Ljudi pokazuju svoje čežnje i ranjivosti na plesnim večerima – emocije koje ostaju prikrivene u svakodnevnom životu. Argentinski tango poznat je kao sinonim za strast, senzualnost, a ponekad i slatku patnju.

Ali ovaj ples se može pretvoriti i u društvenu "igru", u kojoj se susreću mnogobrojne ljudske potrebe i ukrštaju mnoge intimne priče. Milonga – mesto gde se tango pleše kao društveni ples širom sveta – najdemokratičniji je od svih svetova: mladi i sredovečni, lepi i ružni, bogati i siromašni, ugledni i opskurni… profesionalci ili amateri… umetnici, intelektualci, narko dileri, besposličari, radnici… usamljeni ili u parovima, traže i pronalaze svoje trominutne romanse u zagrljajima poznatih ili nepoznatih.

Kao neko ko već nekoliko godina pleše tango i kreće se u krugovima ljubitelja tanga, Katarina Radović je pokušala da pristupi ovoj temi i da je sagleda iznutra. Ova mlada umetnica je fotografisala tango plesače, odnosno redovne posetioce milongi, u Buenos Ajresu i Beogradu, dok plešu kao i odmah nakon plesa.

Na njenim slikama, tango ipak nije predstavljen u vidu svojih popularnih figura i stereotipnih simbola; on je prisutan u pomalo prikrivenom obliku, kao značajan deo vizuelne enigme koja govori o ovom neobičnom načinu povezivanja ljudi.

Ovaj projekat je nastajao tokom 2011. i 2012. godine, a se sastoji iz dva dela. Prvi deo čine fotografije plesača u toku plesa, a drugi deo čini izbor portreta plesača, snimljenih odmah nakon što su istupili sa podijuma za ples, u snažnim emocionalnim stanjima, i jednoj dubljoj dimenziji sreće ili transa.

Izložba će biti otvorena do 28. novembra.