Svakako da su u pitanju filmska ostvarenja sa malo "težom" i osetljivijom tematikom...
Oni su učitelji, nastavnici i profesori koji unose nešto novo u školsko okruženje u koje dolaze. Oni su revolucionari, borci protiv sistema, humane individue i motivatori.
Predstavljamo vam 13 poznatih i manje poznatih filmova o učiteljima koji na ovaj ili onaj način postavljaju uvek aktuelna pitanja o filozofiji obrazovanja i vaspitanja.
1. To Sir, with Love, 1967.
Rađen prema romanu E. R. Braithwaitea, u režiji Jamesa Clavella, britanski film predstavlja jedno od starijih kinematografskih ostvarenja ove tematike.
Centralna nastavnička figura je Mark Thackeray, koji se podučavanja prihvata dok čeka „pravi posao“, a odeljenje kojem predaje čine „obesni“ pojedinci, rešeni da se podsmehnu svakom autoritetu. Kroz taktiku ophođenja prema učenicima kao prema odgovornim odraslim individuama, isprva zbunjeni Thackeray pokušava da uspostavi balans između discipline i poverenja, podučavajući učenike životnim vrednostima.
2. Specijalno vaspitanje, 1977.
Sa svojom snažnom porukom koja preispituje filozofiju vaspitanja štićenika popravnih domova, film Specijalno vaspitanje, igrani prvenac režisera Gordana Markovića, punopravno dopušta izjavu i mi konja za trku imamo (pa makar ga ima bivše jugoslovensko podneblje).
Ono što je u više priča i detalja prikazano desetak godina kasnije u seriji Sivi dom, ovde je anticipirano i jezgrovito sugerisano. Junak vaspitač Žarko Munižaba (Bekim Fehmiu), pokušava da svojim štićenicima pristupi na drugačiji način, koji neizostavno nailazi na protivljenje psihologa (Cvijeta Mesić).
Njegova borba nalazi najpotpuniji izraz u gnevnom revoltiranom odgovoru kada na videlo izlazi da njegovi štićenici nisu učinili ono za šta su bez dokaza optuženi da jesu, a od kojih je jedan, u bekstvu pred nepravdom, izgubio život.
Na nikom ništa koje nedvosmisleno izbija iz izjave da se postupak obustavlja, Žarko Munižaba, naime, odgovara: Šta se obustavlja? (…) A to što je moj štićenik poginuo? Ništa se ne obustavlja!
Film koji bez ulepšavanja prikazuje drugu stranu omladinsko-delikventske priče.
3. Stand and Deliver, 1988.
Stoj čvrsto i odradi posao režisera Ramóna Menéndezr, rađen je prema istinitoj priči o nastavniku matematike Haimeu Eskalanteu, koji čini „čudo“ od marginalizovanih srednjoškolaca siromašnih porodica.
Eskalante (Edward James Olmos) u filmu je prikazan kao šarmantan i autoritativan nastavnik, kojeg ni jednog trenutka ne obeshrabruje nezainteresovanost poverenih učenika. Koristeći njihov žargon i stupajući sa njima u drugarski odnos, Eskalante koristi nekonvencionalne metode u podučavanju matematike: on glumi, demonstrira, i ne prihvata ne!
Oljmos u ulozi Eskalantea nesumnjivo „kupuje“ simpatije gledalaca, već u sceni u zbornici, kada na izjavu da je svako od prisutnih nastavnika već učinio sve što je mogao i da bi škola mogla da izgubi akreditaciju, nonšalantno izgovara: Ja nisam. Ja bih mogao više. Sa tim nepresušnim entuzijazmom, Eskalante priprema svoje učenike za napredni test iz matematike, koji nisu prošli ni mnogi profesori, i oni zaista postižu uspeh, premda, zbog toga bivaju optuženi da su varali.
4. Death Poets Society, 1989.
Evo najpoznatijeg i možda najvoljenijeg filma iz ove kategorije, u fantastičnoj režiji Petera Weira! Figura učitelja revolucionara pronašla je možda jedan od najpotpunijih izraza u profesoru Keating, kroz autentičan šarm Robina Williamsa, a filozofija obrazovanja i vaspitanja ovde je razvijena sa velikom dramskom efektnošću.
U tradicionalističkom školskom sistemu, profesor književnosti Keating odstupa od ustanovljenog kurikuluma, učeći svoje učenike da na prvom mestu budu slobodni mislioci.
Priča ima tragičan ishod, ali ne i sasvim pesimističnu poruku, otelotvorenu u čuvenoj završnoj sceni kada učenici ustaju na klupe prilikom njegovog odlaska. Kako im je, naime, scenama ranije, profesor Keating na taj način demonstrirao drugačiji ugao gledanja, njihovo stajanje na klupama je njihovo mi mislimo drugačije, a ujedno, i poruka da je seme ipak posejano.
5. Scent of the Woman, 1992.
Ako još niste pogledali ovu snažnu filmsku dramu Martina Bresta, koja slavi lepotu življenja, sa brilijantno odigranim ulogama od strane Al Pacino i Chris O'Donnell, ovo je najtoplija preporuka!
Sredjošolac Charlie Simms sticajem okolnosti postaje svedok neumesne šale. Upravnik pokušava da potkupi Charlie Simms, obećavajući da će mu, kao siromašnijem učeniku pružiti pomoć oko upisa na Harvard.
Charlie Simms treba da razmisli o ovoj primamljivoj ponudi, i tada počinje neočekivana avantura sa slepim penzionisanim pukovnikom (Al Pacino), o kojem treba da se stara za vreme praznika, ne bi li zaradio novac za put kući. Pukovnik ga vodi sa sobom u Njujork, a na tom putovanju njih dvojica uče jedan od drugoga.
Radnja se dobrim delom ne dešava u školi (osim na početku i kraju), i Slade nije formalno učitelj, ali kao neka vrsta Čarlijevog mentora, ustaje protiv korumpiranog školskog sistema na disciplinskom saslušanju, pred punim auditorijumom i komisijom.
Ovde pravite brod pacova, plovilo morskih cinkaroša! – uzvikuje tada Slade prkosno, uzimajući Charlie za primer jednog od poslednjih vitezova moralnosti, čiju su „dušu“ hteli, a nisu mogli da kupe.
Na sledećoj strani pogledajte koji još filmovi u fokus stavljaju školu i obrazovanje.
