Lisabonska priča

Kako u nekoliko reči opisati ovu šarmantnu, oronulu i nadasve dekadentnu prestonicu starog sveta koji odavno ne postoji? Iako je imperija propala pre više od 250 godina, Lisabonom i dalje dominira „imperijalni um“, kako to reče moj domaćin, Beograđanin sa stalnom adresom u portugalskom glavnom gradu.

Čudni, melanholični, tihi Lisabonci i njhov grad nesvakidašnje su otkriće. Ironično zvuči da se ideja o otkriću povezuje sa ovom prastarom lukom, polaznom tačkom srednjovekovne vlastele, svih onih istraživača, avanturista i aristokrata željnih novih teritorija i bogatstava, s koje su lađama kretali put Indije, Afrike, Azije, a čijih bi imena trebalo da se sećamo s časova istorije iz osnovne škole. Od XVI veka pa sve do šezdesetih godina, Portugalci su bili vodeći evropski émigrés. Postepeno, ipak, otkako se Portugal priključio Evropskoj uniji, 1986, Lisabonci su se probudili i shvatili da je njihov grad prelepo mesto u kojem vredi ostati. „Kvalitet života ovde je previše visok da bi se iz njega otišlo“, piše u jednom tekstu Paulo Macedo, fashion director portugalskog Voguea. Njemu i društvu u kojem se kreće omiljeno mesto za večeru je Pap’Açorda, opušteno minimalističko uporište lisabonske umetničke i modne elite u kvartu Bairro Alto. Tu bi trebalo probati omiljenu portugalsku hranu za dušu, crveno zavodljivo i meko Alentejo vino, kao i najgušći i najtamniji čokoladni mus koji ste ikada videli.PageBreak


Kada sam prvi put, pre tačno 13 godina, nakon dvonedeljnog uživanja na plažama od Porta do Setubala, nakratko posetila i Lisabon, nisam imala neki jak utisak. Provela sam tamo jedva 48 sati, od kojih je bar tridesetak otišlo na party i afterparty, u privatnom loftu nekakvog aristokratskog naslednika s mnogo imena i prezimena. Osim da je bilo ekipe iz bukvalno celog sveta (od Japana i Južne Afrike do Izraela i nas nekoliko iz Beograda) i da se sve vreme pričao engleski, sećam se još samo zvuka tramvaja i činjenice da, iako je kraj avgusta, nije bila preterana gužva. Sada je to već bila potpuno drugačija priča. Moj prijatelj, ne znam da li da prvo napišem da je Beograđanin ili da je pisac, u svakom slučaju tamo živi već čitavu večnost – pozvao me je u goste. Rešila sam da se pozivu odazovem. Na adresi Rua Heliodoro Salgado, u broju 16, počinje moja lisabonska priča.

Dakle, zgrada s keramičkim pločicama na fasadi („zbog vlage“, kaže moj domaćin. „I lenjosti“, dodaje), pansionom na prvom spratu u kojem se sobe izdaju na sat i uzanim drvenim stubištem koje škripi… Biram da se do četvrtog sprata popnem ipak liftom, iz kojeg kroz teška vrata od punog drveta upadam pravo u s pažnjom osmišljen i uglađen enterijer na dva nivoa jednog beogradski školovanog arhitekte i zahvaljujući mirisima načas se vraćam u neko drugo vreme. Ne znam zašto, ali su me zavoji na stepenicama, opor miris drveta i čitav ambijent preselili u Pariz XIX veka, na mansardu Balzakovog junaka Rastinjaka – osim što je vek XXI pa se topografija izmenila.

