KAKO DA SE OSLOBODITE STRAHA? Izborite se sa negativnim mislima i slobodno koračajte kroz život

Nekada davno išao jedan starac vijugavim prašnjavim putem ka nekom gradu. Hodao je polako i pogureno, nogu pred nogu. Odjednom mu u susret naiđe čovek na konju koji je galopirao u velikoj žurbi i tako silno projuri pored njega da se starac sruši i pade… Potom obrisa prašinu sa lica, polako podiže glavu i vide da konjanik juri ka provaliji koja se nalazi na drugom kraju puta, pa vikne za njim: „Kuda tako bezumno juriš, tamo je provalija!“, a konjanik mu odgovori: „Pa ne znam ja, pitaj konja!“
Upravo taj konj jeste metafora naših strahova, a ova kratka stara priča ukazuje nam da konjanik treba da upravlja svojim konjem, baš kao što i čovek treba da upravlja svojim strahom. Strahovi su sastavni deo kolektivne svesti, tako da od njih nema svrhe bežati jer nemamo gde da se sakrijemo. Međutim, ne treba ni da dozvolimo da nas strahovi blokiraju i sprečavaju da ostvarimo svoje potencijale. Važno je da osvestimo da strahovi imaju svoju svrhu i poruku, odnosno da su tu sa razlogom i da nas nečemu uče.

Prihvatimo strah, ali ne reagujemo impulsivno nego svesno posmatramo kakve telesne senzacije i misaone tokove prouzrokuje. Umirimo se i usmerimo pažnju na unutra, duboko osećamo svoje telo i pažljivo posmatramo svoje misli. Svesno pustimo sebe da osetimo svoj strah. Primetimo gde nas najviše steže, gde nam se u telu grči i sakuplja napetost, pa samo nežno stavimo ruku na to mesto i dišemo duboko i lagano dok nam ne bude lakše. Kada se uvedemo u stanje mira, možemo da vizualizujemo svoj strah, da zamislimo kog je oblika, veličine, boje, kako izgleda i kako se kreće i sve vreme svesno dišemo i u sebi kažemo toj zamišljenoj personifikaciji straha: „Vidim te.“ I opet malo ostanemo u samoposmatranju i u tišini, pa se opet usmerimo na svoj strah i upitamo: „Čemu me učiš?“ I samo pažljivo pratimo šta nam dolazi, kakve misli, slike, emocije, sećanja… Ovo je samo jedan od brojnih načina kako da prihvatimo lekcije koje nam podsvest šalje kroz strahove. Iznenadićete se sopstvenim uvidima koji će vas podstaći da poboljšate kvalitet svakodnevice i da još više volite sebe.

Možemo da razgovaramo i sa strahom i o strahu, ali takođe možemo svoj strah i da ispišemo i da naslikamo i da otplešemo kroz razne kreativne vežbe:

1. Pismo strahu

Obratite se svom strahu kao da je neka osoba i napišite mu pismo. Ispišite sve što vas opterećuje i uznemirava pa počnite da mu postavljate pitanja i videćete kako ćete automatski početi da pišete i odgovore. Pitajte na primer: „Zašto si tu? Šta treba da uradim da se više ne plašim, šta treba da naučim, šta treba da promenim?“ Opustite se i pišite intuitivno, dozvolite da se na papiru razvije dijalog.

2. Filozofska kontemplacija

Strah nas parališe onda kada se identifikujemo sa njim. Ti nisi samo tvoj strah, to je jedan maleni deo tebe, a ti si mnogo više od toga. Ipak, dok odbacuješ taj maleni deo, ne dozvoljavaš sebi celovitost, zato nežno prigrli i taj nevoljeni i neželjeni deo sebe: Zatvorite oči i usmerite se na taj uplašeni deo sebe pa postavite sledeća pitanja:

„Od čega me štitiš?“ I pratite šta vam dolazi kao odgovor. Upoznajte svoju ranjivost i osnažite sebe.

„Kako mogu više da volim sebe?“ Upravo nam nevoljeni delovi našeg bića ukazuju gde nam treba više nežnosti i samosaosećanja.

3. Ples rukama

Ruke su produžetak srca, a kad smo u strahu, nismo srčani jer ne možeš biti istovremeno u ljubavi i u strahu, kad smo u strahu, gubimo poverenje, zaledimo se i zgrčimo, ali kroz pokret možemo ponovo da postanemo protočni i da promenimo ugao gledanja na stvari: strah je samo medijum tvoje podsvesti, samo poruka za tebe. Oslobodi ruke da se oslobodiš od tih nevidljivih prepreka i mentalnih blokada. Pusti muziku koja te opušta, sedi kako ti je najudobnije, umiri se, zatvori oči i samo pleši rukama na bilo koji način, nema pravilnih i pogrešnih pokreta, prepusti se osećaju nekoliko minuta pa onda energično protreseš ruke i otvoriš oči i primetiš koliko se bolje osećaš. Ovo takođe možete da radite kad god osećate da vam je srce zatvoreno, da ste nešto hladni i ravnodušni ili kad vam treba više hrabrosti i samopouzdanja.

4. Misaoni eksperiment

Razmislite šta sve (još uvek) niste uradili jer ste se plašili… Šta ste to u raznim periodima života želeli da uradite, ali ipak ste odustali jer ste bili blokirani tremom ili jednostavno prestravljeni? A sad zamislite da je neki čarobni štapić dezintegrisao sve vaše strahove i odgovorite na pitanje: „Šta biste sada uradili kad se ne biste plašili?“ Primetite da je pitanje u sadašnjosti i zamislite da ste zaista slobodni od svakog straha i pustite da odgovori sami dođu. Zamislite kako bi vaš život izgledao kada biste dozvolili sebi da se usudite… Neka vaša radoznalost bude jača od vašeg straha.

Preventiva straha

Preventiva glavu čuva, ali kako to primeniti na podsvest? Obratite pažnju na svoje brige! Zabrinutost je prvi nivo straha i treba pogledati u tu zabrinutost i osvestiti je dok ne pređe u fobiju ili blokadu. Zato zastanite i zapitajte se: „O čemu najviše brinete ovih dana?“ Potpuno iskreno izlistajte sebi sve svoje brige jer možda nekih i niste bili svesni i zato dajte sebi malo vremena da primetite oko čega brinete. Primetićete i koliko su brige iscrpljujuće i besmislene jer dok brinete, ne tražite rešenje, ne doprinosite konstruktivnoj promeni. Ako možete nešto da rešite, rešićete, a ako ne možete, briga opet neće pomoći. Uostalom, vi niste u obavezi da imate sve odgovore i sva rešenja, nemojte to da očekujete od sebe, naučite da se nasmejete svojim brigama i da se podsetite: ako neki problem nikako ne možeš da rešiš, onda to i nije tvoj problem! Ne opterećujte se brigama nego dozvolite sebi više lakoće. Pročitajte naglas: Odričem se svojih briga. Hajde sada još jednom, ali glasnije i odlučnije, pročitajte naglas: „Odričem se svojih briga!“ Duboko udahnite kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi pa izdahnite kroz usta i osetite da vam je lakše i da imate pravo da se oslobodite opterećujućih misli i da više uživate u životu.