„Šetao sam sa dva prijatelja kad je sunce krenulo da zalazi; odjednom, nebo je postalo crveno kao krv. Stao sam i naslonio sam se na ogradu, osećajući se neopisivo umorno. Jezičci vatre i krvi protezali su se preko plavičasto-crnog ...
Može li umetničko delo promeniti svet? To je pitanje koje zahteva diskusiju; ali, ako se misli samo na umetnički svet – defnitivno može. Teško je izabrati samo nekoliko slika koje su to učinile, ali mi smo se ipak prihvatili tog zadatka.
Ovo su 10 dela koje su se izdvojila kultnim statusom, važnošću i uticajem na kasniju umetnost, poređana hronološki.
1. Masaccio, Porezni novčić
Za otkriće linearne perspektive možemo zahvaliti arhitekti Filippu Brunelleschiju;. Postojala je i pre, u slikarstvu i arhitekturi antičke Grčke i Rima, ali svi zapisi iz tog doba su izgubljeni – sve do XV veka.
Pre nje, umetnička dela su delovala dvodimenzionalno, nije bilo iluzije dubine i prostora. Zbog toga, njeno otkriće ima ogromnu važnost.
Drugi velikan rane renesanse, Masaccio, u potpunosti je ovladao ovim, za to vreme revolucionarnim principom i primenio ga u svojim delima. Koristio je i tada novu tehniku chiaroscuro (jak kontrast svetlosti i senke), koju su kasnije koristili i Leonardo Leonardo da Vinci, Caravaggio, Rembrant i umetnici baroka.
Osim Poreznog novčića, Masaccio izuzetno poznato delo je i Sveto trojstvo, koje takođe odlikuje dubina.
Gde je možete videti? Kapela Brankači (Firenca, Italija)
2. Sandro Botticelli, Rađanje Venere
Što se tiče inspiracija za ovo veličanstveno delo, po nekima je to Ovidijeva Metamorfoza, gde je Venera predstavljena kako naga stoji u školjci na obali mora, dok drugi smatraju da su to stihovi iz antičkih Homerskih himni (zbirka od 33 starogrčke himne nepoznatih autora, napisanih u slavu pojedinih božanstava).
Sa dolaskom renesanse i povratkom antičkih ideala, Botticellijeva Venera je jedna od prvih ženskih figura tog doba prikazana obnažena. Do tada, u srednjem veku, svi su uglavnom morali da budu prekriveni (osim Adama i Eve).
Jedna je od prvih slika u Toskani slikana na platnu, koje je u to doba otkriveno i dobijalo na popularnosti.
Gde je možete videti? Galerija Ufici (Firenca, Italija)
3. Leonardo da Vinci, Mona Liza (Đokonda)
Da je misteriozni Đokondin osmeh izuzetno bitan za svet umetnosti, već znate i sami. Vrednost ove slike procenjuje se na 700 miliona američkih dolara i, po nekim izvorima, svake godine je vidi 6 miliona ljudi.
Vrednost ove slike ne leži samo u gorepomenutim ciframa, već i u svim inovacijama koje je Leonardo da Vinci uveo slikajući je, kao i brojem pitanja bez jasnog odgovora koja postoje oko nje.
Tehnika kojom je naslikana zove se sfumato, što, po objašnjenju samog Leonarda znači da je slika bez linija i ivica, kao da je zadimljena. Takođe, promenio je dotadašnja ustaljena pravila kompozicije, i uopšte slikanja portreta.
Gde je možete videti? Muzej Luvr (Pariz, Francuska)
4. Rembrandt, Noćna straža
Noćna straža je grupni portret naručen povodom posete Marie Medici Holandiji 1638. godine. Predstavlja amsterdamsku gradsku stražu (danju, ne noću, ali se naziv ipak zadržao).
Osim što je posedovao izuzetnu veštinu, Rembrandt se nije držao uobičajnih pravila koja se vezuju za ovakve slike: svetlo je dramatično, poze su atipične, i ne vide se svi podjednako; kapetan, poručnik i misteriozna devojčica okupana svetlom su u prvom planu. Na klasičnim grupnim portretima, svi su se videli podjednako.
Više puta je suočena sa vandalizmom; dva puta su pokušali da je unište nožem, a jednom kiselinom.
Gde je možete videti? Rajksmuzeum (Amsterdam, Holandija)
Na sledećoj strani pročitajte nastavak.
