Oble iznad struka, vitke ispod struka. Baš kao pečurka. Upravo to obećava takozvani  M plan („m“ skraćeno od mushroom), najnovija hit dijeta poznatih. Pretpostavka na kojoj se zasniva mnogo je jednostavnija od brojnih detoks kura: u toku dve nedelje zamenite proteinski deo jednog obroka na dan pečurkama i masne naslage ne samo što će se istopiti sa vašeg stomaka i butina nego će (spremne?) vaš dekolte ostati nepromenjen. Vaga bi, nakon tih 14 dana, trebalo da pokaže od 3 do 5 kg manje. Lepo obdarena Katy Perry drži se, navodno, ovakvog načina ishrane, a Kelly Osbourne tako je skinula tridesetak kilograma.

Proždiranje velike količine jedne „supernamirnice“ nije nov koncept. Sećate se grejpfrut dijete ili, u skorije vreme, goji bobica? Titulu apsolutnog prvaka u kategoriji povrća već neko vreme suvereno drži kelj, za koji se tvrdi da podiže nivo energije i pozitivno utiče na ceo organizam do te mere da neki ljudi (u koje definitivno ne spadam) danima žive na soku od istog.

Sada kada je Katy Perry zaštitno lice ili, bolje rečeno telo, M plana, da li je moguće da su pečurke svrgnule kelj sa pobedničkog postolja? Pa, ne baš. One nisu čak ni pravo povrće. U njima nema hranljivih sastojaka kao što su vitamin C i karotenoidi koje telo pretvara u vitamin A. Ipak, sa oko 40 cal i 6 grama ugljenih hidrata u 100 grama, ne može se reći da pečurke nemaju svojih dobrih strana.  Pored toga, one su jedina hrana neživotinjskog porekla koja je izvor vitamina B12 i čiji su proteini najsličniji onima u mesu.

Dok se većina drugih dijeta koje promovišu čudotvorne osobine neke namirnice obično fokusira na opšte zdravlje ili izgled, M plan vrti se isključivo oko gubitka kilaže. Ovakva iskrenost za mene je pravo osveženje, a pošto oduvek volim sve vrste gljiva i ne bi mi uopšte smetalo da malo stešem figuru u stilu gore pomenute gospođice Perry, ozbiljno razmatram da se bacim na pečurke.  Prvo što radim jeste  to da ispitam lekare koji su mi u blizini. Saznajem dve stvari: kao prvo, svi smatraju pečurke kvalitetnom namirnicom koju treba redovno konzumirati i, kao drugo, svi do jednog skeptični su kada je reč o njihovom udelu u čudotvorni gubitak kilaže. Na najviše protestvovanja nailazi tvrdnja da će masne naslage nestajati samo sa određenih delova tela. Naše telo jednostavno ne razlikuje „zone“, na taj način i ne postoje nikakvi dokazi da bilo koja hrana utiče na masne naslage na isključivo jednom njegovom delu.

Ne obraćam pažnju na svu tu medicinsku mudrost i krećem u kupovinu. Pijaca mi izgleda kao logičan izbor. Nailazim samo na šampinjone i lisičarke (bingo, ove žute pečurkice imaju samo 12 cal na 100 g!). Zbog paprene cene, vrganj ni ne tražim. Za svaki slučaj, kupujem i marinirane šampinjone i sušene šitake pečurke. U mojoj korpi nekako je završilo i ulje sa tartufima, čiju kupovinu sebi opravdavam svojim novim „projektom“. Istina je da su, kao zamena za životinjeske belančevine, pečurke najbolja (i zapravo jedina) opcija ali, ukoliko se odlučite da isprobate vrste kojih nema na svakom ćošku, to će vas skupo koštati.

U cilju novinarske objektivnosti, odlučujem da period od dve nedelje podelim na dva dela. U prvom jednostavno zamenjujem meso gljivama i ništa drugo ne menjam. Ako su zaista čudotvorne, brojke na vagi pokazaće koliko. U drugom, uz zamenu, primenjujem i druge opšte savete za zdravu ishranu.

Prvi dan ih pripremam na puteru. Mali zalogaj raja! Kada ih dodam rižotu, čini mi se da bih tako mogla da se hranim zauvek. Shvatam koliko su pečurke idealan partner svim ugljenim hidratima. Pasta, lisnata testa, pica... U momentu kada počnete da razmišljate o njihovom kombinovanju sa drugom hranom, iskušenja se samo nižu i sve zdrave navike lete kroz prozor. Trudim se da zadržim kontrolu time što ću jesti male porcije. To što „moram“ da jedem pečurke takođe je savršen izgovor da idem u restorane ako nemam vremena da ih spremim sama. I tako se moja nedelja kulinarskog uživanja završava, a pantalone mi nisu ništa šire u struku. Vaga potvrđuje: stanje je nepromenjeno.

Druga etapa počinje, a ja menjam pristup: više manjih obroka na dan, puno povrća, izbegavanje soseva, umaka i testa od belog brašna. Pečurke jedem dva puta dnevno, jednom kao deo obroka, a jednom kao užinu. Način njihove pripreme takođe ne ostaje isti, od sada su grilovane, kuvane (čorba oduvek ima posebno mesto u mom srcu), marinirane ili sirove. Već nakon dva dana osećam razliku. Posle čitavih sedam, vaga pokazuje kilogram manje. Nažalost, ne mogu da ocenim tačno kako je taj jedan kilogram nestao.

Na kraju moram da priznam da M plan nije totalno gubljenje vremena. Kada sam konzumirala gljive ranije u toku dana, duže sam se osećala sito. Imala sam više energije i bila odlično raspoložena (vrlo verovatno od povećanog unosa vitamina B). Favorizovanje samo jedne namirnice jeste jednostavan način da se drži dijeta. Odsustvo izbora mnogo je lakše nego pamtiti gomilu različitih pravila.

U toku te dve nedelje, nešto se ipak promenilo. Pečurke su postale stalan deo mog menija. Sada ih često grickam kao užinu ili ih (znam, predvidljiva sam) dodajem obrocima umesto mesa. Ne, nisu čudotvorni sastojak koji će vam bez truda podariti struk obima 60 cm ali, ako me neko traži, srešće me dok ih prebiram po pijaci.

Tekst: Manda Javorina