U intervju za italijanski list Corriere della Sera, kreatori su otkrili da nikada neće angažovati nekog sa namerom da ih nasledi u nekom trenutku.
"Kada umremo, umreće i naš posao. Ne želim da mi neki japanski dizajner kroji Dolce i Gabbanu", izjavio je Gabbana.
Dolce i Gabbana su posao pokrenuli 1985. godine i iako su raskinuli 2004. godine nastavili su da rade zajedno kao najbliži saradnici i partneri. Nakon razlaza ipak su sačinili fond i ugovor kojim su posao osigurali za trenutak kada jedan od njih premine.
"Kada smo raskinuli, složili smo se da je najbolje za nas i sam brend da odmah podelimo sve i odredimo šta se dešava u slučaju smrti jednog od nas, te ako meni padne napamet da se upucam, on ne bude u situaciji da se oko kompanije bavi sa osobom koju ne poznaje i koja nema blage veze sa našim zajedničkim poslom, kao na primer nekim mojim rođakom koji bi mogao da upropasti posao. Zato smo napravili fond koji niko od nas ne može da takne, i koji jedino može da se koristi usled smrti jednog od nas."
Dolce je takođe napomenuo kako su odbili svaku ponudu koja im je ostavljena na stolu za prodaju brenda.
"Možete da imate sav novac ovog sveta, ali ako niste slobodni, šta vam on znači? Ne idete u grob sa kovčegom punim para već ispunjenog i srećnog života. Zato nas ne zanima prodaja, niti da odredimo naslednika. Ovo je naše i nakon nas, prestaje da postoji."
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti