Prva rečenica knjige je njeno držanje, stav i boja glasa. Ono što te prvo privuče nekoj osobi, privuče te i knjizi.
Naslov knjige je njeno nasleđe - on uvek ide ispred nje, onako kako ime ide ispred osobe.
Poglavlja knjige su njen karakter.
Stil kojim je knjiga napisana je njen temperament.
Završna rečenica knjige je njena sudbina.
A prva rečenica?
Prva rečenica knjige je njeno držanje, stav i boja glasa. Ono što te prvo privuče nekoj osobi, privuče te i knjizi. Prva rečenica knjige je njena harizma i njen senzibilitet.
Prva rečenica je talentovani hipnotizer koji ti ne dozvoljava da skreneš pogled sa knjige. Ona te privuče kao ljubav na prvi pogled. Ona te grabi na prvi utisak i uvlači te u svet koji je stvorio pisac. Već na prvo čitanje, odlučuješ da li je svet knjige onaj u kom bi i ti postojao.
(Izbor Duške Jovanić: Top 10 ženskih knjiga koje morate pročitati)
Ona je kao treptaj oka koje, u susretu sa drugim bićem, za nekoliko sekundi odluči da li je to njegovo parče raja ili ne. Ona je barijera koja deli autora i čitaoca - ako tu prvu prepreku pisac ne preskoči, teško će doći do onoga kome piše.
Ipak, postoje knjige koje nas kupe na prvi utisak i knjige kojima moramo dati šansu u sledećim rečenicama.
(10 knjiga domaćih autora koje Srbi najviše čitaju)
Koja je uloga prve rečenice?
U prvoj rečenici ima najviše piščevog znoja, jer je na nju, jednu, trebalo da se nadovežu sve ostale. Ona im je začetak i prethodnica. Ona nagoveštava radnju, stvara atmosferu i odražava suštinu knjige.
Ona te navodi da se zapitaš koliko li je vremena pisac utrošio, dok nije osmislio svoju idealnu prvu rečenicu? Dok ju je pisao, on je želeo da prva rečenica bude spona između njega i tebe - čitaoca.
Zašto je baš tu rečenicu odabrao za prvu? Dok je pisao i brisao, odustajao i pokušavao, on je imao u vidu tebe, koji ćeš je čitati. Zašto je baš njoj posvetio posebnu pažnju s obzirom na to da jedna knjiga u proseku ima dvanaest hiljada i petsto rečenica? Odgovor na ovo pitanje dobićeš kada pročitaš knjigu, pa se potom, sa poslednje rečenice ponovo vratiš na prvu.
Dakle, prve rečenice nisu slučajne. U prvoj rečenici knjige upoznaješ se sa piscem, dok se u svim sledećim rečenicama susrećeš sa delom.
Pisci o prvim rečenicama
,,Većina mojih priča izlegla se iz prvih rečenica - to su rečenice koje mi dolaze u nepredvidivim trenucimaˮ ( David Albahari u Antologiji ,,Kako pisci pišuˮ Slaviše Lekića)
„Najteža stvar uvek je prva rečenica” (Orhan Pamuk o problemu prve rečenice).
*Svoju prvu rečenicu Pamuk piše i briše od pedeset, pa čak do hiljadu puta. Piše je rukom, u sveskama, samo na jednoj strani, dok suprotnu ostavlja praznom za naknadna dodavanja i promene, koje ubacuje kao dijaloge u stripovima- u „balonima”. Te sveske potom šalje daktilografkinji na prekucavanje, koja mu ih vraća kao rukopis, u koji on unosi izmene, da bi ona potom na osnovu toga napravila novu verziju. I tako, u tri do četiri ciklusa. Pamuk piše svugde gde ga „zadesi” inspiracija: u avionima, hotelskim sobama i drugim mestima gde se zatekne.
Nije moguće zapamtiti svaku prvu rečenicu iz knjiga, ali, ipak, neke početne rečenice obeleže delo i postanu istorija.
Na sledećoj stranici pročitajte koje su to najpoznatije prve rečenice svetske književnosti:
