Da li ste primetili da ste tokom velikih vrućina nervozniji i razdražljiviji? Ako niste doveli ta dva faktora u uzročno-posledični odnos, nauka jeste. Brojna istraživanja pokazala su vezu između ekstremnih temperatura i agresivnijeg ponašanja.
Istraživači sa Instituta za klimatske promene u Potsdamu su 2022. godine primetili da se govor mržnje na Twitteru, pardon X-u, povećava i do 22% kada temperature pređu 42 stepena. Druge studije pokazale su više agresivne vožnje, ali i porast ukupne stope kriminala tokom velikih vrućina. Jedno istraživanje sprovedeno u velikim američkim gradovima pokazalo je da je rizik od incidenata sa vatrenim oružjem oko 17% veći tokom dana koji su topliji od većine drugih dana u godini.
Toplota utiče i na mentalno zdravlje. Prema podacima Evropske opservatorije za klimu i zdravlje, visoke temperature mogu pogoršati probleme u ponašanju i povećati rizik od suicida, posebno kod muškaraca. Takođe raste broj psihijatrijskih pregleda i hitnih prijema povezanih sa mentalnim zdravljem tokom toplotnih talasa.
Jedan od razloga za ovakve promene jeste to što ekstremna vrućina utiče na rad mozga. Kada je telo pod stresom zbog toplote, naše kognitivne sposobnosti slabe. Nedavno istraživanje koje su sproveli Inserm, CNRS i Univerzitet Grenoble Alpes pokazalo je da izloženost visokim temperaturama tokom trudnoće i prvih nedelja života može usporiti razvoj jezika kod dece do druge godine.
Naučnici ističu da toplota kratkoročno smanjuje koncentraciju i umanjuje mentalne performanse. Slični rezultati primećeni su i tokom istraživanja sprovedenog 2016. godine u studentskim domovima u Bostonu. Studenti koji su spavali u sobama bez klima-uređaja imali su lošije rezultate na testovima od onih koji su boravili u klimatizovanim prostorijama. Kada toplota oslabi našu sposobnost razmišljanja i koncentracije, teže kontrolišemo emocije i impulse. Zbog toga postajemo razdražljiviji, frustriraniji i skloniji burnim reakcijama.
Neki stručnjaci smatraju da važnu ulogu igraju i hormoni. Veruje se da visoke temperature smanjuju nivo serotonina i dopamina - neurotransmitera koji regulišu raspoloženje i ponašanje. Oni se najviše proizvode tokom sna, a upravo kvalitet sna često opada tokom toplotnih talasa. Posledica mogu biti anksioznost, nervoza i simptomi depresije.
Drugi naučnici primetili su povećan nivo kortizola, hormona stresa, tokom velikih vrućina. To može izazvati promene raspoloženja, napetost i osećaj uznemirenosti. Uz to, zbog toplote dolazi i do dehidratacije, koja dodatno pogoršava koncentraciju i raspoloženje. Zato nije slučajno što nas tokom vrelih dana mnogo sitnica lakše izbaci iz takta - organizam je tada pod dodatnim fizičkim i mentalnim opterećenjem.
U galeriji pogledajte izbor najlepših lepeza za leto 2026. koje je pred nama.