U Hermès radnji je kao u košnici, kao i sada, dame isprobavaju sve, od parfema do kroko „birkinke“, iako su potpuno svesne kako, sve i da imaju tih tričavih 29.000 evra, jednostavno moraju da sačekaju nekoliko meseci. A ko će čekati?

Javljam se nakon upornog  zvrndanja. „Tata? Da, tata. Pa samo Hermès, tata.“ Suze mi se sakupljaju u grlu. „Ali, samo marama i privezak, tata, pa sigurno su pogrešili! “ Stidljivo se vraćam u Hermès, sva rumena lažem kako već imam takvu maramu

Kada nešto mnogo želite, a nedostupno vam je, čak ne ni zbog novca jer njega, na primer, imate napretek, već je prosto sold out - That’s the catch! Te dve reči bude vam želju više nego forma, materijal ili brend!

Jedne već tako davne 1990. stojim pred kućom i cupkam, čekam…  Auto se zaustavlja, nemam vremena za pozdravljanje, pružam nestrpljivo ruku, uzimam paket. Cepam papir, sedam na prašnjav trotoar i isprva polako, iako stopalo odbija saradnju, pokušavam da ga ubacim, a potom odlučno prkoseći svakom zakonu fizike, a pre svega genetike, uguravam ga u svoje prve špagerice. Tako je sve počelo.

Jesam li zbog trenda tih običnih platnenih natikačica išla nažuljanog stopala četiri meseca? Naravno da jesam. Da li je moj genetski visok ris bio boje sipinog mastila? Ah, svakako jeste.  Zasigurno, špagerice na štrafte donete direktno iz Trsta preteča su svih mojih muka koje su se smenjivale iz sezone u sezonu, do beskonačnosti. 

Kako su godine prolazile, nadala sam se jednom momentu prosvetljenja koji će kod mene izazvati ravnodušnost prema modi, osvešćivanje potrebe i potrebnog i istovremeno ignorisanje „nametnutih“ trendova. 

A ko nam ih „nameće“?

Na ovo pitanje odgovor je takođe pitanje: „Šta je starije, kokoška ili jaje?“ Ko nama školovanim, osvešćenim, pre svega informisanim ženama, može nešto nametnuti? Isto kao i u sedamnaestom veku, i u svakom pre i posle njega, mi same.

Jackie O. nije imala Instagram, Snapchat ili Facebook da šeruje svoje outfite, Twiggi sigurno nije posedovala svoj blog, dakle jasno je da ne možemo okriviti socijalne mreže za strastveno obožavanje svake Chanel kolekcije, niti za tugaljivo cmizdrenje za Balenciaga crvenom off shoulder jaknom! Sve te stvari - da ne kažem: Sveti gralovi modnih trendova - stigle bi u naša srca na ovaj ili onaj način. Ne pravdam se, stvarno ni vas ne pokušavam da utešim, jednostavno želim da nađem odgovor. 

Kad je dosta?

Monte Karlo, opet se neću vezivati za godine, jer smo se već dogovorile da je uvek bilo isto. Možda će godina biti jasnija ako navedem podatak da je tada Birkin bag koštala „samo“ 5.400 evra (sada je 7.600). No, da se vratim priči: U Hermès radnji je kao u košnici, kao i sada, dame isprobavaju sve, od parfema do kroko „birkinke“, iako su potpuno svesne da, sve i da imaju tih tričavih 29.000 evra, jednostavno moraju da sačekaju nekoliko meseci. A ko će čekati? Kupujem maramu i priveščić za svoju torbu, provlačim tu prokletu plastiku, nehajno izlazim iz radnje. Dok mobilni telefon tugaljivo zavija, ja ponosno, sa narandžastom kesom u ruci, gazim kao da je ceo svet moj. Javljam se nakon upornog zvrndanja. „Tata? Da, tata. Pa samo Hermès, tata.“  Suze mi se skupljaju u grlu. „Ali, samo marama i privezak, tata, pa sigurno su pogrešili! “ Stidljivo se vraćam u Hermès, sva rumena lažem kako već imam takvu maramu, prodavačica nezainteresovano sleže ramenima i vraća je u fioku. „Nadam se da si bar ti srećan oče“, drsko mu se obraćam u mislima. Privezak zadržavam i milujem kažiprstom. 

Postoje ljudi koji poštuju modu, ili pak, mi koji je živimo. Mom tati nije bilo strašno, ili jeste, ali nije hteo da me razočara da za torbu potroši ogromnu svotu evra. Ipak sam diplomirala… U momentu kad je shvatio kako marama i privezak koštaju gomilu para, rekao je: „Dosta!“ Da li su Fendi fur monsters fantastičan način da se kompanija obogati ili divan ukras za vašu torbu? Je li jedan dovoljan ili bar morate imati dva koji koštaju isto koliko i Fendi torba? Kada je, dakle, nama dosta?

Bilo da je keš ili plastika, s mukom zarađene i teško stečene, ili možda nasleđene pare, kredit ili pozajmica, ne postoji minus ili kreditni limit koji će ženu sprečiti da poseduje ono o čemu svi maštaju, a samo najhrabriji imaju.

Ako nisu mediji, socijalne mreže, magazini, šta je onda to što nas za kratko vreme ubedi kako je baš to ono bez čega sutra ne želimo da se probudimo? Da li je baš svaki trend za nas? Jesu li nas serija Sex and the City ili film Devil wears Prada zarazili mišlju kako možemo da jedemo cipele ili da je stomačni virus blagoslov ako želimo da obučemo skini farmerke?

Mislim da je odgovor: „Da!“

Kada je brend Vȇtements osvanuo na tržištu, nisam imala konkretan stav dopada li mi se ili ne. Street fashion po ceni pret-a-porter mode jeste opšteprihvaćen fenomen. Ipak kada sam duks sa natpisom You fuckin' asshole videla na svojoj prijateljici iz Njujorka, krenula sam u poteru. Cena me apsolutno nije zanimala. Jednostavno, želela sam taj i ni jedan drugi. I naravno, paklena poruka: sold out! Preko silnih fashion victims koje poznajem uspela sam da dođem do lokacije jednog komada koji se nalazi - gde drugo do u Njujorku! Plastika se otopila, na moju žalost, tata više nije u toku mojih transakcija, a ja sam posedovala komad koji sam želela. Pamučni beli duks sa naramenicama, nikakva svila, krzno, nikakve ručno našivane perle, običan duks koji svi žele! Odgovor je jasan, nije Vȇtements sila koja prvi put ruši modna pravila! Jednostavno, ljudi zaboravljaju. Evo male retrospektive: 

Ljubav koju je svet gajio prema brendu Versace je nenadmašna. Meduze smo zamalo tetovirali na čelu. Tada je, jednostavno, ta forma prijala ljubiteljima mode. Top modeli su sa Giannijem izlazili u svim magazinima, čežnjivo smo pratili svaki njihov korak. Sada, kad ni arhitektonska forma nije ono što je bila, nije ni modna. That’s it! Kako bi stari rekli, sada je drugo vreme. 

Da rezimiramo: Kada nešto mnogo želite, a nedostupno vam je, čak ne ni zbog novca jer njega, na primer, imate napretek, već je prosto sold out - That’s the catch! Te dve reči vam bude želju više nego forma, materijal ili brend! Sold out je ona mala doza mazohizma koju nam serviraju, čisto da se osetimo živima, da sa leptirićima u stomaku čekamo kada će nas dodirnuti i postati naš taj objekat žudnje i strasti. 

Moda je nešto što se živi. Trendovi se rađaju, sazrevaju i umiru, a mi živimo za modu koja će rađati uvek nešto novo za nas. I posle nas.

Tekst: Jasmina Šupeljak

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/