S Nemanjom Marašem razgovarali smo o introspekciji: ''Spoznati sebe jedan je od najtežih zadataka koji imamo''

U današnjem svetu koji neprekidno evoluira, pitanje "ko smo mi" postaje sve složenije. Kroz izražajnu umetnost, za koju koristi kombinovanu tehniku fotografije i slikarstva, Nemanja Maraš prikazuje istraživanje sve složenosti ljudskog identiteta i poziva publiku da, sa njim, zaroni u sopstvene misli i osećanja. Upravo to je ono što očekujemo od njegove 14. samostalne izložbe pod imenom „Refleksije“, u Galeriji MONOLOG od 7. do 21. decembra. Umesto da pruža gotove odgovore, ona nas poziva da zaronimo u sopstvene misli i osećanja, istražujući kompleksnost ljudskog bića, osvetljavajući projekciju unutrašnjih previranja i transformacija koje oblikuju naše viđenje sebe. Ovim povodom, s Nemanjom smo razgovarali o introspekciji.

Ako neko ume da uhvati emociju i suštinu nečijeg identiteta na fotografiji, onda si to ti. Na koji način dopireš do ljudi da budu ono što jesu kad stanu ispred kamere?

U potpunoj iskrenosti, nemam tačan odgovor na ovo pitanje. Da, definitivno sam više puta naišao na taj komentar da to nešto što ja mogu da zabeležim kamerom, zaista jeste jedinstveno, ali nema trikova i nema formule. Naravno da se trudim da onome koga fotografišem bude prijatno, mada taj proces često nije prijatan, kako su moji modeli ponekad ljudi koji zapravo ne vole da se fotografišu. A opet, na kraju naše saradnje odlaze zadovoljni i to je za mene najveća nagrada. Ako uzmem da pokušam da odgovorim konkretnije na ovo pitanje, a u nadi da neću zvučati kao neka self-help knjiga, rekao bih da, što sam ja više radio na sebi i davao prostora svojoj autentičnosti, to je bilo lakše i da tu autentičnost i iskrenost pronađem ili izmamim iz ljudi koje fotografišem.

Kako da nam tehnologija ne odmogne, već pomogne na putu dubljeg sagledanja stvari?

Opšta je stvar da smo tehnologiju odavno zloupotrebili, a pogotovo ako pričamo o fotografiji. Fotografija zaista može biti odličan alat za preispitivanje sebe, i upoznavanje fizičkog, a i psihičkog dela sebe. Međutim, danas najčešće koristimo fotografiju kroz alate za nekad i potpunu promenu ličnog identiteta umesto za suočavanje sa sobom. Samim tim, umesto da pristupimo prihvatanju sebe, ljudi maskiraju svoje nezadovoljstvo nekim prividnim zadovoljstvom u online pojavi. Mislim da što budemo spremniji da budemo iskreni sa samim sobom, samim tim će tehnologija postati alat koji nam pomaže, a ne koji nam daje privid prosperiteta, dok suština ostaje šuplja.

Koji deo sebe najteže, a koji najjednostavnije daješ publici kroz svoj umetnički rad?

Možda mi je najteže da odgovorim na ovo pitanje. Nisam puno razmišljao o ovome, ali svakako kroz svoj rad, bilo koje vrste, ja dajem neki deo sebe, neko svoje stanje u kom se trenutno nalazim. Više puta sam tokom pripreme ove izložbe zapitao sebe — Da li sam rekao dovoljno? Da li ovo ima težinu koju treba? Jer cela izložba je sastavljena za kratko vreme. Ali nije mi ideja da ona da neke konačne odgovore, već više da postavi pitanja i možda prikaže proces.

Zašto je važno da budemo deo izložbe ''Refleksije''?

Ne znam da li bih rekao da je važno. Važno je da svako u nekom trenutku preispita sebe... da proveri da li je na mestu na kom želi da bude. Da li je srećan. Zadovoljan. Važno je da se bavimo sobom, jer samo tako možemo biti bolji sebi, a onda i drugima. A nadam se da ova izložba može da da inspiraciju i blagi podstrek nekome da se usudi na ovaj korak i započne taj put.

Izložba će se održati u galeriji MONOLOG, Kralja Petra 26, od 7. decembra do 21. decembra. Vidimo se!