Ekskluzivni ELLE intervju sa Jean Paul Gaultierom: Saznajte šta nam je rekao o ljubavi, venčanju i haljinama

Da li ste gledali legendarnu Madonninu izvedbu pesme Like a Virgin na dodeli MTV Video Music Awards iz 1984. godine, kada se spuštala niz komplet svadbenih torti u venčanici i velu, grčeći se na podu i sugestivno se igrajući mikrofonom? Ova njena višeslojna provokacija uticala je na mnoge generacije i navela ih da shvate da tradicionalni pristup standardnom kroju venčanice i uštogljeno ponašanje mogu biti srušeni, ako je hrabrost prisutna.

Gaultier je započeo svoju modnu kuću 1997. godine, a Leticia Casta ponela je model venčanice na kraju revije. Od tada se svaka njegova modna revija zatvorila sa venčanicom, osim 2015. kada je cela revija bila posvećena haljinama za venčanje. Moguće je da je ova specijalna kolekcija imala i posebnu konotaciju jer je baš te godine tadašnji predsednik Amerike Barack Obama najavio legalizaciju istopolnih brakova. Današnji svet napokon kreće u glorifikaciju netradicionalnih brakova, a na temu nekonvencionalne ljubavi i avangardnih venčanica ekskluzivno smo popričali sa Jean Paul Gaultierom.

P.S. Ne zaboravite da posetite izložbu u Muzeju savremene umetnosti do 14. februara!

Šta je po vašem mišljenju definicija prave ljubavi? Da li je čin venčanja kruna tog pojma?

Teško je dati definiciju ljubavi jer ona može da se izrazi na razne načine. Kao što smatram da lepota nije jedna i jedinstvena tako je i ljubav višestrana. Ali, ako treba da se odlučim za jednu definiciju,  ljubav je davanje. Ljubav je biti tu za drugog. Što se tiče braka, moja generacija verovatno je prva odbacila brak sedamdesetih godina i proglasila ga nepotrebnim. Takođe, na početku svoje samostalne karijere, bilo mi je važno da razbijam ustaljene norme. Iako sam počeo u visokoj modi kod Pierrea Cardina i Jeana Patoua, tradicija predstavljanja venčanice na kraju revije izgledala mi je zastarelo. Ako bih i imao venčanicu, pokazao bih je sa dozom humora. Na izložbi u Beogradu u Muzeju savremene umetnosti moja venčanica je iz 1990. i bila je deo dekora, kao zavesa, tek na kraju revije, kad je manekenka izašla na podijum, publika je shvatila da je to haljina sa šlepom od 25 metara. Tek sredinom devedesetih, kad sam započeo svoju haute couture kolekciju ponovo sam se zainteresovao za tradiciju i osetio potrebu da je poštujem. Činjenica da je sada moguće venčanje osoba istog pola važna mi je jer ona pokazuje napredovanje društva i jednaka prava. Ljubav je ljubav.

Sada, kada ste se posle 50 godina na emotivan i grandiozan način oprostili od kreiranja novih kolekcija, donosite nam u Srbiju modele venčanice visoke mode i to za vreme pandemije kada su sva venčanja uglavnom otkazana. Kao jedan od najvećih modnih inovatora šta predlažete budućim mladama kada je o venčanici reč?

Moj moto je da je sve moguće. Počeo sam svoju modnu kuću sam sa svojim životnim partnerom Fransisom, komšinica nam je šila modele za reviju, a moja rođaka Evelin koja je znala da štrika pravila nam je trikotažu. Fransis je sam pravio nakit. Nedostatak novca ili mogućnosti nikad nisam smatrao za prepreku, naprotiv, to mi je pokazalo da i ni od čega može da se napravi nešto. Jedna od mojih omiljenih filmskih scena je ona kad Skarlet O'Hara iscepa zavesu i od nje napravi haljinu. Ideja skretanja sa uobičajenog puta i preobraćanja nečega u nešto drugo i dalje me opčinjava. Smatram da je i za današnje neveste najvažnija snalažljivost. I spremnost da urade nešto drugačije od onoga na šta smo navikli.

Da li je zapravo sada pravo vreme za avangardnu kreaciju na venčanju?

Trenutno živimo u nekom virtuelnom vremenu i siguran sam da ćemo uskoro najviše ceniti nešto stvarno i opipljivo. Najgore što možemo da uradimo jeste da se ustalimo u našim navikama. Treba se prilagoditi i to prilagođavanje daće nam nove ideje i pomoći će da nastavimo da stvaramo. Kad imamo manje, moramo više da se trudimo da nađemo rešenja. Za mene to nije nešto loše, naprotiv, to nam pomaže da izađemo iz kolotečine i da nađemo nove ideje i novu inspiraciju. Ako se ustali kolotečina, to znači da više ne živimo. Živeti znači napredovati.

Da li jedino bela (ne)boja dolazi u obzir kada je reč o venčanici?

Naravno da ne. Za izložbu Ljubav je ljubav svesno smo odlučili da bude monohromatska, ali uvek sam pravio venčanice u raznim bojama. Jednom sam čak napravio venčanicu od pravih grana i lišća, bila je kao hodajući vrt. Takođe sam prikazao jednu kolekciju visoke mode 2015. u kojoj su bile samo venčanice, bilo ih je preko šezdeset, svih boja i za svaku priliku. Jedna od njih bila je namenjena sedmom venčanju Elizabeth Taylor.

Kako bi izgledalo novo izdanje „klasične bele haljine“ za vreme pandemije?

Ne mislim da treba nešto da menjamo zbog Covida, osim da ne zaboravimo da je kreativnost nešto najvažnije što postoji i što nas održava u životu. Takođe, kad govorimo o modi ne mislim samo na odeću, moda obuhvata naše živote. Ona je način na koji živimo i utiče koliko na to kako se oblačimo, toliko i na to kakav nam je prostor u kome živimo, šta jedemo, gde izlazimo, koje filmove ili serije gledamo. U ovoj situaciji treba da nastavimo da sanjamo i da što je najviše moguće konkretizujemo naše snove.

Zašto se visoka moda ipak smatra umetnošću?

Sebe smatram zanatlijom (artisan), a ne umetnikom (artiste). Modni kreatori moraju da izbace više kolekcija godišnje, umetnici nemaju tu presiju. To što mi radimo treba da ima i praktičnu svrhu jer odeća se nosi. Međutim, moda ponekad može da se uzdigne u rang umetnosti. Pogledajte samo visoku modu Iris van Herpen. Njeni modeli su unikati koje kupuju najveći muzeju u svetu. Ili rad mladog kreatora Charlesa de Vilmorina. Neke od kreacija Thierry Muglera su kao moderne skulpture. Moda nam pomaže da shvatimo naše doba. Treba da nastavimo da živimo i živela moda.

Intervju: Ana Ostojić