Brzina nam je mnogo toga olakšala, ali nam je istovremeno ostavila manje vremena da zaista vidimo šta se događa oko nas. Kada žurimo, lakše ostajemo na prvom utisku, brže sudimo i češće reagujemo iz impulsa.
A prvi utisak nije uvek dovoljan jer svaki čovek ima svoju dubinu i ono što je u njemu zaista važno često ne možemo da prepoznamo odmah.
Zato je ponekad dovoljno samo nekoliko trenutaka više.
Da zastanemo pre nego što odgovorimo, da saslušamo još jednu rečenicu, da postavimo pitanje pre nego što donesemo sud, da primetimo čoveka pored kojeg bismo u žurbi možda samo prošli.
U tom kratkom zastajanju otvara se prostor i za našu odluku. Ne onu iz prvog impulsa, već onu koja dolazi iz naših vrednosti, iskustva i onoga što duboko u sebi prepoznajemo kao ispravno.
Kada takva odluka postane postupak prema drugom čoveku, tok susreta može da se promeni. Možemo da saslušamo umesto da prekinemo, da pokušamo da razumemo umesto da odmah osudimo ili da ostanemo onda kada bi bilo jednostavnije otići.
Upravo tada, između dvoje ljudi, može nastati trenutak sklada, ne zato što su razlike nestale niti zato što odjednom mislimo isto, već zato što smo se, makar na trenutak, sreli u pažnji, poštovanju ili razumevanju.
Taj trenutak možda traje kratko ali trag tog sklada može da ostane u čoveku mnogo duže.
I priroda ima svoju dubinu. Ono što vidimo na površini često je samo deo mnogo duže priče o poreklu i prirodnom okruženju.
U Banji Vrujci, na dubini od 605 metara, nalazi se voda u prirodno zaštićenom arteškom sistemu iz kojeg dolazi VODAVODA. Ta dubina ne govori sve o vodi, ali govori nešto važno o njenom poreklu i prirodnom okruženju u kojem se nalazi.
Možda je upravo zato važno da u svetu koji stalno ubrzava ne prepustimo svaku odluku brzini jer nekoliko sekundi koje sebi damo da zastanemo mogu da odluče da li ćemo samo reagovati ili ćemo postupiti onako kako smatramo ispravnim.
A upravo iz takve odluke može nastati trenutak sklada čiji trag ostaje mnogo duže od samog susreta.
VODAVODA
IZ DUBINE. IZVOR SKLADA.