Elle tim preporuka: 10 omiljenih filmova Maje Bunčić

U želji da vam približimo ELLE redakciju pokrenuli smo novu rubriku #movielist ali ovoga puta sa listom omiljenih filmova ljudi iz redakcije.

(Elle izbor: 12 najzanimljivijih filmova na 47. Festu koje vredi pogledati)

Uostalom, pogledajte u nastavku kojih to 10 naslova Maja Bunčić smatra svojim najomiljenijm:

Eyes Wide Shut (1999)

Neprikosnoveni broj jedan.

Ovaj film poseduje prvenstveno onu primarnu priču u kojoj se radi o životu jedne veze,  kao i kompleksnosti ljubavnog odnosa između dvoje ljudi. Onda se sasvim suptilno pojavljuje priča o okultizmu - jer zašto da ne?, te nekolicina usputnih priča koje se našem novoprogledanom junaku dešavaju u periodu od 24 časa - i sve su apsolutno sjajne! Jer Kubrick.

There Will Be Blood (2007)

Tri reči: Daniel Day-Lewis! Čovek koji je proglašen najboljim živim glumcem našeg vremena. 

Koje god ostvarenje da pogledate, a da se u naslovnoj ulozi nalazi gos'n Day-Lewis, bićete oduvani. Razlog zašto biram ovu dramu - kako joj je radni opis (mada bih je ja svakako pre nazvala psihološkom dramom), a ne neke poznatije Day-Lewisove naslove poput: The Last of the Mohicans, My Left Foot ili The Age of Innocence, jesu ove tri reči s početka teksta.

Ovaj film (za koji je dobio Oskara 2007.) svu maestralnost duguje isključivo i samo Daniel Day-Lewisu, jer je priča sama po sebi prilično teška, većini čak i nezanimljiva. Ne, ne mogu da se zaustavim. Kratko poređenje za kraj: Brad Pitt se recimo pojavio u 80 ostvarenja, osvojio 66 filmskih nagrada, Day-Lewis u 29 i osvojio fantastična 143 filmska priznanja, od kojih su tri Oskara. Prestajem.

Last Night (2010)

Nedavno sam ga pogledala treći put, te sam i dalje pod utiscima i opet iznova oduševljena. Neočekivan i iskren pristup posmatranja monogamne veze i još neočekivanija, vrlo iskrena i senzibilna gluma Eve Mendes i Kire Knightly.

(Berlin, I Love You: Film koji ima najjaču glumačku postavu ove godine)

The Ninth Gate (1999)

Mislim da je ovo Deppova uloga života. A, ako ne poželite da zapalite cigaretu tokom filma i to po mogućnosti baš Lucky Strike, koji se u svakom trenutku nalazi nadomak Johnny-ja, iskreno vam čestitam. 

The Exorcist (1973)

Može se reći da sam prilično veliki ljubitelj horora, ali nipošto onih mučiteljskih sa gomilom krvi i scena zbog kojih vam se izvrće želudac, preferiram ovaj starinski i nešto delikatniji strah. Demoni, opsedanja, duhovi i generalno svemoguće mračne sile koje vam zadiru u i razdiru dušu. Exorcist je sa razlogom kultna stvar u ovom polju.

Ko god misli da se u ovom filmu radi o tome kako dobrodržeća starija gospođa zavodi mlađahnog dečka svoje ćerke, vara se.

Poslednja scena i Sound of silence koji ide u pozadini, suština čitave priče u samo jednom kadru! Duboki naklon Mike Nicholsu, koji je dobre tri decenije kasnije isto tako dobar posao odradio sa Closer (znam, varam sa ovih top ten, ali vadim se na iskrenost, ako se to još računa kao relevantna stavka igde?).

Dracula (1992)

Ne znam koliko sam puta u životu apelovala, objašnjavala, obrazlagala, MOLILA da se pogleda Dracula, raznim profilima ljudi. Jer, ne ovo nije horor film, ne, ne i ne ovo nije klasična priča o demonu koji proviruje iz mračnih ćoškova, prestrašuje sve žive i pije im krv.

Ovo su Gary Oldman (za koga mi nikako nije jasno zašto i kako ima samo jednog Oskara, koga je dobio tek prošle godine), Winona Ryder, Keanu Reeves, Anthony Hopkins, Monica Bellucci i FRANCIS FORD COPPOLA. Ovo je inače ljubavna priča. Opasno dobra ljubavna priča. I, o da, kako ne pomenuti još jedno ime: Eiko Ishioka, koja je osvojila Oskara za kostimografiju i podigla lestvicu u ovoj kategoriji mnogo, mnogo visoko.

Lost in Translation (2003)

Kada smo kod Coppole, ali ovaj put u junior varijanti.

Jedan od onih filmova, koje bi dobar deo muškaraca koje znam, nazvao "filmom u kome se ništa ne dešava".

Ja sam ga prvi put pogledala sa bratom, koji je popušio kutiju cigareta i pojeo pola kilograma sladoleda, a da je tada postojao Instagram izvesno je da bi većinu vremena proveo buljeći u ekran telefona, što bi možda bilo i kul, jer ovako nikako nisam mogla da mu objasnim svoju strepnju, izgrižene nokte i suze. Ako ste ikada bili samo blizu onoga što su Bill Murray i Scarlett Johansson tako apsurdno verno preneli, Lost in Translation pamtićete zauvek, baš kao i to nešto neopipljivo i neshvativo prožimajuće sa tim nekim.

Fried Green Tomatoes (1991)

Niko koga znam nikada nije čuo za ovaj film. Ne znam da li sam samo ja (po svoj prilici) konstantno naletala na njega dok se (tokom mog čitavog odrastanja!) davao na tv-u, i baš svaki ga odgledala. Zašto? Plot: Dirljiva priča o prijateljstvu dve devojke koje odrastaju zajedno negde krajem prošlog veka na jugu Amerike.

Jednu od njih muž uporno zlostavlja batinama, ova druga odluči da se umeša, napadne ga i neplanirano ubije. Pošto poseduje restoran, od njega naprave roštilj, koji lokalni policajci pojedu u slast sa konstatacijom da bolji nikada nisu jeli. Nuff said.

Pride and Prejudice (2005)

Da ne stavim ovo na listu izneverila bih onu devojčicu koja po pedeseti put ne izlazi napolje da se igra dok ne pročita samo još jedno poglavlje. Tada je bila bitna priča (ok, priznajem i sada je), ali činjenica je isto tako da baš mnogo gotivim epohe, dobru kostimografiju i da duh nekakve engleske bakice očigledno obitava u meni oduvek.

Priredila: Anja Paspalj

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/