Ako neko bude želeo da skokne u srednji vek i vidi kako je to nekada izgledalo, onda mora da obiđe Briž i Gent. Ova dva grada, tako nestvarno lepa i romantična, potpuno su očuvala srednjovekovni izgled.

Briž je tu autentičnost zadržao malo bolje nego Gent, ali je zato postao komercijalniji i turistički posećeniji. Možda je upravo zbog toga, Gent pobedio u kompletnom utisku.

U Gentu nam je bila baza, pa smo odatle jedan dan otišli u Briž i vratili se nazad. Sviđalo nam se da, dok smo šetali Brižom, kažemo ,,Haj’mo kući“, misleći na Gent.

Iz Brisela smo stigli vozom. Karta u jednom smeru po osobi koštala je 8.90e. Do Genta ima 56.2km i stiže se za pola sata. Glavna stanica, St. Pieters, nalazi se u lepoj zgradi od crvene cigle, iz 1912. godine.

Dok smo ispred nje razapinjali mapu, prišao nam je mladić koji se ponudio da nam pomogne i pokaže u kom pravcu da se krećemo. Tramvajska linija 1 ide direktno do centra grada, ali smo se, prateći šine, ipak odlučili za šetnju, kako bi se upoznali i sa običnim Gentom. Plan je da nađemo hostel, ostavimo stvari i počnemo obilazak.

U samom centru, dočekale su nas visoke, sive zgrade u gotičkom i renesansnom stilu. Nije nam bilo jasno gde se jedna završava, a gde počinje druga ili treća. Vrtela sam se od te lepote kao panoramski točak pred nama, ne znajući gde pre da pogledam i da li da izvadim fotoaparat ili produžim sa koferom do hostela, pa posle natenane.

Uzbuđeno prelazimo mostove i svaki prizor mi je najlepši. Skrećemo iza starog zamka, preko kaldrme i dolazimo do De Draecke Hostela u samom centru, a opet ušuškanom dalje od sveta.

Plaćamo dva noćenja koje smo rezervisali preko Booking-a, hostel je pristojan i čist, u cenu je uključen doručak, a devojke na recepciji su fine i ljubazne. Noćenje u dvokrevetnoj sobi sa kupatilom košta malo manje od 30e po osobi. Ostavljamo stvari i palimo napolje.

Nastavak vas čeka na sledećoj stranici...

PageBreak

Sada, dok ih upoređujem, podsećaju me na devojke od kojih se jedna stalno ulepšava i trudi da se svima dopadne, dok je druga prirodno lepa, ali buntovna i želi provod. Tako vidim Briž i Gent, i zato mi se Gent više dopao. Nastao je u 7. veku i bio je grad grofova. Danas ovde živi oko 250 hiljada stanovnika i po tome možete znati da je reč o malom mestu.

I što je najvažnije, obilazak nije naporan. Leži na reci Leie koja se uliva u reku Šeldu i ispresecan je kanalima i kamenim mostovima. Po veličini je treći grad u Belgiji i ima luku koja je kanalima povezana sa Severnim morem.

Najlepša ulica je šetalište pored reke koje gleda na Katedralu i most St. Mišel. Leva strana reke zove se Graslei i tu se nalaze najlepše istorijske zgrade od kojih svaka ima posebnu priču, dok je preko puta vode, šetalište Korenlei.

Prelazimo most i tu smo u samom centru grada, sa leve strane je Stara pošta, preko puta crkva Sv. Nikole, zatim Belfri kula i Katedrala Sv. Bava. I sve te impozantne građevine nalaze se skoro jedna do druge, na svega 200m2. Ova grupa crkava iz 13. veka uvrštena je na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Ušli smo u crkvu Sv. Nikole i Katedralu Sv. Bava i ulaz je bio besplatan. Koliko su lepe spolja, unutra su možda i lepše. Za kulu Belfri potrebno je odvojiti 8e po osobi, pa smo to preskočili, ali verujem da je pogled sa devedesetprvog metra visine fantastičan.

U Katedrali Sv. Bava mogu se videti umetnička dela mnogih slikara iz 15. veka među kojima prepoznajem samo Rubensa. Ono što me je najviše interesovalo jeste Gentski oltar – Mistično jagnje, kompozicija od 12 slika u dva reda koju su naslikali braća Hubert i Jan van Ajk. Iza katedrale nalazi se veliki spomenik podignut u njihovu čast.

Nedaleko odavde postoji još jedan, manji trg – Vrijdagmarkt koga čine stare belgijske kuće iz 18. veka, kaldrma, spomenik u sredini i nekoliko kafića sa strane. Ako je ovaj grad ovoliko lep u januaru, ne smem ni da mislim kakav je u maju.

Pored reke, u jednoj od zgrada koje izgledaju kao preslikane sa metalnih kutija od čokolade, našli smo uštekani, mali caffe sa terasom pored reke, sa šarenim sijalicama na ogradi i kafom od 2e. Zove se Barrazza.

U Gentu možete obići zamak Gravensten iz 13. veka u kojem su živeli grofovi i koji je u potpunosti očuvao originalni izgled, kao i mnogobrojne muzeje, a najznačajniji su Muzej lepih umetnosti sa delima Rubensa i Boša, Gradski muzej savremene umetnosti i Muzej dizajna.

U blizini zamka, obiđite četvrt Patershol koja je ispresecana uskim ulicama i srednjovekovnim zgradama u kojima je nekada živela sirotinja, a sada se ovde nalaze poznati restorani. Ako vam u nekom momentu dosade prelepe kuće i svaka zaliči na onu prethodnu (nemoguće!), onda presecite put kroz psihodeličnu uličicu grafita – Werregarenstraat, između Vrijdagmarkt i Groentenmarkt, i uživajte u uličnoj umetnosti.

Belgijska piva su obavezna. Tu vam i ne treba mnogo ako hoćete brzo da se ucirkate jer su sva piva mala, a jaka. Posebno ona sa slikom monaha na flaši koja imaju preko 10% alkohola. Moja omiljena su Tripel Karmeliet i Chimay Brewery. Uveče, dok se osvetljeni Gent reflektuje u reci, lutali bismo nepoznatim ulicama, obilazeći i modernije delove grada, a onda bi seli na Korenlei i uživali uz pivo i prizor oko nas.

Ukoliko ovaj grad posetite leti, vrlo je verovatno da ćete ukačiti jedan od brojnih festivala koji se ovde odražavaju: Gentski festival, Jazz festival, Festival Flandrije, Festival svetla, Filmski festival, Festival piva…Turističke atrakcije poput vožnje čamcem, panoramskim točkom ili samo pogled sa Belfri kule, košta po 8e.

U svim vodičima koje sam pročitala pre našeg dolaska, navodi se da se ulaz u crkvu/katedralu plaća, ali mi smo ušli besplatno, možda zbog novogodišnjih praznika, a možda i zbog aktuelnih radova. Iako se Gent obilazi pešice, koristili smo tramvaj do i od železničke stanice jer smo jedan dan pravili izlet do Briža, tako da nam je karta od 10e sa 10 vožnji, koristila.

Ne znam šta bih za kraj dodala, osim da bi bilo lepo da date još neki predlog ako ste bili u Gentu. Ako niste još, nadam se da sam vam ubacila crva i da će baš ovaj grad biti vaša sledeća destinacija.

Na sledećoj stranici saznajte šta vas očekuje u Brižu: 

PageBreak

Moja drugarica kaže da sam ,,hordašica gradova“. Sviđa mi se taj naziv. U svaki bih otišla. I zato na svakom putovanju uglavnom kombinujem obilazak tih nekoliko gradova i uvek imam svog favorita. I uvek, ali uvek se ispostavi da se taj favorit nekako spusti na lestvici za mesto ili dva i zameni ga onaj grad za koji nisam davala ni pet para.

Različite atmosfere kojima Gent i Briž odišu i te neke nevidljive struje koje su napravile zbrku između mojih očekivanja i krajnjeg utiska, dovele su Gent u blagu prednost. Ali daleko od toga da mi se Briž nije svideo, o njemu imam samo reči hvale i rado ga preporučujem.

Nego, da pređem na stvar.

Ako iz Genta krećete u Briž, vozovi idu na svakih 15 min. Povratna karta košta 13e. Udaljenost 39km. Broj stanovnika – 120 000. Severozapad Belgije, opština Flandrija. Stigli smo ujutru i pratili grupu ljudi koji su išli u nepoznatom pravcu. Prešli raskrsnicu preko puta železničke stanice i posle dva minuta ušli u prvu ulicu u Brižu.

Kuće su male, prizemne, nestvarno lepe, raznih boja. Ispred svake je braon kesa sa đubretom, uredno vezana, čeka da bude pokupljena. Na ulici nema nijednog papirića. Mali prozori sa čipkastom zavesom, ispred kuće saksije sa cvećem. Ogromna crkva i ulazimo u ono što je centar Briža. Mali grad, brzo se obiđe. Grad – čipka, grad – čokolada, grad – srednji vek. Grad – sređena cica koja flertuje sa nama.

Kiša je počela da pada čim smo kročili na glavni trg Markt, zbog čega smo odmah uleteli u Zvonik Belfri iz 13. veka. Ispostavilo se da je to bio pametan potez, jer smo izbegli predugački red i gužvu koja nas je dočekala na izlazu. Zato je dobro otići ujutru, po otvaranju.

U januaru 2016. godine, karta je koštala 10e, a to naglašavam jer svuda gde sam prethodno čitala o ovome, cene su se menjale od 3 do 9e, u zavisnosti od godine posete onog što izveštava. Nakon 366 strmih stepenika, stigli smo na vrh odakle puca pogled kojem sam se najviše radovala.

Iz svakog ugla, grad izgleda nestvarno. Prepliću se jedna do druge, zgrade renesansne, gotske i romaničke arhitekture, sa mnoštvom kanala i kamenih mostova. Sve ovo pred nama, što sada vidimo, datira iz vremena pre 1128. godine kada je Briž dobio titulu grada i sve što se dograđivalo u periodu nakon toga, skoro potpuno je očuvalo svoj originalni izgled.

Od 2000. godine, istorijski centar Briža pred nama je na UNESCO listi svetske baštine. U ovom zvoniku, zvonar sa svojih 47 zvona održava besplatne koncerte, čijoj smo svirci prisustvovali dok smo fotkali grad iznad kog se kiša povlačila, a sunce obasjavalo crvene krovove.

I to nikako nije sve što Briž ima da vam ponudi i što bi trebalo da obiđete u ovom bajkovitom gradu.

Ostatak putopisa pročitajte na blogu:majusnikolicmajus.

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/