S obzirom da Pariz važi za prestonicu mode, kako u Evropi, tako i u ostatku sveta, ne čudi nas što je baš u ovom gradu došlo do potrebe da se ista ta moda prezentuje na najbolji mogući način.
Tako su nakon ljupkih butika i salona za probu garderobe, koji su nicali jedni za drugim u centru Pariza, nastale i prve robne kuće - mesta koja su kupcima nudila značajno veću ponudu na jednom mestu, dakle preteče prvih tržnih centara.
Ovakav koncept predstavljanja robe zaživeo je krajem 19. veka, da bi njegova popularnost tokom 20. veka ekskalirala, te su vlasnici robnih kuća ulagali poprilične napore, ne bi li baš svoju robnu kuću učinili što primamljivijom za posetioce.
Pored isticanja visokog kvaliteta, raznovrsne ponude, različitih sniženja i čitavog niza načina da udovolje kupcima, vlasnici ovih jedinstvenih šoping lokacija, trudili su se izuzetno i oko enterijera.
U vreme kada su ove robne kuće otvarane u Parizu, u arhitekturi i umetnosti izuzetno je bio popularan pokret Art Nouveau, te se svaka od ovih zgrada može pohvaliti izgledom iz ovog perioda. A koja od njih je najšarmantnija i svojim izgledom smesta može da vas vrati u doba prefinjenog glamura, ostaje da otkrijete kada odete u Pariz.
Pa, bon voyage!
Le Bon Marché
Sve je počelo 1838. kada su dva brata Paul i Justin Videau, osnovali zajedno radnju u kojoj su prodavali kućne potrepštine, poput posteljine i zavesa. To je bilo rađenja butika Au Bon Marché.
1845. braća Videau zaposlili su Aristidea Boucicauta, da bi 1853. njih trojica otpočeli zajedničku saradnju deljenjem vlasništva nad butikom. Boucicaut im je dao ideju da naprave robnu kuću koja će biti fokusirana na ženske mušterije. Ovde je inače prvobitno rođena ideja šopinga iz zabave.
1863. Aristide i njegova supruga kupuju biznis od braće Videau i odlučuju da radnju u potpunosti rekonstruišu i prošire. Uz pomoć arhitekte Louis-Charlesa Boileaua i inžinjera Moisanta, par je počeo da razmišlja o nečemu što bi moglo da bude vrlo impresivno i veliko.
Koncept "modernog i elegantnog Pariza" dosegao svoj pun potencijal sa zamislima Boucicauta.
On je bio prvi koji je predložio fiksne cene brendiranih komada, nudeći širok izbor proizvoda, ali takođe i dobru prezentaciju, ne bi li mušterije poželele da se vrate. Ideja "garantujemo zadovoljstvo ili vraćamo novac" ovde je kreirana. Ubrzo se pojavila i opcija da stvari mogu da se zamene, a došle su i rasprodaje. Zatim su se pojavili i prvi katalozi koji su promovisali proizvode robne kuće.
Od svega 300 metara kvadratnih koliko je radnja posedovala u početku, proširila se na fantastičnih 52.800 metara kvadratnih.
Danas, Le Bon Marché referenca je za svet robnih kuća širom sveta. Kao prethodnik svima ostalima, simbol je francuskog luksuza koji je oblikovao imidž stilski potkovanih i nezavisnih Parižana koji nastavljaju da fasciniraju svet.
Adresa: 24 rue de Sèvres 75007 Paris
Metro: Sèvres-Babylone (linije 10 i 12)
The Bazar de l’Hôtel de Ville (BHV)
1852. godine biznismen Xavier Ruel iz Liona, došao je u Pariz da okuša sreću. Posmatrajući veliki broj butika u prestonici Francuske, zaključio je da onaj u ulici Rivoli privlači najveći broj kupaca.
Upravo u ovoj ulici, Xavier otvara svoj butik, u kom je u početku prodavao isključivo ženski donji veš i čarape, što je bio instant uspeh, koji je Ruelu doneo popriličan profit već u samom startu. Samo tri godine kasnije, Ruel odlučuje da proširi radnju.
1866. zahvaljujući biznisu koji cveta radnja se proširuje na tri sprata.
U godinama koje su usledile, Bazar se trudio da maksimalno ide u korak sa svetom, pa i na neki način ispred svog vremena, ne bi li interesovanje kupaca održavalo na konstantnom visokom nivou.
Tokom 50-ih godina prošlog veka, robna kuća dobila je svoj prvi lift, što je naravno privuklo još veći broj kupaca. Bazar ubrzo uvodi i tlefonsku centralu. Tokom 60-ih ova robna kuća bila je prva u svetu opremljena sistemom za klimatizaciju i rashlađivanje prostorija.
Početkom 21. veka novi život udahnut je u Bazar de l’Hôtel de Ville, prednji deo zgrade sa izlozima u potpunosti je rekonstruisan, a tokom božićnih praznika dekor je prava senzacija za građane Pariza.
BHV privlači kupce koj su ovom lancu verni godinama, kako zbog kvaliteta koji je od početka osnivanja robne kuće na vrlo visokom nivou, tako i zbog same, vrlo šarmantne istorije koja privlači kupce na poseban način.
Adresa: 36, rue de la Verrerie, 75004 Paris
Metro: Hôtel de Ville (linije 1 i 11)
Printemps Haussmann
Robna kuća koju su osnovali dvojica preduzimača Jules Jaluzot i Jean-Alfred Duclos otvorena je u novembru 1865. na bulevaru Haussmann. Što je na prvi pogled bio poprilično rizičan potez, s obziram da se lokacija nalazila u manje urbanom području.
Međutim, osnivači su ciljali na blizinu železničke stanice Gare Saint-Lazare, nadajući se da će tako privući kupce iz čitave Francuske. Ispostavilo se naravno da je ovaj potez bio više nego mudar.
Međutim, to nikako ne znači da je ova robna kuća zaostajala za ostalim luksuznim prodajnim centrima. Tri sprata robne kuće bila su prekirivena glamuroznim buticima od kojih su se najviše isticali oni koji su prodavali najkvalitetnije materijale u zemlji, po čemu su poznati i danas.
1874. Printemps se proširuje. Izgrađena je još jedna zgrada koja je sa prvom bila povezana gvozdenim mostom. Usledila je potpuna rekonstrukcija izgleda, koja je uključivala ugradnju dva lifta, što je za tadašnje vreme bila velika novina koja je kao svojevrsna atrakcija privukla ogroman broj kupaca sa decom.
Paul Sédille konstruisao je centralni deo zgrade i ogromne stepenice koje su postale zaštitni znak robne kuće. 1888. godine Printemps je već postao poznat po tehničkim inovacijama koje su uvođene u robnu kuću, a jedno od njih bilo je i uvođenje električnog osvetljenja - u čemu su bili prvi.
Danas ova robna kuća poseduje poprilično impresivne cifre.
Devet spratova posvećeno je modi i stilu. Na 11 spratova nalaze se radnje posvećene kući i lepoti. Dok butici za muškarce zauzimaju sedam spratova.
2001. čitav jedan sprat posvećen je luksuznim radnjama, po čemu je robna kuča prvobitno i poznata. Da bi dve godine kasnije Printemps otvorio najveću beauty ponudu na svetu, dok je 2006. godine nevrovatnih 3000 metara kvadratnih posvećeno samo cipelama.
Tokom novogodišnjih praznika, spoljni izlozi dekorisani su od strane poznatih svetskih dekoratera, a u kojoj meri ovi izlozi spektakularno izgledaju možda najbolje govori podatak da privlače privlače oko osam miliona radoznalih posmatrača tokom jedne nedelje.
Ova robna kuća danas privlači oko 7.5 miliona posetilaca godišnje (što je 1.5 milion više od Ajfelove kule) ili 40.000 ljudi dnevno na prostoru od 43.500 metara kvadratnih, koji podrazumeva tri zgrade i 27 spratova.
Interesantan je i podatak da je ova robna kuća 1975. uvrštena na listu značajnih istorijskih spomenika Pariza.
Adresa: 64 Boulevard Haussmann 75009 Paris
Metro: Chaussée-d’Antin La Fayette (linije 7 i 9) ili Havre-Caumartin (linije 3, 9 ili RER A)
Galeries Lafayette
1894. rođaci Alphonse Kahn i Théophile Boder otvorili su radnju u ulici Lafayette broj 1., što je oficajni početak nastanka Lafayette grupacije.
Lokacija se nalazila u već pprilično urbanizovanom kraju, na samo nekoliko koraka od Printempsa, opere Garnier i stanice Gare Saint-Lazare, što je osnivačima bio podstrek da već 1907. godine značajno prošire svoju radnju, ali i ulože u novi dekor, koji je naravno bio u Art Nouveu stilu - popularnom tokom ovog perioda.
Pet godina kasnije, reputacija koju je robna kuća polako ali sigurno izgradila, zahtevala je i takav izgled, te su se vlasnici odlučilči za jop jedno proširenje i promenu izgleda, ovog puta vođenu arhitektom koji je bio majstor za art deko, Ferdinandom Chanutom. Upravo on je odgovoran za najpoznatiji detalj po kome je ova zgrada čuvena, kupolu koja se izdiže 43 metra iznad zemlje, načinejenu od metalne konstrukcije i u Art Nouveau stilu naravno.
Baš kao i Le Bon Marché i ova robna kuća mudro je iskoristila prestiž po kome je postala poznata, te je svoje ime iskoristila za prodaju različitih proizvoda, ali po dosta pristupačnijim cenama od dizajnerskih imena koja su se mogla naći u samoj robnoj kući.
Ovo je bio ne samo dobra potez, već i instant uspeh!
Na Božić 1951. godine u Galeries Lafayette otvorene su najveće pokretene stepenice u Evropi, atrakcija koja je dnevno privlačila na hiljade i hiljade posetilaca. Iste te godine, Edith Piaf imala je nastup ispred sada već čuvene robne kuće.
1959. zgradi su dodata još dva sprata, a jedan deo je bio posvećen isključivo modi.
Danas, ovaj lanac, ali i sam brend poznat je širom sveta i nakon Ajfelove kule druga je najposećenija lokacija u Parizu.
S obzirom na ovakav turističi uticaj, Galeries Lafayette posetiocima u svom zdanju nudi razgledanje i upozvanje sa zgradom uz pratnju vodič, u trajanju od 45 minuta.
Ovom luksuznom robnom kućom dnevno prošeta milion posetilaca.
Adresa: 40 Boulevard Haussmann, 75009 Paris
Metro: Chaussée-d’Antin La Fayette (linije 7 i 9)
Priredila: Maja Bunčić
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti