje pravnog saveta i pomoći žrtvama diskriminacije.
Međutim, kako i sama konstatuje u podkastu „Biti žena“, iako je učinjen određeni napredak u ovoj oblasti, ostaje mnogo posla kako bi se osiguralo da svi građani Srbije uživaju jednaka prava i mogućnosti, bez obzira na njihovu pripadnost osetljivim ili manjinskim grupama.
"Pravda i nepravda ne mogu da budu selektivne, dešava se da pravda stigne samo za neke, a za neke ne. To razara državno tkivo, ta nepravda vodi u beznađe", podvukla je Jankovićeva.
Teških slučajeva u praksi za ovih osam godina bilo je mnogo. "Ne sme da postoji relativizacija nasilja, niti bilo čije pitanje šta je ona čekala, čime ga je izazvala, da li je ona kriva, da li ga je nešto naljutila…. Ceo sistem mora da funkcioniše tako da uvek razmišlja iz pozicije podrške žrtvi, koja treba da bude pitana o tome šta je potrebno da uradimo da joj pomognemo, da se oseća bolje i sigurno i kako da izađe iz začaranog kruga nasilja. Takav sistem još nije napravljen, ali postoji napredak", zaključila je Poverenica.
Skeniranjem ovog QR koda stižete treće epizode podkasta "Biti žena" koja će biti dostupna na Kurir YT kanalu, u petak, 22. marta, sa početkom u 19 časova.
• Podkast „Biti žena“ realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer i holandskom fonadacijom Eduardo Frei.
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti