U poslednje vreme na repertoaru su mi italijanski filmovi. Počnem sa Felinijem, završim sa Mastrojanijem. I sada, dok kuckam, u pozadini slušam njegov glas i Anitin smeh u La Dolce Vita. Drugarica se preselila u Đenovu. Čitam svoje stare tekstove o Italiji i gledam fotografije sa prethodnih putovanja iz Rima, Verone i Venecije. Sve ukazuje na sledeću destinaciju. Volim Italiju. Mislim da je to najlepša zemlja u Evropi. Okružena sa dva mora, lepi i zeleni predeli, bogata priroda, opušteni ljudi, ulickani Italijani, tako uvek mirišljavi i šarmantni, prelepe žene. Gradovi – muzeji. Tamo kao da uvek sija sunce. I svi tako dobro uživaju.

Počinju da me svrbe tabani, prsti prelaze po tastaturi i tako započinje moja pretraga.

Planiram već duže vreme da posetim Firencu. I Cinque terre. Čula sam i o Sijeni sve najbolje. Toliko ima lepih mesta, želim sve i sada. Treba mi nešto povoljno i zanimljivo. Naravno, odlazim na sajt Jungle travela. Oni uvek imaju jeftinu i raznovrsnu ponudu. I naletim na Toskanu i Liguriju. Kraj maja, cena 109e, Sijena, Firenca, Piza, Montekatini, La Specia, Cinque terre, 5 dana. Ok, prodato.

Naša prva destinacija se nalazi u središnjem delu Italije, u regiji Toskana i broji oko 50 000 stanovnika, a zbog svog ogromnog kulturnog nasleđa, pod zaštitom je UNESCO-a. Naravno, Sijena.

foto: Instagram/majusnikolicmajus.putovanja

Treba odmah napomenuti da je Sijenu nekada činilo 17 grupa stanovnika, tzv. kontrada i svako naselje je nosilo naziv po nekoj životinji. Stanovnici svih kontrada su bili oduvek bliski i u dobrim odnosima i svojim karakterom se razlikovali i razlikuju i dalje od ostalih italijanskih gradova. Nadaleko je poznato rivalstvo između Sijene i Firence. Ovde nema i nikada nije bilo kriminala, mafiji je oduvek bio zabranjen ulaz, jer stanovnici veruju da nema lepšeg grada od njihovog i zato ne dozvoljavaju da ga bilo ko uprlja.

Stižemo rano ujutru i imamo ceo dan na raspolaganju, a više od toga nam i nije potrebno, jer je ovo mali grad. Odmah uočavamo da je cela Sijena u boji cigle. Nema velikih odstupanja. Čak je i novi, stambeni deo u istoj boji. Prvo svraćamo u baziliku San Domeniko. Ova crkva, neobične i prostrane unutrašnjosti, veoma je bitna za grad i poznata je po svetici Katarini, zaštitnici Italije i Evrope, i ovde se nalaze njena glava i prst. Više bizaran nego neprijatan prizor.

Ne zadržavamo se dugo, jer iako je rano ujutru, horda turista uleće u crkvu. Čudno je to, i sama sam turista, a imam takvu odbojnost prema turistima. Malo mi bude i neprijatno od lokalaca. Ipak, to me ne sprečava da nastavim dalje i jedva čekam da upoznam grad.

Šta još treba obavezno da posetite u Sijeni, pročitajte na sledećoj strani: 

PageBreak

Spuštamo se i penjemo srednjovekovnim, uzanim uličicama do glavnog trga – Piazza del Campo. Još uvek je prazno, pa možemo da ga sagledamo u njegovom punom sjaju. Sagrađen je na mestu rimskog pozorišta, ogroman i u obliku školjke Sv. Jakova, na kojoj stoji i Botičelijeva Venera u Ufici muzeju. Okružuju ga Gradska većnica (Palazzo Pubblico) sa 88m visokim tornjem, nekada najvišim u Italiji (Torre del Mangia), palata Sanzedoni, Mediči palata i fontana Gaje u obliku bazena. Iako preferiram manja mesta u uskim ulicama, odlazimo na espreso u jedan od kafića na trgu. Zavidim nam sada dok sedim za kompjuterom i vraćam se u to sunčano jutro

Ovaj trg je između ostalog poznat i po konjičkim trkama – Il Palio, koje se odvijaju dva puta godišnje, 2. jula i 16. avgusta. Trka traje svega 90 sekundi i odvija se na trgu oko njegove školjke. Čitala sam da su ove trke veoma važne za Sijenu i veoma uzbudljive, da se u tih 90 sekundi ne čuje ništa osim galopa, da džokeji padaju sa svojih konja, a konji završavaju trku. Ako idete u Sijenu u to vreme, javite da li je ovo tačno.

foto: Instagram/majusnikolicmajus.putovanja

Lutamo, ali polako. Imamo plan, ali imamo i vremena. Obraćamo pažnju na pločice na kućama sa žirafom, gusenicom, guskom, pužem, kornjačom, u zavisnosti od toga u kojoj smo kontradi. U Sijeni nema saobraćaja, sve ulice su samo za pešake, a Starim gradom mogu proći jedino taksi vozila i skuteri. Stižemo do Duoma – Sijenske katedrale. U nameri da postane najveća na svetu, pravljena je tako da joj osa ide u smeru sever-jug, ali to se, zbog nedostatka novca, nije desilo. Završena je 1380. godine.

Iako nije najveća, meni je najlepša, čak lepša i od Firentinske katedrale. Vi prosudite sami. Ali koliko god da nam se svidela spolja, unutra je još raskošnija, sa Mikelanđelovim, Donatelovim i Berninijevim delima i bibliotekom čiji zidovi podsećaju na Sikstinsku kapelu u Vatikanu. Ulaz u katedralu i biblioteku košta 4e, dok za panoramu sa luka iznad katedrale, Muzej dell’Opera del Duomo, kriptu i krstionicu, treba izdvojiti između 13 i 20e. Međutim, najbolje je cene u datom periodu proveriti na sajtu, jer se razlikuju po mesecima.

Svratite u gotsku palatu Čigi u kojoj se nalazi Muzička akademija ili u jedan od najstarijih (iz 1240.) i najznačajnijih univerziteta u Italiji – Università degli Studi di Siena i pogledajte kako izgleda pauza studenata medicine i prava u dvorištima srednjovekovnih zgrada u gotičkom stilu. U palati Salimbeni iz 1472. godine, nalazi se sedište najstarije banke na svetu, a danas postoji 3000 njenih ekspozitura.

A šta to treba da probate u Sijeni otkrijte na sledećoj strani: 

PageBreak

Osim što je Italija inače poznata po pizzi, pasti, vinima i maslinovom ulju, ova regija je posebna i po specijalitetima od divlje svinje. Restoran L’osteria dei Rossi je bio pravi pogodak po takvom savršenom danu i tu isprobavam odličnu pastu sa mesom divlje svinje. Nemojte zaboraviti da se restorani u Italiji zatvaraju između 14 i 15h, a ponovo otvaraju nakon 19h, tako da se može desiti da ostanete gladni, jer ništa neće raditi osim lokala u strogim turističkim zonama gde su cene uvek najviše, u odveć skupoj Italiji.

Đelatu posvećujem poseban pasus. Inače nisam neko ko se davi slatkišima i sladoled jedem s vremena na vreme. Ali gelato… Bile smo u stanju da ga jedemo svaki dan i više puta dnevno.

foto: Instagram/majusnikolicmajus.putovanja

Naš sladoled mi je uvek nekako razvodnjen, vazdušast, kao da je providan. Đelato je gust, punog ukusa, a vrsta ima bezbroj i porcije su ogromne. Obavezno probajte čokoladu sa feferonama u kombinaciji sa na primer mangom, amarenom i mentom. Odličan sudar ukusa. Naša Janica je svaki dan crvenela, što od sunca, što od ljutine papričica u čokoladi, što od namigivanja Italijana. Dobar sladoled u Sijeni možete naći preko puta gorepomenutog restorana, u Gelateria Kopakabana, u ulici Via dei Rossi 52. Odatle nastavite prema Piazza san Francesco i mahnite dami iza zavese na prozoru, a svoj đelato dokrajčite na samom trgu. Ovde možete da birate da li ćete posetiti Baziliku di San Francesco, Univerzitet ili Eparhijski muzej.

Naše poslednje momente u Sijeni provodimo unutar zidina tvrđave Mediči uz zalazak sunca i miris lavande i ruža. Sedimo ispred muzičke škole na tvrđavi, bar mislimo da je škola, prozori su otvoreni i do nas dopiru zvuci bubjeva i gitara. Kakvi sjajni uslovi za učenje i studiranje, u celom gradu. Posmatram ljude i divim se toj italijanskoj ležernosti i opuštenosti.

Drugarica je jednom izjavila: ,,Kako je moguće da se neko rodi u Barseloni, a neko u Dolovu?!“. Pomalo čeznem i zamišljam svoj idealni život ovde i gledam u ove lepe ljudi koji verovatno nisu svesni koliko su srećni što žive na ovakvom mestu.

Autorka teksta je Maja Nikolić sa bloga Majusnikolicmajus.

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/