Na vrhu jednog od sedam brda, na koliko je Lisabon sagrađen, stan našeg pisca s jedne od terasa ima fantastičan pogled na ceo grad, crteže Miće Popovića na zidu iza trpezarijskog stola i antikvarne aksesoare koji savršeno kombinuju lokalni (srpski) folklor i nobles nekadašnjeg Portugala. Ne razlikuje se taj enterijer mnogo od Lisabona samog, bar onog najlepšeg u njemu. Ili kako je to još jedan lokalni mag, Francisco Capelo, pedesetogodišnji vlasnik Museu do Design u Belému, okarakterisao a ja pročitala u nekom od magazina štampanih na engleskom: „Život kao u Santa Moniki, ali okružen sa 800 godina umetnosti.“ Ne bih se s ovim složila u potpunosti, ali je činjenica da vas istorija proganja na svakom ćošku. Šarmantna oronulost koja mestimično prelazi u totalnu zapuštenost može da razočara radoznalog turistu, a nemarnost lokalnog stanovništva da iznervira čak i najstrpljivije. „Ovo je i dalje jedno od najizraženijih klasnih društava u Evropi, nemoj da te zavara to što su u međuvremenu osiromašili“, kaže moj domaćin objašnjavajući mi da Portugalci baš i ne vole da rade. „Najvredniji i najradniji ovde su ti Brazilci.“PageBreak
Nakon što je režim Antónia da Oliveira Salazara pao, bilo je potrebno deset godina da se portugalska vlada stabilizuje. Još nekoliko godina je prošlo dok Evropska unija nije obezbedila i kulturno pripajanje Portugalaca ostatku Evrope. Do druge polovine devedesetih već je bila sasvim druga priča. Portugalska kvalifikacija za evro obezbedila je finansijsku podršku, a početkom novog milenijuma oko trećina napuštenih gradskih građevina bila je renovirana. Ipak, to i dalje nije evropska prestonica na kakvu ste navikli. Ali je zato carstvo noćnog života bogato i raskošno, neodoljivo privlačno za sve one koji s prvom jutarnjom svetlošću tek odlaze na večeru. Najživlje je na dokovima i u kraju koji se zove Bairro Alto. I nikome, ama baš nikome, ne smeta da gazi po stotinama plastičnih čaša preostalih nakon što je horda party ekipe napustila poprište. Jer, tokom noći su uzane ulice Bairro Alta epicentar najluđih žurki koje možete da zamislite. I za svakog ima ponešto, pa ko šta voli… „Tu život počinje oko ponoći i tu su trenutno verovatno najdekadentnije žurke u Evropi. Od ponedeljka do narednog ponedeljka“, kaže moj domaćin. Svakog vikenda, kada poslednji fotografi, modeli, di-džejevi, grafički dizajneri, bučni tinejdžeri konačno napuste lisabonski must see hot spot, klub i vinski bar A Capela u Rua Atalaia, ili Bicaense (cool lounge bar s opuštenom atmosferom) u Rua da Bica de Duarte Belo, ili bilo koje drugo od desetina noćnih pribežišta sa zatamnjenim svetlima i tehno muzikom, ostaje zvuk tih razbacanih čaša po kojima gazite, koji počinje čak i da vam se sviđa. Kad osvane sunce, Lisabon počinje polako da se budi i negde oko 10 ujutru noćno poprište postaje carstvo mačaka lutalica i starijih gospođa koje piju prvu jutarnju kafu i bacaju ljutite poglede na bučnu studentariju i radoznale turiste.PageBreak
Lisabon je još uvek uvek u toplom zagrljaju s prošlošću. Najstariji deo grada, Alfama, vetrovit i okomit lavirint koji datira iz VIII veka, danas je plato na kojem se nalaze dva nova hotela napravljena od starih zamaka Solar do Castelo i Palácio Belmonte. Gde god da se okrenete, oko vas su nekakve starine, antikviteti, nostalgija… Možda zbog toga što je Portugal bio zaista velika imperija u XV i XVI veku i što je ta ideja o nekadašnjoj veličini toliko živa i prisutna da se da skoro prstima opipati u vazduhu, u uzanim i strmim ulicama, na licima Lisabonaca – uz svest da su sada… pa, na samom obodu Evropske unije i da im se smeši stečajni upravnik, baš kao i Italiji ili Grčkoj. Lisabon je veliki stari grad bez kojeg evropska tradicija ne bi bila bogata koliko zaista jeste. Skoro potpuno iznova je bio sagrađen nakon velikog zemljotresa 1755. koji ga je uništio do temelja. Danas je njegov zaštitni znak energija koja teče strmim ulicama i stanuje u starinskim tramvajima koji se škripeći i povijajući se uzbrdo i nizbrdo provlače centrom grada, ili u njegovim stanovnicima koji se mimoilaze u njegovim kaldrmisanim ulicama.

Ono najlepše u Lisabonu su vidikovci – terase s kojih se prostiru fantastični pogledi na grad i reku Težo. Popnite se na Gracu, tamo je možda najbolji pogled, i videćete ceo Lisabon kako vam leži pod nogama. Produžite do Beléma, mesta s kojeg su veliki istraživači i osvajači nekada polazili u ekspedicije da otkriju novi svet. Lisabon jeste nekako pognut i nesporno oronuo. Za neke je to deo njegovog neodoljivog šarma, ali se drugi pitaju kako bi predivno izgledao kada bi njegove zgrade bile očišćene od godina zagađivanja i zanemarivanja. Kad bi mnogobrojni grafiti nestali preko noći. Ovako, Lisabon nije za svakog. I ne zaboravite da je sagrađen na sedam brda i da je hodanje duž čudnih nagiba i nizbrdo-uzbrdo sasvim neizbežno. Dakle, ne zaboravite udoban par cipela.PageBreak
ŠIK ADRESE:

STYLISH HOTELI
Bairro Alto Hotel, 8 Praça Luís de Camões; www.bairroaltohotel.com; noćenje za dvoje od 410 dolara. Four Seasons Hotel the Ritz, 88 Rua Rodrigo da Fonseca; www.fourseasons.com; noćenje za dvoje od 381 dolar. Palácio Belmonte, 14 Páteo Dom Fradique; www.palaciobelmonte.com; apartmani od 352 dolara. Solar do Castelo Great Value, 2 Rua das Cozinhas; www.heritage.pt; noćenje za dvoje od 230 dolara. York House, 32-1 Rua das Janelas Verdes, Lapa; www.yorkhouselisboa.com; noćenje za dvoje od 176 dolara.

COOL RESTORANI
A Travessa, rafinirana lokalna kuhinja s belgijskim uticajima, 12 Travessa do Convento das Bernardas Bica do Sapato, kafe i Restoran s prilično glamuroznim menijem, Armazém B, Avda. Infante Dom Henrique Luca, italijanska kuhinja s portugalskim namirnicama, 35 Rua Santa Marta Pap’Açorda, apsolutno hype mesto u Lisabonu, 57 Rua da Atalaia Pastelaria-Padaria São Roque, najbolji slatkiši u gradu, 57 Rua Dom Pedro V Santo Antonio da Alfama, lokalna kuhinja sa tradicionalnim receptima, 7 Beco de São Miguel
SHOPPING
Aleksandar Protić, jedan od najpoznatijih dizajnera u Portugalu, 112 Rua da Rosa Alves/Gonçalves, veoma šik ready-towear odeća ali i večernje toalete, 15B Rua Serpa Pinto Casa Pereira, jewelbox u art nuvo stilu natrpan čokoladama, portom i sličnim delikatesima, 38 Rua Garrett, Chiado Deli Delux, rafinirana vina i hrana, Armazém B, Loja 8, Avda. Infante Dom Henrique ILS, vintage nakit, 67 Rua Escola Politecnica