Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Poseban jubilej Pozorišta na Terazijama: Mjuzikl "Cigani lete u nebo" očekuje svoje tristoto izvođenje u maju

Autor majab

Čuveni mjuzikl koji se u Pozorištu na Terazijama igra više od decenije i za koji se uvek tražila karta više, 26. maja slavi svoj poseban jubilej - tristoto izvođenje.

 Izvor: Foto: Press

Premijera mjuzikla "Cigani lete u nebo" bila je 2004. godine i od tada je ovu predstavu kako na matičnoj sceni, tako i na brojnim gostovanjima videlo oko 200 000 gledalaca!

Ivan Bosiljčić (Lojko Zobar) i Milena Vasić (Rada) postali su najpoznatiji pozorišni par koji publika željno išćekuje da vidi u priči o slobodi i strastvenoj ljubavi između kradljivca konja i lepe Ciganke.

Pored njih u predstavi igraju i Ljiljana Stjepanović, Ivana Knežević, Dragan Vujić Vujke, Miroljub Turajlija, Duško Radović, Nikola Bulatović, Milan Antonić, Desimir Stanojević i mnogi drugi, kao i balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama (oko 90 učesnika). 

Reditelj predstave je Vladimir Lazić, dirigent Aleksandar Sedlar, scenograf Geroslav Zarić, koreograf Krunoslav Simić, kostimograf Snežana Šimić.

Čuveni mjuzikl koji se u Pozorištu na Terazijama igra više od decenije i za koji se uvek tražila karta više, 26. maja slavi svoj poseban jubilej - tristoto izvođenje.
Izvor: Youtube

Osnov za priču je pripovetka Maksima Gorkog "Makar Čudra".

Mjuzikl je imao ogroman uspeh u filmskoj verziji, takođe pod naslovom "Cigani lete u nebo".

Mladić koji se zvao Aleksej Maksimović Pješkov sin siromašnog radnika,siroče koje je rano ostalo bez oca, lađar, kuvar, pevač, skitnica i samouk – imao je dvadeset i četiri godine kada je dospeo u tamnicu. Bilo je to 1892.godine. Uzevši tada pseudonim pod kojim ga poznaje svetska literatura, Maksim Gorki u tamnici piše svoju prvu pripovetku: Makar Čudra. Iako prva, ova pripovetka koja je “zrelo štivo” i sa zanatske, i sa tematske i sa umetničke strane – poslužiće mnogo decenija kasnije, kao osnov za film i mjuzikl Cigani lete u nebo. Pripovetka je klasičan obrazac “duple ekspozicije”. Makar Čudra, Ciganin, priča na obali mora, pod vetrom i talasima, o svom ciganskom sabratu Lojku Zobaru i njegovoj ljubavi prema lepoj Ciganki Radi. Makar Čudra je tema za sebe, pisac ga skicira kao profil snažne ličnosti, tako da bi i on sam mogao da bude tema jedne priče. Gorki daje Makaru ulogu pripovedača da bi ispričao začudnu istoriju jedne ljubavi.

Ta istorija je zanimljiv fabulativni ram za široku sliku koju pisac i njegov junak slikaju pred čitaocem. Napisana u Tiflisu, u stanu političkog izgananika Kaljužnog, objavljena u dvevnom listu “Kavkaz”, ona stoji - hronološki i umetnički - na čelu svih izabranih i sabranih dela Maksima Gorkog. Gorkijevi Cigani nose u sebi elemente romantičarskih legendi koje, međutim,pripovedaju pučki pripovedači.Njih autor sreće kraj čergi, u stepama, za vreme lutanja beskrajnim prostorima svoje domovine Rusije. U tim se novelama, zatim, pojavljuju i likovi skitnica - “bosjaka”, u kojima Gorki otkriva visokeljudske kvalitete, specifičnu životnu filozofiju, često izraženu u brojnim aforizmima i sentencama. Njegovi junaci lišeni su društvenih dogmi i lako prekoračuju norme društvenog ponašanja, upravo zato što ne zavise sudbinski od materijalnih dobara. Jednom rečju - oni su slobodni.

Zbog takvih osobina njegovih novela, Gorkog su u prvo vreme smatrali predstavnikom ruskog modernizma, dok se u vezi sa njegovim likovima najčešće spominjalo Ničeovo ime. Najzad, nesumljivo je jedno: novelistički likovi Gorkog- Makar Čudra i starica Izergil, Lojko Zobar i prelepa Ciganka Rada – jesu ponosni, smeli i snažni ljudi koji su suprostavljeni poniznim, ropskim i slabim. Takvi likovi, takvi ljudi i takvi Cigani, samo i mogu “da lete u nebo”. Zemlja je za njih pretesna.

Tristoto izvođenje je zakazno za 26. maj. 

Tagovi

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity