Zamislite sebe kako pred neki važan događaj zbog kojeg imate tremu stojite pred ogledalom i sa dva prsta tapkate po tragu nevidljivih tačaka na svom licu, grudima i ispod pazuha, sve vreme mirnim glasom ponavljajući afirmaciju. Zvuči kao vudu?

Takmičenje za najuvrnutije ponašanje? Ne, radi se o metodi po imenu EFT (skraćeno od engleskog naziva Emotional Freedom Techniques), posebnoj varijanti kineske akupresure koja je poslednjih godina očarala ne samo mnoge zvezde, već i milione Amerikanaca. Zagovornici ove metode samopomoći tvrde kako je tapkanjem po akupresurnim tačkama (koje su u stvari energetski meridijani tela) dok se fokusirate na uzročnik stresa, moguće olakšati fizički i/ili duhovni bol. „Vaši problemi neće nestati poput dima ali, ako se praktikuje na ispravan način, EFT će vam pomoći u rešavanju oko 80 odsto problema“, kaže Gary Craig koji je u saradnji sa psihologom  Rogerom J Callahanom, sredinom devedesetih godina osmislio terapiju tapkanjem.

Iako je tapkanje kao tehnika terapije na zapadu poznato već gotovo dve decenije, postalo je mainstream tek nedavno pa mu sada svi „gurui zdravlja“ pevaju hvalospeve. Amerikanac Nick Ortner skrenuo je pažnju na ovu metodu prvo svojim dokumentarcem The Tapping Solution, a zatim i knjigom istog naslova koja se za samo nedelju dana od objavljivanja našla na bestseler listi časopisa New York Times. Nošeni  talasom novostečene popularnosti šest online Tapping World Summits privukli su više od milion ljudi.

Da biste ovladali ovom tehnikom, prvo morate da odredite šta je to što vas čini anksioznim (na primer, prezentacija na poslu ili upoznavanje roditelja svog momka) i da zatim „tapkate po tome“ fokusirajući se na tradicionalne akupresurne tačke. Dok tapkate tih osam različitih energetskih tačaka (vrh glave, obrve, slepoočnice, ispod očiju, ispod nosa, tik iznad brade, iznad ključnih kostiju ili pazuh), ponavljate unapred smišljenu rečenicu (nešto nalik afirmaciji) koja je obično varijacija na temu: „Iako imam problem (imenujte ga), duboko i potpuno prihvatam samog/samu sebe.“ Možete da odaberete rečenicu: „Dobro sam.“ Ili onu: „Postoji deo mene koji je i dalje dobro.“

„Prvi deo afirmacije predstavlja direktno suočavanje sa problemom. To je od ključne važnosti za uspeh terapije zato što je većina nas od malih nogu učena da potiskuje emotivni bol.“ Objašnjava Dawson Church, istraživač iz Kalifornije i urednik magazina Energy Psychology. „Drugi deo rečenice stavlja  problem u neutralan okvir (nasuprot pokušaju da mu se odupremo). Jednostavnim prihvatanjem onoga što se dešava uklanjate komponentu emotivnog intenziteta iz negativnog iskustva.“

Ponavljanje fraze u kombinaciji sa fizičkim tapkanjem, navodno, smanjuje stresnu reakciju organizma. Strah bukvalno biva izvučen na otvoreno i „odtapkan“. Ideja je da razmišljanje o bolnim emocijama i iskustvima vremenom više ne izaziva anksioznost. Church ovo naziva promenom modela reagovanja čija je efikasnost potvrđena na 3.000 ratnih veterana koji pate od post traumatskog stres sindroma. U toku istraživanja, nakon što su ispitanici počeli terapiju tapkanjem, ratna sećanja koja su ih proganjala prestala su da budu okidač za stresnu reakciju.

Rad sa terapeutom izgleda otprilike ovako: od vas se prvo traži da precizno opišete bol ili nelagodu koju osećate (zatezanje, probadanje, bockanje...) i odredite joj jačinu na skali od 1 do 10. Terapeut  zatim počinje da tapka prstom po akupresurnim tačkama. Često se počinje od takozvane karate tačke (na mekom delu šake između malog prsta i zgloba), a zatim to isto počinjete da radite i sami uz ponavljanje određene afirmacije.  Obično je potrebno više ponavljanja pre nego što pacijent prvi put oseti razliku. Mnogi iskuse i potpuni nestanak simptoma. 

Taj nestanak je, nažalost,  često samo privremen. Teorija koja stoji iza terapije tapkanjem zastupa stav kako svaki fizički bol ima svoj uzrok u nekoj emotivnoj traumi i da bi se trajno otklonio, neophodno je pronaći i analizirati njegov pravi uzrok. To se često postiže tako što terapeut traži da se setite momenta ili perioda kad se neki bol prvi put javio. Nemojte se čuditi ako shvatite kako je to bio neki emotivno težak trenutak, poput svađe sa članom porodice. Sledeći zadatak jeste da otkrijete kako ste se tačno osećali u tom trenutku. Je li to bio strah, ranjivost ili bespomoćnost. Ponovno proživljavanje traume bolno je, ali i katarzično.

„Ono što nazivamo bolom često je mešavina fizičkog i prikrivenog emotivnog bola. Tek kada se otarasite emocionalne komponente, možete početi da se bavite konkretnim fizičkim problemom“, objašnjava Church. Možda je upravo to razlog zbog kog mnogi lekari i fizioterapeuti na zapadu počinju da uče EFT. „Većina pacijenata pati od problema koji su u osnovi psihosomatski“, kaže Church koji sada nudi obuku i posredstvom online radionica. „Kada bi hirurzi ovom metodom tretirali svoje pacijente pre intervencija, cena zdravstvene zaštite opala bi od 50 do 80 odsto“, tvrdi on. Mnogi sledbenici EFT-a smatraju ovakvu terapiju efikasnom ne samo u borbi protiv hroničnih bolova i anksioznosti, već i u savladavanju depresije, a neki je preporučuju i za gubljenje telesne težine.

Naravno, ima i skeptika. „Većinu istraživanja o ovoj temi obavljali  su oni koji su imali svoje lične i finansijske interese“, tvrdi dr Brandon Gaudiano, profesor saradnik na katedri za psihijatriju na Univerzitetu Brown u SAD-u. Kada su nezavisni istraživači sprovodili svoja istraživanja, benefiti koje su primetili bili su relativno mali. Jedna kanadska studija pokazala je da je metoda bila isto toliko efikasna kada su pacijenti tapkali lutke kao kad su tapkali same sebe – savršen primer placebo efekta. „Svako subjektivno poboljšanje nastalo zbog tapkanja najverovatnije je rezultat vere u tretman pre nego samog tapkanja“, dodaje Gaudiano. „Ne čudi me što mnogi terapeuti i njihovi klijenti veruju kako je tapkanje efikasno. Svima nam je lako da sami sebe ubedimo kako nešto funkcioniše, čak i kad nije tako.“ 

Možda upravo u tome i leži dobra strana ove tehnike. Naučiti kako da se prepozna stres i spoznati  da je došlo vreme za time out. Ako metoda daje rezultate, je li zaista bitno to što su benefiti možda samo u našoj glavi? Ja prva uvek bih prihvatila olakšanje.

Tekst: Manda Javorina