Dok me nenadano vrelo junsko sunce pogađa direktno u zatiljak, žurnim korakom hitam ka mestu sastanka sa jednom Ivanom o kojoj sam tek ponešto čula i videla na fotografijama, što je bilo sasvim dovoljno da ostalo poželim što pre da otkrijem. U trku joj šaljem poruku da sam na mestu sastanka za pet minuta.

Podižem pogled da pređem ulicu i na nekoliko metara ispred sebe ugledam ženu koja upravo odlaže telefon u tašnu, tačnije ceger na pruge jarkih, upadljivih tonova, za oko ne može ni da mi ne zapadne šešir a la Keith Ricahrds, sive boje sa vezanom maramom bogatog kolorita, u čitavoj priči je i nekakva neobična boho bluza sa pom-pom detaljima, a sve je pak perfektno usklađeno. Ova žena je hodajući fashion life, to mora biti moja žena! I bila je. 

Ivana Perišić rođena je Beograđanka, završila je italijanski jezik, kao i dizajn i dekor, 13 godina živela je u Italiji je gde je, između ostalog, radila i kao stilistkinja.

Tvrdi da joj je ova zemlja dala razne nove poglede na život, ali da je nikako nije stilski oblikovala. Radila je i sa scenografima, kostimografima, prevodiocima, a u jednom trenutku bila je i office menadžer, kao i urednik srpskog izdanja Elle Decora. Svoje zanimanje opisuje kao životnog trenera koji sam sebe drži na klupi za rezervne igrače, prekvalifikovanog tehnološkog viška i aranžera kabastog nameštaja jedne državne firme. Dok za svoj modni i životni stil kaže da je izvor najčudnijih ideja, ponekad čist bezobrazluk, ali bez degutantnosti i pežorativnosti, obogaćen spojem spokoja i harmonije.

Koliko odeća govori o čoveku?

Vrlo malo, ako ta ista osoba ne ume da se izrazi i verbalno. Sigurno znate za onu izreku: „Progovori da vidim koliko si lepo biće!“ Odeća treba da isprati duh, dušu osobe, da bude njen izraz, da mu to što nosi daje slobodu. Vrlo lako se raspoznaju robovi mode i žrtve estetike.

Šta je za vas moda?

Kada pogledate u rečnik, sam eksplorativni istorijat reči moda i trend, uvek vas dovede do umetnosti i ona je u stvari ta koja je u nama. Ono što je za mene fakat u vezi mode kao takve jeste da je sve cirkularna rehabilitacija jer, sve što je trenutno u modi ili u trendu - što meni ništa ne znači, jeste nešto što si mogao da vidiš pre nekoliko godina, decenija, vekova, samo u nešto drugačijem pakovanju. U zavisnosti od inspiracije umetnika koji je u tom trenutku na sceni, ali ne samo modnoj, već i onoj koja postoji u svetu arhitekture, dizajna enterijera, nameštaja, zapravo svega što ima veze sa estetikom. Međutim, u svetu ove vrste stvaralaštva postoji i evolucija i zato sam vrlo zahvalna. Sloboda i sloboda izbora najveći su luksuz na svetu, kao i način na koji ćete istu izraziti. Svi mi zapravo prenosimo emociju na ovaj način, bilo da je reč o odeći, šminki, frizuri. Ispoljavamo emociju kroz estetiku. Važno je kako se vi u tome osećate. Svako ima pravo da bude drugačiji i to je lepota mode i svega uopšte.

Šta je oblikovalo vaš toliko upečatljivo autentičan stajling?

Oblikovali su me Blondie, Bowie, ali i šutke uz Kud Idijote, to što sam mogla da izađem na teren sa loptom, ali i sloboda izbora. Da se izrazim kroz šta želim, bilo da je reč o odeći ili frizuri, recimo.  I to što sam jako rano prihvatila sebe i počela da radim na onom unutrašnjem možda me je najviše oblikovalo. Okreneš se sebi, tišini u sebi i sve ti se kaže.

Jesu li vam tražili stilske savete?

Jesu, naravno, ali ja se držim jednog aksioma u vezi te priče: to je ambalaža, ako je unutra buđavo mleko, ne vredi. Tako da sam se samo trudila da uvek budem dobar slušalac i gledalac. Čak i kada ljudi ćute ili preterano pričaju, možete da otkrijete određene stvari o toj osobi. Pomalo   

Ono što je najpotrebnije za dobar stil i otkrivanje istog jeste humor, autoironija, integritet. Prihvatanje i poznavanje sebe. 

Šta vas uzbuđuje u svetu mode?

Segmenti koje mogu da razbacam i onda spojim u celine koje odgovaraju mom senzibilitetu. Modu ne mogu da posmatram kao neku prirodnu nauku jer smatram da ne može i ne sme da bude striktna, ne sme da ima aksiome i definicije. Ne trpim slaganja u sferi mode i modnog esnafa već obraćam pažnju isključivo na slaganje misli.

Kako biste opisali svoj stil?

Kod mene vlada miks svega, može to biti skandinavski minimalizam u spoju sa nekom britanskom scenom i još ponečim. Prija mi ležernost Maroka, Indije, Argentine, oni divni kaftani. Sa druge strane, ponekad me inspiriše ono što slušam, na primer Abba, pa ću sutra poneti ultrasjajan plavi kaiš. Nema granica. Nikada nisam volela određene modele i kalupe, uvek sam bila za igru. Da li ćeš da se poigraš sa formama ili bojama, nije bitno. Ne marim za sezone i prilike. Haljina koja je dobila naziv venčanice, može biti i samo lepa haljina. 

Ostatak vas čeka na sledećoj stranici:

PageBreak

Stilski, koji je vama grad (ili nacija) najviše modno osvešćena?

Za mene je to cela planeta geografski, nepresušni rudnik dragocenosti, ali pored nametnutih tržnih centara nije lako pronaći okna, spustiti se u njih i zaviriti u jedan predivan svet posebnih ljudi koji stvaraju neverovatne komade odeće. Teško se za ikoga može reći da je modno osvešćen... Pre bih rekla da su neki svojom genijalnošću u nekom besvesnom, stvaralačkom magnovenju, daleko od mejnstrima. 

Možete li da se odvojite od određenih komada odeće, umete li i da poklonite poneki?

„Nije bogat ko puno ima, već ko je puno dao!“ To je neka promisao koja me prati kroz život i ispunjava me saznanje da sam mnogo toga bezrazložno, s ljubavlju poklonila. Postoji jedna košulja, namenjena nekoj predstavi sa radnjom smeštenom u viktorijansko doba, koju sam poklonila najboljem prijatelju i od tada, a ima tome petnaest godina, on je nosi na svaku svečanu priliku i nepriliku, te se i na sopstvenom venčanju pojavio u njoj.

A, vezujete li se za odeću?

Svaka budala ima svoje veselje, pa tako i ja! Da, desi mi se da me pojedini odevni predmeti „uzmu pod svoje“ i u stanju sam da ih nosim dok se ne pretvore u froncle.

Šta mislite o blogerkama i masovnoj produkciji mode?

Isto što i o uticajnim tviterašicama na polju nuklearne fizike.

Shortcuts:

Šta nikada ne biste obukli?

Ludačku košulju i pancir prsluk!

Žena sa najviše stila?

Moje majke ćerka.

Citat koji vas pokreće?

„Mir no alternativ!“, stih mojih dragih KUD Idijota.

Detalj koji pravi razliku i zašto?

Nešto što daje jasnu naznaku autoironije, zato što nam je ona neophodni mentalni štit. LJUBAV.

Dizajner u čijem prvom redu biste voleli da sedite?

Vivienne Westwood.

Film - serija koja je na vas ostavila najveći modni utisak?

Da ne idem daleko u istoriju... Snatch. Svi likovi su obučeni, potpuno nespremni za ono što će da ih zadesi, a izgledaju beskrajno fenomenalno, čak i oni neobučeni.

Koja je vaša modna mantra?

Citiraću dragog Caneta: „Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj!“

Omiljeni dizajner?

Sjajan tim iz Worn By, Joe Rivetto „The best is yet to come“, zato što rade na reciklaži i rehabilitaciji svega što su nekada nosile ikone iz sveta muzike, filma, sporta... 

Šta smatrate da svaka žena mora da ima u svom garderoberu?

Dovoljno prostora, izbušeno kestenje protiv moljaca, štrikeraj, svilu, pamuk i ponešto od jeansa.

Postoji li neki komad koga se nikada ne biste odrekli?

Ne postoji, jer ne dopuštam da me išta poseduje!

Da li ste možda nasledili neko drago parče odeće? 

To je jedan muški, sivi šešir iz sedamdesetih godina prošlog veka sa etiketom na kojoj stoji Made in Yugoslavia, a koji sam otela tetki.

Tekst: Maja Bunčić


Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/