Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

6 najboljih srpskih filmova iz devedesetih

Neki od ovih filmova su prava remek-dela...

 Izvor: Foto: Instagram / batazivojinovic

Iako je od nastanka nekih filmova prošlo 20 godina, možemo reći da su još uvek aktuelni. 

Rane, (1998. godina)

Period devedesetih u državi Srbiji, tada još Jugoslaviji, mnogi smatraju jednim od najgorih za tu zemlju poslednjih godina. Hiperinflacije, nezaposlenost i socijalni nemiri, bili su skoro pa normalna pojava u zemlji u kojoj je vladalo totalno beznađe. Kao što to često biva u svetu umetnosti, jedno takvo okruženje bilo je inspiracija mnogim rediteljima koji su svoj bes i nezadovoljstvo sveopštim stanjem, uspeli da kanališu snimajući filmove.

Upravo te i takve devedesete, podarile su nam ostvarenja visokog kvaliteta, od kojih su mnoga stekla kultni status. Pored vrlo teških uslova za snimanje, baš tih godina, srpska kinematografija okitila se Zlatnom palmom u Kanu, nagradom Fipresci u Veneciji i postala bogatija za Lepa sela, lepo gore, koja su uvrštena na mnoge liste najboljih ratnih  filmova ikada.

S obzirom na društveno politički kontekst u kom i nakon kog su nastajali, ti filmovi često su se bavili upravo njim. Govoreći o ratu (Nož, Lepa sela, lepo gore), socijalnim prilikama i društvu poremećenog sistema vrednosti (Rane, Bure baruta) ili pak nekim nadrealnim pričama (Podzemlje, Crna mačka, beli mačor), postali su svedočanstvo jednog vremena na koje nas podsećaju i dan danas.

Sada, nakon tolliko godina, možemo reći da je dosta filmova iz tog perioda preživelo sud vremena i da ih ljudi  sa istim oduševljenjem gledaju i dalje. Posmatrajući te filmove iz ove perspektive, možda još više shvatamo njihovu vrednost nego tih devedestih, kada su neki od nas bili dosta mlađi, a oni malo stariji bili preokupirani mnogo prečim stvarima.

Kroz priču o prijateljstvu dvojice mladića Pinkija i Švabe i njihovom usponu u sam vrh kriminalnog miljea, Rane na možda i najverniji način od svih ovih filmova prikazuju jedno posrnulo društvo, kakvo je bilo ono u Srbiji tih devedesetih godina.

Društvo gde se poštenje i rad  gotovo i ne isplate i gde se preko noći postaje bogat, ali na jedan izopačen i nenormalan način. Pored toga,  ovaj film  bavi se  temom  izdaje i oprosta kao i njihovim uticajem na prijateljstvo dva najbolja druga.

Govoreći kako je veliki broj klinaca nakon gledanja filma dobilo želju da postanu novi Pinki i Švaba, mnogi su zamerili Dragojeviću, ističući štetan uticaj filma na omladinu. Treba reći da Dragojević nije napravio mračniju sliku Srbije nego što je ona zaista bila, a i da jeste, umetnička sloboda mu je to svakako dozvoljavala.

Sjajne uloge ostvarili su natursčici (Dušan Pekić kao Pinki i Milan Marić kao Švaba) i doprineli autentičnosti koju Rane svakako poseduju. Brutalan i mračan, Rane postaju kultni film koji popularnost stiče i van granica Srbije.

Podzemlje (1995. godina)

Priča o jednom čoveku koji grupu ljudi i prijatelja drži u improvizovanom naselju ispod zemlje. Govoreći im kako je Beograd još pod okupacijom Nemaca, tera ih da proizvode oružje, koje će kako kaže, poslužiti u borbi  protiv okupatora, kojih  u Beogradu već odavno  nema.

Često tumačen na različite načine, Podzemlje je reakcija Kusturice na uništavanje zemlje u kojoj je rođen, kako je jednom prilikom i sam  rekao. Ovo je film o manipulaciji, lažima, falsifikovanju stvarnosti kao i nama samima.

Ako bih morao da sastavim listu najvećih ili najoriginalnijih srpskih filmova ikada, Pozdemlje bi zasigurno bilo na njoj. Rađen u koprodukciji sa još pet zemalja, sa budžetom od četrnaest miliona dolara, jedan je od najskupljih filmova srpske kinematografije.

Poznat i pod nazivom Bila jednom jedna zemlja, bio je srpski kandidat za Oskara i dobitnik Zlatne palme u Kanu, što je jedan od najvećih uspeha srpskog filma ikada.

U maniru Felinijevih filmova vizuelno magičan, jedno  je od onih ostvarenje koje predstavlja spoj zabave i ozbiljne umetnosti. Upravo ta teza, da se umetnost može prikazati na jedan zabavan način, bila je osnova za rad mnogim rediteljima čuvene Praške škole, čiji je učenik bio i Emir Kusturica.

Bure baruta (1998. godina)

Snimljen prema istoimenoj pozorišnoj predstavi, ovaj film bavi se devedestim godinama, opisujući ih uparvo kao Bure Baruta. Uz Rane, jedan je od filmova koji najbolje prenosi duh tog vremena.

Film govori o raznim likovima, čije će se sudbine spojiti u jednoj beogradskoj noći. U jednom takvom nesrećnom vremenu, sa ljudima ispunjenim frustracijama i besom, videćemo da za nasilje i tragediju, treba sasvim malo.

Brutalan i mračan, kao i vreme o kome govori, Bure baruta okupilo je sjajnu glumacku ekipu. Dragan Nikolić, Nebojša Glogovac, Aleksandar Berček, Lazar Ristovski, Milena Dravić, samo su neki od njih.

Jednu od svojih najboljih rola, upravo u ovom filmu , ostvario je tada mladi Sergej Trifunović, glumeći agresivnog mladića koji ulazi u autobus i počinje maltretirati ostale  putnike. Kvalitet ovog filma, čiju režiju potpisuje veliki Goran Paskaljević,  prepoznat je i u Evropi, o čemu svedoče mnoge nagrade, od kojih je Fipresci na festivalu u Veneciji, možda i najznačajnija.

Na sledećoj strani pogledajte koji su to filmovi obeležili srpsku kinematografiju devedesetih:

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity