Kao društvo propuštamo brojne prilike da se obračunamo sa porodičnim i partnerskim nasiljem na različitim nivoima.
DA LI GUBIMO U INFORMATIVNOM RATU SA NASILJEM?
Žrtava nasilja se uglavnom setimo tokom obeležavanja važnih međunarodnih datuma. Onda ih brojimo i priredimo im adekvatnu medijsku kampanju. Za početak, naše društvo bi trebalo da promeni svoj “prazničarski” odnos prema problemu porodičnog i partnerskog nasilja. U moru svakodnevnih informacija ove ad hoc kampanje budu brzo zaboravljene i ne dovode do željene promene u načinu razmišljanja i odnosu prema nasilju. Zbog nedostatka informacija, svesti i nepoverenja u institucije, 2/3 žrtava femicida nikada nije potražilo sistemsku podršku. Na drugoj strani, 1/3 žena je zatražila, ali nije dobila adekvatnu podršku od sistema. Femicid je svakodnevna pojava, zbog čega nam nedostaje sveobuhvatna i konstantna medijska kampanja, sa malo više šansi za uspeh.
KAKO SMO POSTALE PRIMER DOBRE PRAKSE?
Tokom vanrednog stanja 2020, usled Covid 19 virusa, okupila se grupa odvažnih žena koja je započela šivenje tada deficitarnih zaštitnih maski. Ovo bi bio čin obične odvažnosti humanih žena da ga nisu realizovale žrtve porodičnog nasilja. Uprkos sopstvenim egzistencijalnim problemima, žrtve porodičnog nasilja su uspele da se, šivenjem 1500 maski nedeljno, oduže društvu kome ništa ne duguju. U vreme kada su svi brinuli za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje porodice, najmanje se očekivalo da će u pomoć priteći društveno zaboravljene i zanemarene žene. Zahvaljujući pozitivnoj reakciji javnosti, Somborske šnajderke su od društvenog fenomena postale fenomenalna priča.
OPSTAJEMO NA KRAJU LANCA INSTITUCIONALNE SOCIJALNE PODRŠKE
Osim dugotrajne i teško merljive promene mišljenja, čemu bi doprinela konstanta kampanja, naše društvo propušta priliku da pomogne žrtvama porodičnog nasilja kroz njihovu ekonomsku reintegraciju. Žrtve porodičnog i partnerskog nasilja su ekonomski zavisne u 67 % slučajeva, nemaju kvalifikacija i sa završenom su osnovnom (36%) i srednjom školom u (37%) slučajeva, dok je bez osnovne škole 21% žrtava. Lošu komunikaciju između Centara za socijalni rad (CSR) i Nacionalne službe za zapošljavanje(NSZ), žene plaćaju svojim životima. U sistemu institucionalne socijalne podrške ne postoji praksa za njihovo stručno osposobljavanje i zapošljavanje, što je osnovni preduslov za samostalan život van domašaja nasilnika. Izlaskom iz sigurne kuće, žrtva porodičnog nasilja je prepuštena sama sebi. U 30% slučajeva, one se vraćaju nasliniku, dok 15% zbog ponovljenog nasilja završi u servisu sigurnih kuća. Drugim rečima, nikako da povežemo postojeće subvencije predviđene za zapošljavanje žrtava porodičnog nasilja pri opštinama i NSZ, sa realnim žrtvama koje se nalaze na evidenciji CSR.
Somborske šnajderke nastoje da pomognu žrtvama koje se po izlasku iz sigurnih kuća suočavaju sa ekonomskim poteškoćama da započnu samostalan život. Pomažemo im kroz praktičnu obuku i sticanje veština u oblastima krojenja i šivenja, kao i ponudom poslova na izradi maski, kecelja, cegera, posteljina, a u novije vreme spavaćica pod brendom Amelia femme i lutaka Viktorija. Višak prihoda ulažemo u Program podrške samostalnom stanovanju u okviru koga pomažemo ženama u nabavci hrane, lekova, školskog pribora, kupovinom bele tehnike, manjim adaptacijama stambenog prostora.
VRATILO MI SE SAMOPOUZDANJE
Šnajderke vraćaju davno izgubljeno samopouzdanje žrtvama porodičnog nasilja. Ženama žrtvama nasilja je najteže vratiti samopouzdanje i uverenost da sopstvenim snagama mogu više i da vrede više. Kako bi im pomogle da započnu život van domašaja nasilnika, organizujemo praktične obuke u krojenju i šivenju i nudimo mogućnost za rad od kuće. “Vratilo mi se samopouzdanje”, izjavila je žena kojoj smo pomogli da u kratkom periodu od doživljenog nasilja otvori svoju krojačku radnju.
VERUJEMO U SNAGU ŽENA
Žrtva nasilja je privremeni status. Činimo sve što je u našoj mogućnosti da status žrtve nasilja bude što kraći. Somborske šnajderke organizuju rad od kuće za 5 žena. Dve žene su na obuci, dok u okviru Programa podrške samostalnom stanovanju, pomažemo još 4 žene sa 7 dece.
Započele smo sa zaštitnim maskama, a onda smo proširile asortiman na kecelje, kuhinjske rukavice i cegere koje šijemo za društveno odgovorne kompanije, za organizaciju konferencija, seminara i drugih događaja. Najiskusnije žene su uključene u izradu lutaka koje prodajemo u Americi. Započele smo izradu spavaćica pod sopstvenim brendom Amelia femme. Uskoro započinjemo sa proizvodnjom rolki, haljina, helanki, trenerica i drugih odevnih predmeta.
Verujemo u snagu žena i ništa osim samopouzdanja nam nije potrebno. Naša poruka je da same krojite svoj put!
Tekst: Tamara Rudić