Madlena Dašić: Najcool devojka beogradskog asfalta otkriva svoja top modna pravila

Koliko stil oblačenja govori o čoveku?

Kako godine prolaze, postajem sve svesnija uticaja odrastanja na drugom kontinentu. Većinu vremena tih godina provela sam u školskoj uniformi koja je, kada se setim, bila skrojena do perfekcije. Rado bih je sada prisvojila kao poslovnu odevnu kombinaciju. U sredini gde su svi različitog porekla, različitih kultura i običaja, u odevanju postaješ otvoren za raskošan spektar stilova i manje se ograničavaš. Demografski faktor sigurno je uticao na moju opredeljenost prema tradicionalnim bojama i materijalima te zemlje. Moda je od detinjstva za mene bila zabavna poput pozorišne predstave gde svakoga dana možeš odigrati novu ulogu. Sigurna sam da moja hrabrost i sklonost ka eksperimentisanju u odevanju vuče korene iz te multinacionalne sredine u kojoj sam odrasla. Digresije u načinu života i stilu direktno oslikavaju moju tendenciju da se teško vezujem za samo jedan pravac u odevanju.

Kako su izgledali vaši prvi umetnički koraci? 

Moji prvi životni koraci išli su u smeru angažovane umetnosti. Nikada ne bih mogla da zamislim sebe da se bavim ičim drugim. Sa pet godina držala sam časove crtanja i to su već bili prvi znaci da ću krenuti na akademsku putanju u umetnosti. Niz lančanih kopči u mom životu i obrazovanju koje su se godinama spajale, vodile su me ka kreativnim sferama. Ni danas, kao grafički dizajner ili multimedijalni umetnik, ne volim da upadam ni u kakav kalup. Živim i udišem kreativnost i inovaciju oko sebe, i smatram životnim luksuzom da mogu i profesionalno da se bavim onim što najviše volim, a to je najapstraktnije rečeno - umetnost. 

Profesorka ste na Metropolitan univerzitetu. Kakav je vaš outfit na predavanjima i da li i njime prenosite poruku svojim studentima?

Fakultet digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan nema strogi dress code. Oblačenje profesora  je deo njihove slobode u kreiranju identiteta o sebi što, naravno, podrazumeva akademska pravila, ali teško da ćete naići da je iko od mojih kolega odeven u korporativnom duhu. Kao kreativne osobe svako od nas ima neki svoj pravac u oblačenju po čemu smo i prepoznatljivi. Lično se trudim da akcenat stavim na svoja predavanja, sve ostalo je sekundarno. Svesna sam da se poruke, osim verbalnim putem, upućuju i govorom tela, kao i odevanjem koje je uvek prikladno i bez ekscentričnih momenata, ali u mom jedinstvenom stilu. Volela bih da gradim reputaciju koja nije primarno vezana za fizički izgled ili stil oblačenja. Kada pripremamo izložbe ili učestvujemo na festivalima, tu se već javlja neformalnija nota kad je reč o mom outfitu.

Radili ste i kao modni bloger na samim počecima današnje trendi poslovne grane. Koliko pratite aktuelne influensere i koga biste izdvojili?

Kreiranje bloga bio je zadatak u okviru mojih magistarskih studija. Moj mentor Mitar Marinović očigledno je procenio da bi to bio adekvatan izazov za mene, kako u tehničkom, tako i u narativnom smislu u datom trenutku. Taj blog se fokusirao na umetničke teme, a u okviru njega postojao je i deo koji se bavio svakodnevnom modom koju sam smatrala svojim tadašnjim ličnim pečatom. Tada i sada, smatram formu bloga online dnevnikom koji dozvoljava ljudima da istaknu svoja mišljenja i snove u vizuelnom i pisanom obliku. Prestala sam da vodim svoj dnevnik jer su me poslovi odveli dalje od mode. I dalje smatram da na ovim prostorima postoji manjak blogera koji se bave isključivo informisanjem o savremenoj umetničkoj sceni ovde i u svetu. Što se internacionalnih blogova o modi tiče, izdvajam Mariju Bernard. Ipak, navijam  za domaću scenu, pre svega izdvajam: asscoolaskim, vanjaam, fragile.tiny.thing, Olbrih. 

Da li su danas umetnost i moda zaista u digitalnoj realnosti?

Pripadam generaciji koja je svesno svedočila rapidnom razvoju inovacija. Sa nostalgijom se osvrćem na tradicionalne vrednosti, ali neminovno pratim sve novitete koje nam ovaj brzi vek digitalizacije donosi, naročito na profesionalnom polju. Njena svrha zapravo je brže širenje određene ideje koja samo može da ima pozitivan ishod u modi i umetnosti. Ovo nas čini informisanim, inspirisanim, ponekad i prezasićenim sadržajem koji nam je dostupan. Ipak ljudsko biće čezne za onim što je opipljivo. Zato ne verujem u prognoze da će u bliskoj budućnosti svi kanali kreativnih industrija biti isključivo u digitalnim formama. Potrebno je dozvoliti svim novim otkrićima da obogate celokupno iskustvo u ovim sferama.

Ostatak intervjua pročitajte na sledećoj stranici: 

PageBreak

Da li umetnički i fashion izražaj mogu da se nauče ili je ipak reč o osećaju i talentu?

