Osnovni uslov pri uređenju nekog stambenog prostora je da se ljudi u prostoru u kome žive osećaju kao kod kuće“, počinje priču o njihovom životno-radnom ambijentu arhitekta Milan Miodragović. Prizemlje kuće, građene pre Drugog svetskog rata, opremljeno je vrednim klasičnim komadima nameštaja, detaljima iz prošlog i pretprošlog veka, predmetima koji su deo porodičnog nasleđa i poklonima dragih prijatelja i kolega. To su uspomene koje ambijentu daju fizionomiju i dublji smisao. Tragovi minulih godina i patina vremena čine ove predmete još vrednijim i daju im posebnu draž.

Naš sagovornik ističe da je prilikom uređenja enterijera organizacija prostora od suštinskog značaja, da je zarad udobnosti i opuštenosti važno imati pregled prostorija, koje su u ovoj kući znalački povezane: nema vrata, pa je tako nastao istovremeno jedinstven i masivnim zidovima odeljen prostor, prilagođen zajedničkim potrebama. Prvi nivo kuće od 140m2 čine dnevni boravak, spavaća soba, hodnik, kuhinja, kupatilo i izdvojen arhitektonski studio. Dominiraju relativno tamni tonovi i kontrast kraljevskoplave i crvene boje koji se ponavlja i u dvorištu, vizuelno povezanim s enterijerom, dok cigle okrečene u belo daju površini zidova teksturu i živost.

Pod od borovih dasaka u dnevnom boravku nije lakiran, već zaštićen voskom, te je drvo zadržalo prirodan izgled, a plafon je obložen tamnom lamperijom. Stan je pun autentičnih predmeta, uglavnom iz perioda industrijske revolucije, iz XIX i početka XX veka: gramofon iz ’20-ih National Cash Register – mesingana fiskalna kasa iz SAD-a (Dejton, Ohajo) iz 1885. Između kuhinje i dnevnog boravka nalazi se mali drveni pult, danska biro-stolica od drveta i metala, stara oko 40 godina i stari mlin za mlevenje maka,  art deco kutije za duvan, veliki, barokni ram za ogledalo, projektor iz 1900, radio “Filko“ iz 1926, mesingani svećnjaci i lampe s porculanskim postoljem iz XIX veka...PageBreak

Tu je i klasična fotelja bračnog para Charlesa i Ray Eames iz ’50-ih, koja je prvobitno projektovana kao rođendanski poklon dragom prijatelju, slavnom filmskom reditelju Billyju Wilderu.

Pomenuti karakterističan koloristički kontrast vidljiv je i na zanimljivim stepenicama koje vode do potkrovlja, s ogradom od crvenog lima, koje su pokrivene tepisonom kraljevskoplave boje. Kuhinja je pravljena namenski, od borovine, s dobrom ugradnom rasvetom. Posude i predmeti od mesinga, metala, porculana (samovar, posuda za mućenje šlaga, stare kućne mašine za mlevenje...) skupljani su postepeno, nešto je nasleđeno, nešto kupljeno na buvljoj pijaci, nešto doneto s putovanja...

Prostrani studio od 45m2 je dograđen, tako da je jedan zid deo nekadašnje fasade, sada okrečene u belo. Kontrast crvene i plave boje, u koju su ofarbani betonski stubovi i grede na plafonu, i ovde se ponavlja. Tri velika stola imaju konstrukciju od crvenog metala koje je Milan sam pravio i velike ploče od sekurit stakla, koje prostoriji daju izvesnu prozračnost.

Autentičan izgled enterijera ove kuće često zaintrigira i njihove klijente koji neretko požele “nešto slično“, što je sasvim razumljivo, iako je istina da svaki problem traži posebno prilagođeno rešenje i da tajna šarma ovog ambijenta leži upravo u njegovoj individualnosti.

Tekst: Igor Vidović / Styling: Ivana Vujović i Jovana Ćika

Lepota tragova vremena
1/6
Lepota tragova vremena
Vidi galeriju
Kuća arhitekata Slobodanke i Milana Miodragovića je riznica uspomena, susret savremenog mobilijara i vrednih antikviteta, s lepom, toplom patinom koja im daje dublji smisao, a ambijent čini živim, udobnim i jedinstvenim.