Glikemijski indeks, čija se vrednost kreće od 1 do 100, dodeljuje se ugljenim hidratima, a namirnice koje sadrže visok GI treba izbegavati ili njihov unos svesti na minimum. Na primer, visok GI imaju šećer, med i pečeni krompir. Proteini i masti u ovoj dijeti nemaju GI vrednost, pa se pri njihovom izboru rukovodite uobičajenim kriterijumima – birajte piletinu i ribu umesto crvenog mesa, maslinovo ulje umesto zasićenih masti... Takođe treba da imate na umu da svaka vrsta procesuiranja hrane povećava njenu GI vrednost.

Princip na kom funkcioniše GI dijeta je jednostavan – birajući namirnice s niskim glikemijskim indeksom organizam ćete postepeno i kontrolisano snabdevati šećerom čiji će nivo u krvi onda biti konstantan, što obezbeđuje redukciju osećanja gladi.

Jedan dan GI dijete može izgledati ovako:

Doručak: Ovsena kaša s malo meda ili pahuljice sa svežim jagodama ili borovnicama. Umesto toga može se uzeti tost hleb od celog zrna s pečenim pasuljem (iz konzerve) ili medom, obrano mleko ili sok od pomorandže.
Ručak: Sendvič od piletine na ražanom hlebu ili pasta sa sosom od paradajza.
Večera: Grilovana riba s povrćem i mladim krompirom, voćna salata ili kolač od jabuka.

Prednosti

Dugoročno, u pitanju je zdrav i postepen način gubljenja kilograma, što znači da se postignuti rezultati održavaju. Dodatno, pridržavanjem ovakvog režima ishrane svakako birate zdraviji način života koji vašem organizmu obezbeđuje sve potrebne elemente za dobro funkcionisanje.

Nedostaci

Najveći nedostatak ove dijete jeste što se od vas zahteva da neprestano tragate za namirnicama koje imaju nizak GI, odnosno da sa sobom stalno nosite poduži spisak onoga što se uklapa, odnosno ne uklapa, u ovaj režim ishrane, što može opteretiti i stvoriti dodatni pritisak.