Beogradski stan: Klasika sa pomakom

U prostoru od 250 m2 vlasnici su napravili enterijer koji spoja elemente modernog, funkcionalnog stana, sa duhom klasike koja ne zavisi od aktuelnih trendova i prolazne mode. Zahvaljujući sličnom načinu razmišljanja investitora i arhitekata (Ela Nešić i Danilo Nedeljković), rezultat je svevremenski − klasični enterijer skladno je komponovan počevši od celine pa sve do minuciozno osmišljenih detalja i dekoracije. Postignut je komfor prostora, udobnost porodičnog doma, a istovremeno sofisticiranost i šarm otmenog beogradskog salonskog stana.

Fiksna oprema (maske radijatora, drvene obloge, unutrašnja stolarija, ukrasne rešetke) i deo nameštaja (komode, stočići, plakari) unikatno su dizajnirani, pravljeni po meri, pri čemu su u izradi korišćeni savremeni materijali (inoks, korian, staklo) i savremena tehnologija obrade (lasersko sečenje, štampa na materijalu itd.). Namera autora kao i vlasnika stana bila je i da se u što većoj meri elementi enterijera i mnogobrojni detalji unikatno osmisle i realizuju nasuprot sve prisutnijoj tendenciji odabira gotovih elemenata.

Intenzivno učešće i velika posvećenost autora u celokupnom procesu tokom izvođenja radova, znatno su doprineli krajnjem rezultatu: stvoren je enterijer koji odiše harmonijom, elegancijom i otmenošću. Do toga se došlo i korišćenjem svedene i svevremene palete boja i materijala kao i pažljivo biranim komadima nameštaja, umetničkim predmetima i dekorativnim elementima koji su znalački povezani u jedinstvenu vizuelnu celinu. Posebna pažnja posvećena je formiranju i oblikovanju ulaznog dela − antrea, koji je osmišljen tako da bude komforan, reprezentativan i da postepeno uvodi korisnika u ostale funkcije stana. Zahvaljujući ogromnim francuskim balkonima, prostrana trpezarija sa dnevnom sobom i kuhinjom čini jedinstvenu vizuelnu i prostornu celinu, okupanu prepodnevnim prirodnim svetlom. Moderna, minimalistička kuhinja odvojena je od trpezarije samo staklenom kliznom pregradom, dok ambijent oko kamina obloženog prirodnim kamenom sa niskim sedenjem zauzima centralni deo dnevnog boravka i istovremeno formira postepeni prelaz iz zone trpezarijskog sedenja u intimniji deo dnevne sobe sa ugaonom garniturom i rekamijeom uz televizor. Osvetljenje je projektovano tako da se omoguće različiti režimi svetla ili akcentuju pojedini delovi ambijenta, zavisno od potreba i raspoloženja.

Spavaći deo okrenut je ka mirnom unutrašnjem dvorištu zgrade, a pripadajući prostori prostrane garderobe i kupatila dobili su posredno prirodno svetlo uvođenjem zidova od staklenih prizmi. U ovoj intimnijoj zoni stana smeštena je i radna soba koja je osmišljena tako da po potrebi može biti i soba za goste. Na ove prostorije nadovezuju se i prostrane terase ispunjene zelenilom i cvećem. Tako je stvorena suptilna barijera ka neposrednoj okolini i za stanare ovog doma formirana jedinstvena zelena oaza.  

Tekst: Jasmina Avramov