Kad pogledamo ovu modnu sezonu krzno dominira - ima ga svuda! Gde god se okrenemo, tu je krzno. Od karakterističnog Fendi šareniša, preko Rodarte savršene ombre fake strukture do pastel roze Gucci i Dries Van Noten leopard printa - lista se nastavlja u nedogled.

U svetu oko 500 dizajnera, uključujući Diane von Furstenberg, Yves Saint Laurent, Roberto Cavalli, Michael Koras koriste prirodno krzno u svojim kolekcijama, ali tu je i suprotan tabor poput poznate Britanke Stella McCartny koja nikada ne koristi krzno, pa ni materijale čije je poreklo životinjsko.

I tako, sitnim ćaskanjem dolazimo do velikog i teškog pitanja modne industrije - pravo ili veštačko? U prvi mah odgovor na ovo pitanje deluje jednostavno, zar ne?

Ali, šta se desi kada se dobro zamislite?

Prošle sezone Karl Lagerfild ispred kuće Fendi organizovao je prvi “haute fourrure” gde su predstavljene samo najkvalitetnije bunde, a cene modela dostizale su i vrtoglave šestocifrene brojke. Ova kolekcija izazvala je burne reakcije, ogromne proteste i podeljena mišljenja, a koliko li je samo Samanti u svetu posuto crvenom farbom ostaje misterija. 

Ali, šta mi zaista znamo o krznu ili o načinu proizvodnje?

PETA se već decenijama bori protiv pravog krzna, ali da li ste znali da se fake krzna proizvode od akrila i poliestrea koji su nerazgradivi hemijski materijal? Ako vaš kaput ne postane vintage može vrlo lako da završi na nekoj deponiji i na taj način, i ne znajući, možete planeti da nanesete ekološku štetu. Dok gledamo zastrašujuće propagande i dokumenarce protiv krzna postoji i druga strana ove priče.

KONZUMENTSKI PROMISKUITETI

Proizvodnja veštačkog krzna povlači sa sobom etička pitanja vezana za opstanak čovečanstva. I to je upravo argument kojim se industrija krzna pravda već godinama. Uz sve to, činjenica je da je prodaja pravog krzna poslednjih godina u porastu na svetskom nivou. Po BFTA (British Fur Trade Association) od devedesetih do danas, porasla je za više od 58 odsto. Promiskuitet konzumentske epohe? U velikim korporacijama koje izrađuju krznene proizvode postoje čvrsta etička pravila proizvodnje. 

Naravno, ako ste vegan, ovo neće mnogo uticati na vaše mišljenje. 

Thomas Salomon, generalni menadžer luksuznog modnog brenda bundi, Yves Salomon, objašnjava kako se na njihovim aukcijama uz kupovinu krzna dobija sertifikat koji sadrži informacije sa koje farme potiču životinje i da li su te farme legalno kontrolisane od strane evropske ili američke vlade. Posle ogromne antipropagande, ova industrija postala je veoma dobro organizovana i transparentana kad je reč o proizvodnji. 

- Naša odgovornost je da znamo odakle krzna potiču i da li se životinje dobro tretiraju. U našim izveštajima možete pronaći podatke o blagostanju životinja na farmama, a to je jedna od najvažnijih stvari u ovom poslu. Mislim da ljudi još uvek nisu svesni koliko je industrija uznapredovala na tom polju - tvrdi Salomon i ističe da je čak i on zbunjen promocijom lažnog krzna. 

- Mi koristimo prirodne matreijale koji se razgrađuju, a kod veštačkog krzna ne postoji ništa prirodno. Akril kao glavni sastojak fake krzna je loš za planetu –ističe Salomon.

Prema nekim istraživanjima, u 2014. godini po Evropskoj komisiji akril je imao najgori ekološki uticaj na šest bitnih kategorija poput klimatskih promena i ljudskog zdravlja. U međuvremenu, krzneno prijateljske firme poput Gucci grupacije insistiraju na tome da se sve njihove životinje hrane povrćem i netoksičnim metodama. Naravno, to dolazi po veoma visokoj ceni – jedan šal košta oko 1.500 dolara. 

Poput stare mantre da odelo čini čoveka, javlja se nova: da li nošenje pravog ili veštačkog krzna otkriva kakva ste zaista žena? 

Teško pitanje. 

foto: Imaxtree

GO VEGAN

Ovo je pitanje koje mi izaziva strašnu želju da iznesem stav iza kojeg možda ne stojim baš čvrsto. Ipak sam ja žena. A žene često menjaju mišljenje. Ali, hajde da rasuđujemo, a ne da osuđujemo, i saslušamo argumente obe strane.

Debata je počela. Slučajno, iznenada. Prolazila sam kolima sa najboljom drugaricom pored sad već poznatog grafita malog žutog pileta iznad kog piše: “Ja nisam omlet”. Ubrzo, sa društveno odgovornih razgovora došle smo u sam epicentar modne nedoumice: Da li stvarno treba da se izvinjavamo kad nosimo krzno i spustimo glavu zbog nametnutog osećaja krivice? Ako nosiš veštačko krzno, da li to činiš iz etičkih razloga i ljubavi prema životinjama ili je propaganda uticala na tebe? Čekaj, a  je l' nosiš kožne cipele?

Razumem činjenicu da, ukoliko ne jedete meso, ne želite da nosite krzno, ali neki ljudi jedu meso i tvrde da je odvratno nositi krzno. Zar to nije licemerno? Lični je izbor šta nosite, svakako treba da ima slobodu da sam donese svoju odluku i izgradi svoj stil. Argumenta za i protiv ima mnogo, od činjenice da je ekološki sistem prozvodnje fake krzna štetniji od gajenja životinja na farmi. Veštačko krzno je potrošna roba koju konzumer odbaci posle godinu dana i nerazgradivo je jer se sastoji od akrila i poliestera, dok se pravo može razgraditi u roku od godinu dana. Ovako se održava prirodni lanac reciklaže, a da ne spominjemo da se današnja brza moda proizvodi u zemljama trećeg sveta u, uglavnom, lošim uslovima. Pa zar nije onda bolje kupit real thing?! Ovo je zaista pitanje sive zone. Slažem se da ubijanje životinja radi ulepšavanja nije ispravno, ali i u prehrambenoj industriji odnosimo se užasno prema životinjama, pa niko ne baca crvenu farbu na mesare i restorane.

GO NAKED

Koliko je tanka granica između fake i pravog krzna?

Prve alternative šezdesetih godina proistekle su iz sledeće teze koja je izašla u poznatim njujorškim novinama: “Masovno tržište brzo traži zamene krznu jer devojke sa Šeste avenije žele da izgledaju poput onih sa Pete, moramo im pomoći!“ I to jeste i ključ masovnog tržišta - postigni luksuzan izgled uz što manju investiciju. Ranije, veštačko krzno pravljeno je od gomile materijala tehnikama topljenja pliša i somota. Dok je pravo krzno odlika prestiža, nije ni čudo što je u ekonomsko nerazvijenim zemljama sveta taj glam look koji ono pruža uvek na ceni. To je sastojak koji služi kao privid moći, bogatstava i statusa. Da se razumemo, nije uvek sve tako crno, ovaj slučaj ima prednosti. Druga strana nemaštine donosi dampigovanje cena i uživanje u kupovini starog krzna subotom ujutru na Kaleniću ili kod tzv. šanera. Ali, kako je tehnologija napredovala, tako su i proizvođači lakše postizali svilenkasti efekat krzna. Do 1957. godine lažno krzno uspelo je da dostigne verodostojnu kopiju činčile, dabra, rakuna, ako ne na oko, onda bar na dodir. Istinski fake nije samo imitiralo celo životinjsko carstvo već se poigravalo sa dobro poznatim printovima iz prirode.

Popularizaciji lažnog krzna dosta ide u prilog citat poznate glumice Doris Day: “Ubijanje životinja zbog kaputa je greh. Žena koja odbija da ponese bilo šta ubijeno je prava lepotica, tada dobija svoj pravi status”. A da ne spominjemo legendarnu Peta reklamu iz 1994. godine, kada su Naomi Campbell i Cindy Crawford pozirale gole i promovisale slogan "I'd rather go naked than wear fur." I tako, propaganda protiv pravog krzna u modnoj industriji je počela, kao i javna medijska debata koja je dovodila u pitanje njegov opstanak. Devedesetih godina prošlog veka cene krzna pale su u odnosu na osamdesete, a kanadski krznari oglašavali su reklame sa sloganom Fur is green. Brendovi veštačkog krzna samo su profitirali, a organizacije za zaštitu životinja počele su da sponzorišu modne revije. To je bio istorijski momenat na modnoj mapi. Ali posle tog prvog medijskog booma stvari su se promenile. Dokaz su i sama zaštitna lica poznate propagande - Naomi je za potrebe jedne kampanje 2009. godine pozirala u bundi od samura od 120.000 dolara, dok je Sindi 2004. promovisala bundu od kune. 

PETA, doduše, zadržava svoj stav i tvrdi da svaka bunda treba da ima natpis TOKSIČNO, jer za održavanje jedne farme koja proizvodi krzno potroši se petnaest puta više energije nego za prozvodnju sintetičkog materijala. Što se više istražuje na ovu temu, dolazi se do više oprečnih zaključka.

Da se razumemo, fake je u modi ove sezone. U prilog tome govori i londonski brend Shrimps koji je napravio sajber fashion nered sa električno fluoroscentno lažnim krznom. Očaravajuće, šareno i fluffy veštačko krzno! Vlasnica Hannah Weiland lansirala je svoj brend 2013. godine, kako tvrdi, iz velike ljubavi prema životinjama, a IT devojke širom sveta preplavile su društvene mreže njenim modelima deleći nedvosmislenu poruku koja prevazilazi fashion statment. Kako dosta brendova pokušava da dostigne kvalitet njenog veštačkog krzna, Hannah i dalje ne želi da otkrije tajnu svoje tehnologije izrade. 

NE PUCAJ U ZECA

Predstavnica PETA u Velikoj Britaniji, Mimi Bekhechi, tvrdi da je pro-lobi pogrešno interpretirao uticaj poizvodnje lažnog krzna na okolinu i kaže kako postoji dosta eko prijateljskih opcija za proizvodnju veštačkog krzna.

- Imamo opciju da budemo okrutni ili pažljivi. Kad lisicu elektronski šišaju ili prerežu grkljan zecu jureći za mekanim i luksuznim krznom, veštačko krzno deluju kao najbolja opcija – kaže ona i dodaje da ukoliko neko želi da zaista bude etičan treba da zaboravi kako na prirodno, tako i na veštačko krzno. Da budemo precizniji, na brzu modu uopšte. Jer, danas vegani protestuju protiv krzna bilo koje vrste, a zaštitinici prava životinja ipak podržavaju fake.

Posle ovakvih debata, argumenta i nedoumica, nije ni čudo što je ova tema i dalje aktuelna. Nekako osećam da ste naoštrile jezike da učestvujete u ovoj diskusiji, ali kako postaje sve hladnije, čini mi se da, kao što sam rekla na početku, lak i jednostavan odgovor na ovu večitu dilemu zaista ne postoji. Zar ne?

Tekst: Ana Ostojić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/