Lepe grudi su zdrave grudi: Rano otkrivanje kancera dojke nudi šansu za izlečenje u preko 90 odsto slučajeva

Rano otkrivanje kancera dojke nudi šansu za izlečenje u preko 90 odsto slučajeva, istaknuto na konferenciji “Zdravlje žena Srbije”. Prevencija je ključ, a "lepe grudi su zdrave grudi", poručeno je na ovoj konferenciji.

Mondo/Stefan Stojanović

Zdravlje žena je jedna od najvažnijih tema magazina "Lepa&Srećna", a pored redovnih tekstova i intervjua sa eminentnim stručnjacima, organizujemo i godišnju konferenciju posvećenu ovoj oblasti.

Ove godine je centralna tema konferencije "Zdravlje žena Srbije" bila prevencija karcinoma dojke.

Mondo/Stefan Stojanović 

Pre­ve­n­ci­jom do života

Či­nje­ni­ca je da rak do­j­ke pred­sta­vlja na­j­če­šći ma­li­g­ni tu­mor u obolevanju i umi­ra­nju kod že­na u Sr­bi­ji, ko­ji go­di­šnje od­ne­se vi­še od 1.500 ži­vo­ta že­na. Za­to je ova ko­n­fe­re­n­ci­ja od izu­ze­t­nog zna­ča­ja jer su po­di­za­nje sve­sti že­na o zna­ča­ju re­dov­nih pre­ven­ti­v­nih pre­gle­da i ra­nog ot­kri­va­nja ra­ka do­j­ke i in­fo­r­mi­sa­nje o zna­ča­ju skri­ni­n­ga uz ak­ti­v­ne me­re ko­je spro­vo­di­mo su­šti­na bo­r­be ko­ju svi za­jed­no vo­di­mo za sma­nje­nje sto­pe smr­t­nos­ti od ovog ka­r­ci­no­ma, re­kao je mi­ni­star zdra­vlja Zla­ti­bor Lo­n­čar na otva­ra­nju ju­če­ra­šnje ko­n­fe­re­n­ci­je "Zdra­vlje že­na Sr­bi­je".

Mi­ni­star Lo­n­čar je na­gla­sio da je, uko­li­ko se ot­kri­je na vre­me, le­če­nje ka­r­ci­no­ma do­j­ke uspe­šno u više od 90 od­sto slu­ča­je­va.

"Dr­ža­va Sr­bi­ja za­po­če­la je pre ne­što vi­še od de­set go­di­na pro­gram organi­zo­va­nog skri­ni­n­ga ra­ka do­j­ke, či­ji je ci­lj ra­no ot­kri­va­nje karcinoma do­j­ke. Do sa­da je ovim pro­gra­mom, u okvi­ru še­st ci­klu­sa or­ga­ni­zo­va­nog skri­ni­n­ga, pre­gle­da­no sko­ro po­la mi­lio­na že­na, dok je ot­kri­ve­no bli­zu 1.500 ma­li­g­ni­te­ta. Na­ba­vi­li smo na­j­bo­lju di­ja­g­nos­ti­č­ku opre­mu, ve­li­ki broj ma­mo­gra­fa, ka­ko bi­smo do­dat­no una­pre­di­li i ra­zvi­li pre­ve­n­ci­ju ovog obo­lje­nja. Ali naš glav­ni ci­lj je­ste po­ve­ća­nje obu­hva­ta že­na ci­lj­ne po­pu­la­ci­je uklju­če­nih u skri­ni­ng ma­mo­gra­fi­jom i uklju­či­va­nje no­vih zdra­v­stve­nih usta­no­va u Na­cio­nal­ni pro­gram or­ga­ni­zo­va­nog skri­ni­n­ga ra­ka do­j­ke."

Ape­lu­je­mo na prevenciju

Doc. dr Mi­lan Že­ga­rac, di­re­k­tor In­sti­tu­ta za on­ko­lo­gi­ju i ra­dio­lo­gi­ju Srbi­je, ista­kao je da se go­di­šnje u ovoj usta­no­vi le­či oko 2.000 že­na s ka­r­ci­no­mom do­j­ke:

"Sva­ka­ko, ako ot­kri­je­mo bo­le­st na vre­me, na­ma je le­če­nje mno­go jed­nos­tav­ni­je. Ako uspe­mo hi­ru­r­ški da od­stra­ni­mo ka­r­ci­nom, le­če­nje je uspe­šno u 95 od­sto slu­ča­je­va. Za­to je moj apel sva­ka­ko pre­ve­n­ci­ja.

Ire­na Pe­tro­vić, di­re­k­to­r­ka WMG fo­n­da­ci­je, na­gla­si­la je da je pro­je­kat "Pre­ve­n­ci­ja kao ga­ra­n­ci­ja" po­kre­nut s ja­snom vi­zi­jom - da po­di­g­ne­mo sve­st o zna­ča­ju pre­ven­ti­v­ne zdra­v­stve­ne za­šti­te:

 "Ži­vi­mo u vre­me­nu ka­da me­di­ci­na pru­ža ne­ve­ro­vat­ne mo­gu­ć­nos­ti, ali ključ uspe­ha u bo­r­bi pro­tiv ka­r­ci­no­ma do­j­ke le­ži u ra­nom ot­kri­va­nju i pre­ven­ti­v­nim me­ra­ma. Na­ža­lost, sta­ti­sti­ke i da­lje po­ka­zu­ju da mno­ge že­ne pre­ka­sno do­bi­ja­ju di­ja­g­no­zu. Na­ša vi­zi­ja je da po­mo­g­ne­mo da se to pro­me­ni - da sva­ka že­na u na­šem dru­štvu bu­de in­fo­r­mi­sa­na, osna­že­na i sve­sna ko­li­ko je va­žna bri­ga o vla­sti­tom zdra­vlju.

Ža­kli­na Mi­len­ko­vić, od­go­vor­na ured­ni­ca ma­ga­zi­na Le­pa&Sre­ć­na, ista­kla je da je fo­kus ko­n­fe­re­n­ci­je "Zdra­vlje že­na Sr­bi­je", ko­ju već tra­di­cio­nal­no or­ga­ni­zu­je ovaj ma­ga­zin, na fa­k­to­ri­ma ri­zi­ka, zlat­nim stan­da­r­di­ma u di­ja­g­nos­ti­ci i na­j­sa­vre­me­ni­jim pri­stu­pi­ma le­če­nju ka­r­ci­no­ma do­j­ke.

"Te­ma o pre­ve­n­ci­ji i le­če­nju ka­r­ci­no­ma do­j­ke go­di­na­ma je pri­su­t­na na stra­ni­ca­ma na­šeg ma­ga­zi­na i, u od­no­su na ra­ni­ji pe­riod ka­da su že­ne kri­le ovo obo­lje­nje čak i od svo­jih na­j­bli­žih, da­nas je sli­ka dru­ga­či­ja."

Ra­na di­ja­g­nos­ti­ka ključ

Na pr­vom pa­ne­lu "Put do po­be­de nad ka­r­ci­no­mom do­j­ke" dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­sta­r­stvu zdra­vlja prof. dr Fe­re­nc Vi­c­ko na­gla­sio je da tu­mor do­j­ke ne na­sta­je br­zo, već mu tre­ba mi­ni­mum dve go­di­ne.

"Di­ja­g­nos­ti­ka nam ra­di, le­ka­ra ima­mo, ne že­li­mo da že­ne do­đu kad sa­me na­pi­pa­ju da ne­što ima­ju u do­j­ci, že­li­mo da do­đu na pre­gled dok su zdra­ve i ne­ma­ju si­m­p­to­me. Ne že­li­mo že­nu s tu­mo­rom sa pre­ko dva cen­ti­me­tra, jer je to već dru­gi sta­di­jum. Pos­to­ji 700.000 že­na ko­je bi tre­ba­lo da ura­de pre­gled, a do­đe njih 1.000.

Za do­k­to­ra Mi­lo­ra­da Mi­ćo­vi­ća, na­če­l­ni­ka Slu­žbe on­ko­lo­gi­je u Zdra­v­stve­nom cen­tru Kla­do­vo, dve či­nje­ni­ce su va­žne - da je ka­r­ci­nom do­j­ke na­j­če­šće di­ja­g­nos­ti­ko­va­ni oblik bo­le­sti kod že­na i da je pot­pu­no izle­čiv ako se ot­kri­je na vre­me:

Ci­lj je da se ot­kri­je tu­mor ka­da je ma­li i ka­da je pro­ce­nat izle­če­nja na­j­ve­ći. Ko­ri­snost od sa­mo­pre­gle­da je sa­mo uko­li­ko je po­du­pr­ta UZ i ma­mo­gra­f­skim pre­gle­di­ma.

Ka­ko je na­gla­si­la Ve­sna Bo­n­džić, pred­sed­ni­ca Že­n­skog cen­tra "Mi­li­ca", od že­na se mno­go oče­ku­je - da pre­po­zna­ju si­m­p­to­me bo­le­sti, da zna­ju gde da odu na pre­gled:

"Mo­ra­mo se edu­ko­va­ti. Je­dan od za­da­ta­ka je­ste uvo­đe­nje zdra­v­stve­ne ku­l­tu­re u ško­l­ski si­stem, pa će, ko­rak po ko­rak, odla­zak na skri­ni­ng bi­ti no­r­mal­na po­ja­va."

Viši menadžer proizvoda u kompaniji "Galenika" dr Nataša Miletić Aranđelović istakla je da je prevencija i rana dijagnostika ključ.

"`Galenika` je to prepoznala i doprinosi širenju svesti o prevenciji i ranoj dijagnostici. Tokom meseca oktobra, od svakog kupljenog `Pantenol` proizvoda `Galenika` izdvaja tri odsto vrednosti proizvoda i to dajemo nekoj zdravstvenoj ustanovi, a ove godine donacija ide u Zdravstveni centar Kladovo, Odeljenju za onkologiju. Naš slogan je `Podeli, podseti i proveri` - podeli informaciju, podseti najbliže i proveri sopstveno zdravlje."

Šved­ski standard

Dr Du­šan Ri­stić, na­če­l­nik sta­cio­na­ra Kli­ni­ke za me­di­kal­nu on­ko­lo­gi­ju In­sti­tu­ta za on­ko­lo­gi­ju i ra­dio­lo­gi­ju Sr­bi­je, ista­kao je, na dru­gom pa­ne­lu "Fa­k­to­ri ri­zi­ka, zna­čaj skri­ni­n­ga i ino­va­ti­v­ni pri­stu­pi u le­če­nju ka­r­ci­no­ma do­j­ke", da je na­ša sta­ti­sti­ka lo­ša zbog lo­ših na­vi­ka.

"U Skan­di­na­vi­ji, ako ne ide­te na pre­ven­ti­v­ne pre­gle­de, ne mo­že­te da ima­te zdra­v­stve­no osi­gu­ra­nje i on­da svi da idu - re­kao je do­k­tor i ista­kao da je op­ti­mal­no da, ka­da zna­mo za tu­mor, te­ra­pi­ja po­č­ne za še­st do osam ne­de­lja."

Prof. dr Dra­ga­na Đi­las, spec. ra­dio­lo­gi­je iz Po­li­kli­ni­ke `Co­n­si­lium`, pred­sed­ni­ca Se­no­lo­škog udru­že­nja Sr­bi­je, isti­če da ma­mo­gra­fi­ja je­ste zlat­ni stan­da­rd u di­ja­g­nos­ti­ci ka­r­ci­no­ma do­j­ke.

"U pra­k­si, me­đu­tim, ma­mo­gra­fi­ja ni­je sve­mo­gu­ća. Kod ne­kih že­na ne mo­že da se vi­di ka­r­ci­nom zbog sa­me stru­k­tu­re do­j­ke, ko­li­či­ne ma­snog tki­va", obja­šnja­va.

Mondo/Stefan Stojanović 

Dr Ra­do­lju­p­ka Ra­do­sa­vlje­vić, spec. gi­ne­ko­lo­gi­je i aku­še­r­stva, koo­r­di­na­to­r­ka za ra­no ot­kri­va­nje ra­ka do­j­ke, In­sti­tut za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je "Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut", ka­že da or­ga­ni­zo­va­ni skri­ni­ng do­j­ke pred­sta­vlja ma­sov­ne pre­gle­de že­na od 50. do 69. go­di­ne ži­vo­ta.

"U po­če­t­ku je skri­ni­ng spro­vo­đen u 16 op­šti­na, sa­da u 40, a do kra­ja ove go­di­ne pla­ni­ra­mo da uve­de­mo još ne­ko­li­ko usta­no­va ko­je ispu­nja­va­ju uslo­ve, ima­ju ka­dro­ve i od­go­va­ra­ju­ću opre­mu za skri­ni­ng do­j­ke."

Ale­k­san­dar Tri­p­ko­vić, me­na­džer za od­no­se s dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i pri­stup tr­ži­štu ko­m­pa­ni­je "Astra­Ze­ne­ca", ka­že da Šved­ska ima na­j­bo­lje re­zu­l­ta­te skri­ni­n­ga do­j­ke jer je nji­hov pro­gram kre­nuo pre 40 go­di­na:

"Nji­ma je na­kon 40 go­di­na to­li­ko po­di­g­nu­ta sve­st da, ka­da do­bi­ju po­ziv, odla­ze na pre­gled. Kod nas je sto­pa smr­t­nos­ti 25 pa­ci­jen­t­ki­nja na 100.000 sta­nov­ni­ka, a u Šved­skoj je oko 16."

Sna­ga uma i tela

Do­k­tor To­mi Ko­va­če­vić, spe­ci­ja­li­sta pa­li­ja­ti­v­ne me­di­ci­ne s Me­di­cin­skog fa­ku­l­te­ta Uni­ve­r­zi­te­ta u No­vom Sa­du, na­veo je na tre­ćem pa­ne­lu "Ho­li­sti­č­ki pri­stup pre­ve­n­ci­ji" da ho­li­sti­č­ki pri­stup po­sma­tra čo­ve­ka, a psi­ho­lo­ški aspe­kt pra­ti da li se ra­di o stra­hu ko­ji je zdrav ili o an­k­sio­znos­ti zbog ne­če­ga što mo­že usle­di­ti.

"Od pos­ta­vlje­ne di­ja­g­no­ze i pa­ci­jen­t­ki­nja i nje­na po­ro­di­ca se sva­kog da­na bo­re sa ose­ća­jem mi­ra i spo­ko­ja. Mi smo ov­de da po­mo­g­ne­mo da ži­vot bu­de što je mo­gu­će bo­lji ia­ko je pa­ci­jen­t­ki­nja bo­le­sna", ka­zao je Ko­va­če­vić.

Za San­dru Bi­je­lac, psi­hoo­n­ko­lo­ga i spe­ci­ja­li­stu so­ci­jal­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je, na­j­ve­ći pro­blem sa obo­le­li­ma od ka­r­ci­no­ma do­j­ke je što oso­ba po­či­nje da gu­bi iden­ti­tet i svi oko nje se po­na­ša­ju kao pre­ma bo­le­snoj oso­bi.

"U re­du je da se pa­ci­jent bo­ji i tu emo­ci­ju ne tre­ba da ele­mi­ni­še, ali tre­ba pre­po­zna­ti an­k­sio­znost zbog sa­zna­nja o bo­le­sti. To će se pre­va­zi­ći ako se go­vo­ri o to­me da će­mo se izle­či­ti ako se rak ot­kri­je na vre­me", ista­kla je Bi­je­lac.

Ni­ko­le­ta Šu­be­rt, di­re­k­to­r­ka Di­re­k­ci­je za pro­da­ju ži­vo­t­nih osi­gu­ra­nja u ko­m­pa­ni­ji "Du­nav osi­gu­ra­nje", ista­kla je da je ži­vo­t­no osi­gu­ra­nje jed­na vr­sta pre­ven­ti­ve:

"Po­li­sa se za­klju­ču­je ka­da smo mla­di i zdra­vi. To je va­žno zbog pra­vo­vre­me­ne aku­mu­la­ci­je ka­pi­ta­la ko­ji mo­že bi­ti bi­tan za ne­ke ne­pre­dvi­đe­ne do­ga­đa­je. Fi­nan­si­j­ska si­gu­r­nost, po­se­b­no že­ne, izu­ze­t­no je va­žna. `Du­nav osi­gu­ra­nje` je tu sa svim svo­jim proi­zvo­di­ma."

