Novčane transakcije danas su postale toliko apstraktne da običan smrtnik teško može jasno da shvati šta se zaista događa kad je o tome reč. Sa druge strane, zgrade u kojima se sve te transakcije sabiraju i oduzimaju i te kako su jasne i glasne svojom monumentalnošću.

Američki umetnik Zachary Formwalt, čiji je rad usled globalne kreditne krize 2007– 2008. godine postao posebno aktuelan, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, izložbom Tri berze (Three exchanges) predstavio je svoje tri video instalacije u kojima se fokusirao upravo na arhitekturu – nove berze robe i akcija u Šenženu u Kini, kao i na arhitekturu amsterdamske berze u Holandiji.

Šta vas je motivisalo da se bavite baš arhitekturom zgrada berze?

Berza je veoma simbolična institucija, simbol kapitalizma koji služi realnim ciljevima kapitalističke privrede. Istorijski gledano, one su obezbedile prostor gde ljudi mogu da trguju. Jedan od najranijih primera jeste zgrada berze iz 17. veka u Amsterdamu, čija je jedna od glavnih i prvobitnih funkcija bila da zaštiti trgovce od lošeg vremena. Ta slika zgrade koja je zapravo sklonište za aktivnost razmene, funkcija je koju su ove zgrade zadržale i danas, iako se sada većina transakcija obavlja preko kompjutera, u hladnim crnim kutijama daleko od očiju javnosti.

Kakav ste cilj sebi postavili kada ste se upustili u ove poduhvate?

Smatram da i dalje postoji potreba da se berza prikaže kao svojevrsna pijaca na kojoj ljudi nastoje da po fer cenama razmene svoja dobra, ali postoji tu još jedan bitan moment – kontraslike ili ogledala, ako hoćete, da se ovaj vid trgovine predstavi. To je slika mesta izvan domena ljudske percepcije, mesta na koje se ne može fizički ući, ali u čijem se funkcionisanju može učestvovati ako pratite pravila igre. Arhitektura berzanskih zgrada interesantna je upravo zato što mora da pomiri oba ova momenta. To je neka vrsta fizičke montaže tržišta kao javne arene za formiranje cene kroz razmenu i mesta na kome se dešava niz proračuna i prenos podataka nerazumljivom brzinom sve vreme. Svojim radovima, zapravo, nastojim da određene slike vratim u  materijale i događaje iz kojih su vremenom izvađeni.

Slažete li se sa izrekom „Sve je u novcu”? Da li je to najtačnija definicija naše stvarnosti?

Zavisi od toga šta smatrate novcem. Pitanje: „Šta je novac?” izuzetno je važno. Tome najbolje svedoči aktuelno stanje u Evropskoj uniji. On odlično pokazuje kako nešto što je u svojoj biti apsolutno političko, kroz zaostavštinu slika može da se pretvori u nešto potpuno suprotno.

Tekst: Jasmina Lazić