Još u septembru 2024. godine Rachel Scott proživljavala je pravu modnu katastrofu. Bilo je to uoči njene prezentacije na New York Fashion Weeku za brend Diotima, koji je pokrenula iz svog stana u Bruklinu, 2021. godine. Planirala je da prvi put predstavi obuću, razvijajući dizajn u Italiji kako bi je prikazala uz svoju novu kolekciju. Ali, odbrojavanje do revije je počelo, a cipelama nije bilo ni traga: UPS je izgubio paket.
U to vreme brend Diotima brzo je rastao u veliku zvezdu na modnoj sceni Njujorka. Prethodne godine Rachel Scott ušla je u uži izbor kao finalista za LVMH Prize i proglašena je za dizajnera godine u usponu (Emerging Designer of the Year) na dodeli nagrada Council of Fashion Designers of America (CFDA). Sada je bila nominovana za nagradu dizajnera godine (Designer of the Year) - što je gotovo neverovatno za brend koji postoji tek tri godine. Pritisak je rastao, a sve oči bile su uprte u nju.
U očajanju, Rachel Scott obratila se svim svojim poznanicima za koje je mislila da bi mogli da je povežu sa pravim ljudima, uključujući i tadašnju CEO brenda Proenza Schouler, Kay Hong, koju je upoznala preko programa mentorstva CFDA fashion-fund prethodne godine.
Kay Hong i njen tim odmah su stupili u akciju, povlačeći sve moguće konekcije kako bi joj pomogli, dok su osnivači brenda, Lazaro Hernandez i Jack McCollough, ponudili Rachel svoju arhivu cipela u slučaju da njene ne stignu na vreme. Budući da ranije nije upoznala ovaj dvojac, Rachel Scott bila je dirnuta i taj susret sa njima pamtiće zauvek.
Nije ni slutila da će to biti početak veoma bliske saradnje sa brendom Proenza Schouler. U januaru 2025. godine Lazaro Hernandez i Jack McCollough povukli su se iz modne kuće koju su osnovali 2002, uputivši se u Pariz kako bi preuzeli kormilo u modnoj kući Loewe. Tog septembra izabrali su Rachel Scott za naslednicu. (U slučaju da ste se zapitali - cipele su stigle u poslednji čas. „Negde oko 7 ujutru“, rekla Rachel kroz smeh. „Iskreno, mislim da nam je Proenza tim mnogo pomogao.“
Njen uspon izuzetno je važan za modnu industriju. U vreme kada je Rachel imenovana u okviru brenda Proenza Schouler, Diotima je već doživela munjeviti uspon i bila je profitabilna (što nije zanemarljiv uspeh za tako mlad brend, posebno imajući u vidu trenutnu ekonomsku situaciju). U međuvremenu, njen novi posao došao je usred talasa imenovanja kreativnih direktora u afirmisanim brendovima, kao deo nezapamćenog resetovanja luksuzne mode. Međutim, malo koja od tih upražnjenih pozicija pripala je ženama. Još manje ih je dodeljeno u opisu women of colour (tačnije, samo dve: Rachel Scott i Grace Wales Bonner na muškoj liniji kuće Hermès). Sada Rachel pomaže u redefinisanju toga ko ima priliku da oblikuje industriju danas.
Pitanje modne različitosti danas je važnije nego ikada, naročito u Sjedinjenim Državama, gde je pod vođstvom predsednika Trumpa politika promenila širu društvenu i političku sliku, kako na domaćem, tako i na globalnom planu. Rachel Scott, kao queer black woman, koja je iz rodne Jamajke stigla u Ameriku tokom 2000-ih, duboko oseća ovu promenu političke klime. „Živimo u izuzetno konzervativnom vremenu. Ovo globalno skretanje udesno je zastrašujuće“, objašnjava ona. „U Americi je zaista teško. Teško je kada ste imigrant. Teško je kada ste žena. Teško je kada ste queer.“ Ipak, ona veruje da moda može biti moćno oružje. To je zapravo bio jedan od glavnih razloga koji su je privukli dizajnerskom pozivu. „Konstantno se trudim da promenim fokus i redefinišem ono što smatramo vrednim jer vrednost moramo da pripišemo tamo gde se ona radom zaslužuje, a ne samo zbog nasleđa.“
Odrasla je u Kingstonu na Jamajci, gde su je odgajali otac, dizajner nameštaja, i majka, stjuardesa, koja je vodila modni butik u gradu, gde je Rachel leti radila nakon što je napunila 12 godina. Njena majka često je putovala i donosila je strane magazine koje je Rachel strastveno čitala.
„Uvek sam bila okružena odećom“, kaže ona. „Na Jamajci je stil izuzetno važan, kao veliki deo kulture, rame uz rame sa muzikom i noćnim životom.“ Rachel je provela svoje tinejdžerske godine planirajući odevne kombinacije za žurke na koje je išla. „Nismo imali prodavnice i tržne centre kakvi postoje u UK ili u Americi. Ili ste putovali i kupovali stvari, ili biste ih sami pravili. Tako da sam počela da šijem sopstvenu odeću.“
Oduvek je znala da želi kreativan poziv i priliku da istražuje svet. Čim je napunila 18 godina, otišla je u unutrašnjost države Njujork, gde je dobila stipendiju za studije francuskog jezika i likovnih umetnosti na Colgate University. Svoju strast prema modi u tom periodu hranila je pohađajući letnje kurseve na prestižnim institucijama Fashion Institute of Technology u Njujorku i Central Saint Martins u Londonu. Nakon diplomiranja završila je Istituto Marangoni jednogodišnji program u Milanu, što joj je ubrzo otvorilo vrata za posao u italijanskoj modnoj kući Costume National. „To je bio moj pravi početak“, priseća se ona. „Bilo je to moje prvo profesionalno iskustvo, ali i mesto gde sam stekla pravo obrazovanje.“
Nakon kratkog povratka na Jamajku zbog isteka vize, ponovo se našla u Njujorku, radeći u modnim kućama J Mendel, Elizabeth and James (sada već ugašenom brendu sestara Olsen) i Rachel Comey, gde je provela skoro devet godina. Dugo je razmišljala o pokretanju sopstvenog brenda, ali osećala je da nije spremna.
„Znala sam da želim da uradim nešto što je na neki način povezano sa mojom zemljom, što bi moglo da doprinese karipskoj kulturi. Ali, nisam se osećala spremno za ono što želim da kažem. Mislila sam da su mi potrebni obuka i iskustvo.“ A onda je došla pandemija i sve se promenilo.
„Kada radite u modi, radite sve vreme. To vam na neki način preuzme život. Teško je sagledati stvari izvan svoje svakodnevice“, objašnjava ona. Prisilna pauza pružila joj je taj preko potrebni period distanciranja. „Imala sam taj trenutak preispitivanja kada sam pomislila: ’Dobro, šta ja to radim? Zašto to radim? Šta to znači za mene?’ Bila sam u kasnim tridesetim i mogla sam da nastavim ovako zauvek, osim ako ne odlučim da krenem drugačijim putem. Ne zato što nisam volela svoj posao, već zbog toga što se nisam osećala ispunjenom na duhovnom nivou. Odlučila sam da zaustavim sve i počnem ispočetka na način koji mi je delovao smislenije.“
Tako je rođen brend Diotima, povezujući tačke između odeće, kulture i kreativnosti, dok istovremeno spaja istorijsko, političko i autobiografsko. „To je izuzetno lični brend“, kaže ona. „Veoma je emotivan, prilično reaktivan i veoma subverzivan.“
Diotima je brzo lansirala Rachel u centar pažnje. Njen prepoznatljiv pogled na karipski stil i fokus na vrhunsku izradu privukli su pažnju istaknutih žena iz njujorškog sveta umetnosti, kustoskinja muzeja Guggenheim, Ashley James, a umetnica Simone Leigh i fotografkinja Ming Smith bile su među prvim pobornicima ovog brenda. Na Fashion Weeku brzo se izdvojila kao jedna od zvezda u najbržem usponu, sa dizajnerskim jezikom koji je delovao sveže i privlačno.
Bilo je „utemeljeno na ideji moderne ženstvenosti kao oblika tihe snage, gde se osnaživanje izražava kroz lakoću, jasnoću i inteligenciju“, kaže Tiffany Hsu, direktorka nabavke u kompaniji Mytheresa. „Ono što Rachel čini zaista jedinstvenom jeste njena sposobnost da emotivne nijanse pretoči u precizan, nosiv dizajn, a da pritom nikada ne zakomplikuje samu poruku.“
Steven Kolb, CEO organizacije CFDA (Savet modnih dizajnera Amerike), kaže da se kulturološka perspektiva dizajnerke Rachel Scott prožima kroz njene kreacije na način koji deluje i moderno i utemeljeno. „To što ju je Proenza Schouler izabrala je sasvim logičan korak. Ona je pametna, disciplinovana i donosi jasan ugao posmatranja. Razume kako da razvija brend, a da pritom ne izgubi ono što ga čini posebnim. Ta kombinacija upravo je ono što je brendu Proenza potrebno za njegovo sledeće poglavlje.“
U galeriji otkrijte lookove iz debitantske AW26 kolekcije dizajnerke Rachel Scott za brend Proenza Schouler.
Rachel ima jasnu viziju svoje interpretacije brenda Proenza Schouler, što se moglo videti tokom njene debitantske revije za jesen/zimu 2026. godine. Provela je mnogo vremena razmišljajući o tome kakva žena je bila Proenza u vreme kada je brend tek osnovan. „Proenza Schouler je važan njujorški brend. Ali mislim da je u vreme kada su Hernandez i McCollough počinjali, to bio sasvim drugačiji Njujork. Postojala je ta dihotomija između gornjeg i donjeg dela grada, za koju mislim da više ne postoji“, kaže ona. „Danas je Njujork jedno istinski globalno mesto. Može da deluje vrlo njujorški i veoma internacionalno u isto vreme. Ponovno hvatanje te suštine Njujorka u ovom internacionalnijem smislu biće zaista zanimljivo.“
Njena perspektiva kao dizajnerke takođe će doprineti drugačijem senzibilitetu. „Proenza je oštar i precizan brend, ali mislim da postoji kompleksnost kojoj ja imam pristup“, kaže ona. „Mogu da razmišljam o više intimnosti unutar tog sveta, što je uzbudljivo. To je uvek međusobna igra između oštrine i lakoće, određene čvrstine i određene mekoće. Nadam se da je ono što ja donosim osećaj nesavršenosti ili nedovršenosti.“
Tekst: Tamison O’Connor