U umetnosti je kao i u medicini: instinkt i prirodna naklonjenost glavni su faktori ako želite da postanete profesionalac u svojoj delatnosti. Svi dizajnerski softveri mogu se naučiti, svaki program je koncipiran da svaki pojedinac može da ga koristi, inače ne bi bili tako user friendly. Pratiti alate isto je kao i slepo pratiti određeni modni trend za predstojeću sezonu, površno. Ali, šta ćete učiniti sa tim tehničkim znanjem, kako ćete koncipirati određen problem ili zadatak, tu leži odgovor koji je povezan sa šestim čulom. U modi, kao grani umetnosti, i generalno u dizajnu, danas je podjednako važno plasirati vašu ideju. Mi jesmo pre svega vizuelni komunikatori sadašnjosti i budućnosti. Smatram da je stereotip o umetniku koji sedi u crnoj rolki i tiho iščekuje aplauz i divljenje publike daleko iza nas. Talenat za propagiranje određenog koncepta ili stila podjednako je važan kao i samo umetničko umeće. 

Basic bele majice sa printom ili natpisom jesu IT komad sezone. Kako bi izgledala vaša kreacija ovog modela?

Ja bih, ako smem, to malo drugačije formatirala. Bela majica, koja predstavlja interaktivnu instalaciju,  menja vizuelne elemente po njenoj površini u zavisnosti od nečijeg raspoloženja, tonaliteta okoline, zvučnih faktora. Tako bismo svakoga dana imali novo umetničko delo na sebi, koje predstavlja jedinstven doživljaj i zajedničko delo autora i njegove okoline. Nije previše zahtevan zadatak, Japanci rade nešto jako slično.

Učestvovali ste u mnogobrojnim modnim projektima. Koji biste posebno istakli? 

Kao grafički dizajner prethodnih godina želela sam da utičem na modu, na neki netradicionalan način, kao što je predstavljanje određenih kolekcija kroz modne performanse. To smo radili na Modnim vinjetama u okviru art programa Belgrade Fashion Weeka, kao performans The Key to Transformation. Svoju magistarsku disertaciju, koja je bila izložena na mnogim izložbama, kao i na Mikser festivalu 2014. godine, izdvojila bih iz melanholičnih razloga. Instalacija je predstavljala mapiranje i projektovanje papirne strukture venčanice, i interaktivni momenat trigera koji zavisi od zvuka i pokreta publike. Budući da nisam imala iskustva, nisam predvidela komplikacije u mapiranju figure koja ima nestatičan oblik i formu, što je proizvelo da doslovno na svakom performansu moram tehnički da izrađujem koncept ispočetka. Bila je to naporna sezona izložbi.

Pokrenuli ste kreativnu inicijativu pod nazivom Artists Anonymous Belgrade. Recite nam nešto više o ovom projektu.

Ova inicijativa, može se reći supkultura, ima kao osnovni cilj stvaranje kreativne zajednice koja se bavi socijalno angažovanim dizajnom. Formati u ovom domenu dizajna su bezgranični i težim da što više motivišem kolege iz svoje branše na aktivaciju za širenje svesti o temama vezanim za našu životnu okolinu. Univerzitet Metropolitan, gde radim, od svojih ranih početaka bavi se socijalnim temama i trudi se da pomaže na bilo koji način različitim udruženjima i onima kojima je pomoć najpotrebnija. Moj motiv je bio da se ovaj rad formatira u određeni kanal i da se uključe profesionalci iz dizajna i van Univerziteta. Držimo radionice, tribine, organizujemo humanitarne izložbe, radimo za humanitarna udruženja pro bono, bez naplate i sada se rodio i koncept brend koji zaradu od prodaje jednom mesečno donira različitim institucijama kojima je potrebna pomoć. 

Moto vaše neprofitabilne organizacije je „We create, to donate“. Gde sve izlažete concept pop-up dizajnerske artikle?

Jedinstvene dizajnirane artikle čiji su autori afirmisani dizajneri sa ovih područja sada možete naći u koncept radnji Jevremova 25 u Beogradu - Mi kreiramo, vi kupujete, mi doniramo. Pa, hajmo u inovativni shopping.

Na sledećoj stranici pročitajte Madleninih deset pravila:

PageBreak

Mojih deset (+1) modnih pravila 

1. Ne stavljaj na sebe bilo šta što čini da se osećaš neudobno.

2. Ako, kao ja, ne nosite nakit, tetovaža je alternativa. Svoje telo smatram platnom gde kroz vizuelne oblike mogu da oslikavam vlastitu priču.

3. Pročačkaj malo bakin orman ili slike, inspiriši se onim što se nekada smatralo modnim trendom. Taj duh je i dalje prisutan, samo ga treba obraditi na savremen način.

4. Imaj svoj unikatni miris. Odabir parfema možda je i teži od definisanja sopstvenog stila, ali kada se otkrije, treba mu biti veran. Za mene - Burberry London, već 15 godina.

5. Kada se zaljubiš u određeni brend, zaljubi se u njihovu priču, koncept, njihovo predstavljanje. Tako ćeš znati da taj brend komunicira sa tobom i da je tebi namenjen.

6. Definiši sebe, svoju komfor zonu i zamisli kako si odeven. To je tvoj lični stil.

7. Trendovi u kolor paletama menjaju se svake sezone, ja bih se držala pantone boje koja je izabrana za narednu godinu.

8. Godine su koncept i interval koji je izmislio čovek, ne postoji ništa prikladno ili neprikladno, samo ono što umeš ili ne umeš da izneseš.

9. Ako često menjaš frizuru i stil odevanja, ne znači da si emotivno nestabilna osoba. Znači da živiš i uživaš u promenama, a one mogu da osveže duh i telo.

10. Ne dozvoli da moda definiše tebe, već ti definiši sebe kroz svoje odevanje. 

11. Preuzmi trend, pa ga učini svojim, jedinstvenim. To je garancija da ćeš se izdvojiti iz mase.

Tekst: Ana Ostojić / Šminka: Branislava Kostić / Mesto snimanja: Muzej savremene umetnosti 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/