Naslednik – babino i dedino omiljeno unuče. Uvek je muško bez obzira koliko sestara imate, a pogotovo ako ste jedino muško. Ovo je objašnjenje pojma ''Naslednik'' na domaćem sajtu koji na zabavan način aludira na čuvenu Vujakliju.
Međutim, sudeći po statistici, ova opaska nije daleko od istine. Još više zabrinjava informacija da danas čak 68% mladih u Srbiji smatra da nasledstvo treba da pripadne samo muškarcu. Kao razlog za takvo razmišljanje najčešće navode to da će se ženska deca verovatno udati i izaći iz kuće, pa samim tim ne zaslužuju da dobiju deo porodične imovine.
Tokom odrastanja smo učeni da sve delimo na ravne časti, roditelji će uvek reći da se sva deca vole podjednako, Zakon o nasleđivanju ne poznaje pol, ali statistika govori da postoje običaji koji su jači od zakona.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi 200 000 žena više nego muškaraca, te bi logično bilo da više od polovine imovine bude u ženskom vlasništvu, ali situacija nije ni približno takva jer samo 25% žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog ove nelogičnosti leži u činjenici da su žene u čak 43,2% slučajeva isključene iz reda naslednika u korist muških članova porodice dok je, sa druge strane, samo 0,5% muškaraca isključeno u korist ženske strane. Situacija je još dramatičnija kad posmatramo statistiku ruralnog područja Srbije u kom oko 16% žena su vlasnice nepokretnosti, a u najvećem broju slučajeva se radi o parcelama manjim od 2 hektara.
Kampanjom na društvenim mrežama pod nazivom ''Koliki je moj deo?'', koju sprovodi Žensko udruženje kolubarskog okruga uz podršku UN Women-a, skrenula se pažnja na vrlo važno društveno pitanje: nepravedna raspodela nasleđa između žena i muškaraca.
Kampanjom na društvenim mrežama pod nazivom ''Koliki je moj deo?'', koju sprovodi Žensko udruženje kolubarskog okruga uz podršku UN Women-a, skrenula se pažnja na vrlo važno društveno pitanje: nepravedna raspodela nasleđa između žena i muškaraca. Kroz kampanju je stavljen akcenat na negativne posledice, te nepravedne raspodele koja doprinosi tome da žene koje nemaju ''ništa svoje'', odnosno nemaju ličnu imovinu, nemaju gde da se vrate ukoliko žive u lošim zajednicama, a samim tim su izloženije mogućnosti da postanu žrtve porodičnog nasilja koje može potrajati do kraja života, a ponekad se završiti i femicidom. Pored toga, posedovanje imovine omogućuje ženama da lakše započnu sopstveni posao ili da unaprede postojeći kroz kreditiranja obezbeđena hipotekom.
Uprkos tome, rodne uloge koje definiše društvo propisuju nam kako ''treba'' da živimo i one, suprotno Zakonu o nasleđivanju, kažu da žena treba da se odrekne nasledstva u korist muškog člana porodice jer će se udati i otići najverovatnije na imanje supruga. Ono što niko ne spominje jeste činjenica da ni na suprugovom imanju žena uglavnom neće postati vlasnica bilo čega i u najvećem broju slučajeva proživeće život bez da će ikad biti upisana u Katastar nepokretnosti kao vlasnica.Strah od stigmatizacije i dobijanja titule ''loše ćerke/sestre/tetke koja se usudila da uzme deo imovine'' je očigledno dominantniji od potrebe da sačuvamo deo nasledstva za sebe i svoje potomke.
Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti i dok god kao društvo odobravamo da žena na sudu izjavi da se odriče imovine u korist muškog srodnika ili da kod notara potpiše izjavu da se odriče vlasništva nad kupljenom nepokretnosti, mi saučestvujemo u stvaranju društva nejednakosti u kom nema milosti prema slabijima, obespravljenima ili drugačijima.
I zbog toga Žensko udruženje kolubarskog okruga poziva sve žene koje su u procesu raspodele nasledstva da se obrate za besplatnu pravnu savetodavnu pomoć na telefon 065/2093309 gde će dobiti informaciju ''koliki je njihov deo''.