Pre­ma re­či­ma do­k­to­ra Du­ška Spa­so­v­skog, or­to­ped­skog hi­ru­r­ga i pro­fe­so­ra fi­zi­č­ke ku­l­tu­re, je­di­ni or­to­ped­ski aspe­kt ko­ji ima ve­ze s le­če­njem ka­r­ci­no­ma do­j­ke je ve­zan za ve­sla­č­ki po­kret:

"Ini­ci­ja­ti­va udru­že­nja `Beo­dra­go­ns` je­ste da se že­ne obo­le­le od ka­r­ci­no­ma do­j­ke sva­ki dru­gi dan ba­ve spo­r­tom, da sed­nu u ča­mac i ve­sla­ju za­jed­no s le­ka­ri­ma s ko­ji­ma de­le za­ve­slaj i hla­d­nu vo­du.Pro­fe­sor Ja­go­da Jo­r­ga, spe­ci­ja­li­sta hi­gi­je­ne s me­di­cin­skom eko­lo­gi­jom sa su­p­spe­ci­ja­li­za­ci­jom iz is­hra­ne, na­gla­si­la je da je In­sti­tut za on­ko­lo­gi­ju na­pra­vio niz ko­ri­snih bro­šu­ra, a jed­na od njih je "Pra­vi­l­na is­hra­na: Isti­ne i za­blu­de":

"Kad je reč o ka­r­ci­no­mu do­j­ke, ka­že­mo da tre­ba spre­či­ti go­ja­znost na­kon 18. go­di­ne ži­vo­ta."

Ko­n­fe­re­n­ci­ja "Zdra­vlje že­na Sr­bi­je" odr­ža­na je uz in­sti­tu­cio­nal­nu po­dr­šku Mi­ni­sta­r­stva zdra­vlja, a par­t­ne­ri ovog do­ga­đa­ja bi­le su ko­m­pa­ni­je "Ga­le­ni­ka a. d.", "Astra­Ze­ne­ca", "Du­nav osi­gu­ra­nje", "Me­di­G­roup" i "WMG fo­n­da­ci­ja".

U 90 od­sto slu­ča­je­va ka­r­ci­nom do­j­ke izlečiv

Prof. dr Ve­ri­ca Jo­va­no­vić, v. d. di­re­k­to­ra In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je "Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut", u svom izla­ga­nju na te­mu zna­ča­ja skri­ni­n­ga, po­zva­la je sve že­ne u Sr­bi­ji da ma­mo­gra­f­ski pre­gled oba­ve kad na­pu­ne 45 go­di­na, a da, uko­li­ko pos­to­ji po­zi­ti­v­na po­ro­di­č­na ana­m­ne­za, tu vr­stu pre­gle­da oba­ve već sa 40 go­di­na.

"Istra­ži­va­nje iz 2019. po­ka­za­lo je da se ka­r­ci­nom do­j­ke ne mo­že spre­či­ti, ali se mo­že ra­no ot­kri­ti i u 90 od­sto slu­ča­je­va le­či­ti", re­kla je prof. dr Jo­va­no­vić.

UZ za mla­đe od 40 godina

Dr Zo­ri­ca Đo­r­go­vić, spec. ra­dio­lo­gi­je Me­di­G­roup si­ste­ma, ista­kla je da su me­to­de ko­je ko­ri­ste ra­dio­lo­zi ul­tra­zvu­č­ni pre­gled, ma­mo­gra­fi­ja, ma­g­ne­t­na re­zo­na­n­ca i dru­ge.

"Ni­jed­na od njih ni­je su­pe­rior­na i ko­ri­ste se da bi se me­đu­sob­no do­pu­ni­le. I sva­ka se tre­ba ko­ri­sti­ti pod odre­đe­nim oko­l­nos­ti­ma. Ul­tra­zvuk za že­ne mla­đe od 40 go­di­na, oni ne zra­če i pot­pu­no su bez­bed­ni. Sa ul­tra­zvu­č­nim pre­gle­di­ma na­j­bo­lje je da se kre­ne do 25. go­di­ne ži­vo­ta."

This browser does not support the video element.

V2 Atmosfera   MONDO

Tekst: Slavica Tomčić