U nedavno obnovljenom kaldrmisanom sokaku u centru Pančeva smeštena je prelepa porodična kuća s kraja XIX veka. S vremena na vreme menjala je vlasnike, da bi se 2006. u nju uselio bračni par s dve ćerke. Potpuno svesni njene autentičnosti, rešili su da prilikom renoviranja, koje je trajalo čitave dve godine, sačuvaju originalan izgled ove građevine.
“Tavanice su nove. Kuća je odozgo potpuno otvorena, urađene su ultralake ploče i nadograđen je sprat čija je visina nešto niža od visine prizemlja, a prozori su spušteni da bi spolja izgledalo kao da su nivoi jednaki. Nismo menjali nekadašnji izgled fasade. Elemente od gipsa poručili smo od firme “Stilbi“ koja je kao model imala postojeće ukrase. Raspored prizemnih prostorija je ostao kakav je i bio, kao u starim švapskim kućama. Sprat je modernije sređen, prilagođen savremenom načinu života“, ističe vlasnica. Masivna, drvena ulazna vrata vode u antre. Tu je “alt deutch“ vaštiš s ogledalom u drvenom ramu i mermernom pločom koja počiva na drvenim nogarima.
Nekada je na njemu stajao umivaonik. Iz antrea se ulazi u radnu sobu s velikom bibliotekom i „damsku odaju“, u kojoj se vode intrigantni ženski razgovori. Interesantno je da su vlasnici arhitektu angažovali samo oko građevinskih radova, dok se uređenjem enterijera pozabavila vlasnica. Odabrala je stilski nameštaj, a neki komadi su replike iz epohe Luja XVI. Deo zidova prekriven je drvenim oblogama, a deo tapetama s prugastim dezenom (antre, hodnici, lobi na spratu) i brokatnom šarom u ostatku enterijera. Na njima su slike Cileta Marinkovića, Momčila Fundupa, Matjaža Pikala, Čede Kesića, Dragana Đorđevića i nekoliko nepotpisanih flamanskih umetnika (u biblioteci).
Prozori su zastrti zavesama i teškim draperijama. Pod je rađen od čileanske trešnje u boji mahagonija i na njemu su svileni kineski tepisi. Prostorija u kojoj ukućani provode najviše vremena dobila je naziv “plavi salon“ po beržeri plavičastog dezena u uglu naspram prozora. Dvokrilna staklena vrata vode u trpezariju, a iz nje se kroz hodnik stiže u zimsku baštu u kojoj se nalazi kuhinja s drvenim elementima prljavobele boje i oseća se dah Provanse. Tu, u “ženskoj“ i dečjoj sobi, zidovi su obojeni sedefastobelim tonovima neujadnačenog izgleda i debljine.
Pod je od meliranog granita, a takva su i gazišta za stepenište s ogradom od kovanog gvožđa koje vodi na sprat. U tom delu kuće smešteni su: prostrani lobi, dve odaje za goste, dve dečije i velika spavaća soba, kupatilo za devojčice i kupatilo bračnog para. Stilska ujednačenost je zadivljujuća. Na vrhu građevine je potpuno otvorena terasa površine 200 m2, s roštiljem i velikim šestougaonim đakuzijem u tikovini. U dvorištu, u koje se ulazi iz ajnforta i kroz zimsku baštu, su jasmin-puzavica i fontana.
Kao i u dvorištu, na podu i na zidovima vinskog podruma je štampani beton - imitacija kamena. “Podrum je bio u cigli koju nismo uspeli da sačuvamo, pa smo se odlučili za ovu varijantu. Tu se okuplja muško društvo, sedi se do kasno, degustiraju se kvalitetna vina i puše cigarilosi i tompusi. Zaista sam zadovoljna onim što sam postigla. Kada smo počeli s renoviranjem, namerno nisam angažovala afirmisane majstore, jer je posao bio veoma zahtevan. Tražila sam nekog ko ima dovoljno vremena i ko bi slušao sve ono što mu kažem. Učili smo zajedno i sve je ispalo baš onako kako sam zamislila“, ističe vlasnica.
Tekst: Ana Rundo Mitić / Styling: Ivana Vujević i Jovana Ćika
