Valentina Obradović: Moda je primenjena umetnost

Od 2004. godine radi za modnu kuću Afrodite Mode Collection. Za svoj stil kaže da je romantičan, sa tračkom ironije, humora i futurizma. Ona je dizajnerka, stilistkinja, autorka i kostimografkinja i pre svega dama. Kada je vidite na ulici, pomislićete da ste se vratili u dvadesete godine prošlog veka.

Koji komad izdvajaš kao najkarakterističniji za svoj dizajn?
Ja sam već osam godina kreator u kući Afrodite Mode Collection. Količinu različitih kolekcija, a sa njima i artikala i replika istih već je nemoguće izbrojati, a još teže rangirati. Ako me pitate šta najuspešnije kreiram, odgovor na to pitanje mogle bi dati egzaktne brojke, koje kažu da sam, evo, već više od osam godina u istoj modnoj kući. Onda, valjda, jednako uspešno, kreiram sve (smeh). U svakom slučaju, odgovor na pitanje šta je to u mom radu najkarakterističnije prepustila bih damama koje ljube modu. Ja bih mogla da dam odgovor na pitanje šta najviše volim da kreiram – haljine!

Koje druge oblasti umetnosti te najviše inspirišu?
Na prvom mestu je književnost. Sve je krenulo u ranom detinjstvu: moje sitne godine (pre škole), moja velika tetka i jedna zbirka pesama, koju sam od nje dobila. Nastavilo se bajkama, basnama, stripovima, sve do danas. Posle književnosti, inspirišu me i mnoge druge umetnosti – slikarstvo, film, pozorište, muzika i fotografija. U kreiranju mi pomaže još i istorija umetnosti. Bez prošlosti nema ni sadašnjosti, pa tako ni novih kreacija, duboko verujem u to.

Koliko su ti važni komentari drugih na tvoj rad? Koliko se prilagođavaš sredini, tendencijama?
Moda je primenjena umetnost. Da je to umetnost koju stvaram samo za sebe i samo zarad umetnosti, rekla bih: tuđi komentari mi nisu važni! Međutim, duboko verujem da je moda umetnost primenjena na Život i, moram priznati, veliko mi je zadovoljstvo što tu svoju umetnost mogu da udahnem u živote što većeg broja žena. Mnogi misle da je odelo tu tek da pokrije telo (ili ga otkrije!), a ja sa odela čitam sreće i tuge, jer kocke il’ pruge – nesvesno komuniciraju i bez vas. Raspored boja, igra dezena, odabir ili odsustvo nakita govore sami za sebe. I nemarno oblačenje je neki stav!

Šta je najteži, a šta najzanimljiviji deo tvog posla?
Najteže mi je da se pomirim s činjenicom da je prva i osnovna odlika mode promenljivost. Moda nije kao neke druge, egzaktne profesije. Tu nema konstante. Ono što je do juče bila odlika trenda, sada je demode. Ukoliko ste se navikli na jedan oblik šešira, zaboravite ga u ovoj sezoni.

Šta je po, tvom mišljenju, poslednja najveća/najuticajnija promena u modi?
Volim što moda, možda nikada više nego danas, crpi inspiraciju s ulice. Postoje sjajne knjige, studije koje se bave uličnom modom. Jedna od omiljenih mi je The Sartorialist Scotta Schumana, blogera, sa upečatljivom kolekcijom fotografija uličnog stila ljudi širom sveta! A i mnogi blogeri kroz svoje strane govore o tome kako je moda postala globalna stvar, kako inspiracija i dobar stil brišu sve granice.

Kako komentarišeš sve veći procvat konceptualne umetnosti?
Posle filma Umetnik je prisutan, dokumentarca o svetskoj a našoj Marini Abramović, shvatila sam jedno: kod Marine, ljubav je umetnost, a umetnost je performans, a performans je čista emocija koju daje, odnosno prima. Poverovala sam joj i verujem joj i dalje. I verujem svakome ko kroz svoju umetnost daje emociju. Koncept nek sam bira. Najvažnije što si naučila o dizajnu? Dobar dizajn je spoj estetike i funkcionalnosti. I srca, dodajem. Bez srca tj. vere nema ljubavi, a bez ljubavi ništa nije dobro, pa ni dizajn.

Gde vidiš sebe kao modnog dizajnera za deset godina?
U zagrljaju (svoje mode i svog muškarca).