Pariz vam je Njujork Evrope. U ovom gradu za vreme Nedelje mode možete videti i doživeti ono što u Milanu nikada nećete. Italijani se drže statusa, statusnih simbola i tradicije. Pariz je otvoren, Pariz je senzacionalistički, moda u Parizu se svodi na red grunge alternative, pa dva reda francuske zaostavštine, što im dođe Louis Vuitton i YSL, i tako u krug. Svaki dan po ceo dan su revije, kako one koje su na regularnom programu, tako i van njega. Svi žele da izlažu ovde i sve je deset puta pompeznije. Od svetskih zvezda preko najskupljih brendova i outfita, pa do mladih novih dizajnera i novonastalih brendova. Pariz pruža šansu, možda se tako ne čini, možda ne pruža dve, ali svako će dobiti svojih 15 minuta slave u Parizu - kako bi to opisao Andy Warhol.
Pripremam se za prvi dan. Pakujem svoje Balmain proizvode s obzirom na to da sam od skoro deo zajednice ovog brenda, zahvaljujuci Dream Beauty Balkan timu, pa na sve to u Parizu imam dodatnu odgovornost da opravdam svoje mesto za tim velikim luksuznim stolom. A opet se kao deo Balmaina u Parizu osećam kao kod kuće. Koliko volim svoj posao, toliko ga se i plašim, ali to valjda znači da mi je stalo.
Upućujem se ka Le Maraisu gde je prva revija njujorške modne kuće Vaquera. Sve je drugačije, odiše američkim asfaltom, a nosi španski naziv, pa vas intrigira unapred. Kose su razne, dodajemo šiške, repove, loknamo, prelamamo, ispravljamo... jedan opšti kreativni haos, kako bih i opisao ovu reviju. Puno golotinje, onako smelo... američki. Na regularnom kalendaru fashion weeka preti da izgura konkurenciju. Volim ovakav dan. Odmara me, daje nam slobodu i kreativu, i u znaku je ljudskih prava. Modeli su najrazličitiji, he/she/they/ them, nebitna je rasa, gender, godine, građa. Različitost u najboljem svetlu.
Ono što je karakteristično za FW u Parizu je da ćete na programu videti dosta japanskih kreatora. Nedavno se desila i kolaboracija Louis Vuittona i japanske artistkinje Yayoi Kusama. Francuski brendovi se lože na tu estetiku, a i malo podilaze toj ciljnoj grupi koja je masovnija kada je kupovina njihovih proizvoda u pitanju. Ko je bio u ovom gradu svetlosti, mogao je primetiti azijske restorane, kulturu, ljude koji čine ovaj grad, pa tako i azijski kreatori doprinose ovom važnom događaju. Jedan od njih je i korejski brend KIMHEKIM koji uvek ima neki performans na početku ili kraju revije, a poznat po haljinama od kose, bisera, ili, ovaj put, od mašnica.
''Pariz je otvoren, Pariz je senzacionalistički, moda u Parizu se svodi na red grunge alternative, pa dva reda francuske zaostavštine, što im dođe Louis Vuitton i YSL, i tako u krug.''
Estetika koju oni donose je primamljiva posetiocima FW-a, svi čekaju te čudne oblike koji provociraju i unose boje na piste Nedelje mode u Parizu. E da - i najbolji ketering ubedljivo imaju baš ovi dizajneri, što je jako važno kada jednu reviju radite i do 8 sati. Jako volim da radim sa manje poznatim brendovima jer se oni i dalje trude, kako beauty, tako i timovi unutar brendova ginu da ostave najbolji utisak jer znaju da je Pariz “hard to impress“.
Brendove koje sam radio, a za koje verujem da će vam biti poznatiji jesu Paco Rabanne (tj. sada samo Rabanne), Elie Saab, Rick Owens, Giambattista Valli, Chloe, Peter Do, KIMHEKIM itd. Verovali ili ne, na revijama ovog kalibra je naveća neorganizacija i najveći haos.
Dan kada je Giambattista, naizgled odaje utisak mirnog dana, utisak organizacije, međutim nakon urađenih 35 devojaka one odlaze na probu sat vremena pre revije i zadržavaju se pola sata. Nakon probe, kreativni tim Vallija odlučuje da frizure moraju da se menjaju i sve što smo do tada radili 4 sata, baca se u vodu i imamo pola sata pre početka revije da uradimo sve devojke ponovo. Ta vrsta stresa i nepredvidivosti je normalna za Pariz. U ovom slučaju možete iz priloženog i da vidite, svaki model ima samo zavezanu kosu. Izgleda kao da smo tako hteli, a nismo, svakako preživeli smo.
Rick Owens je revija koju sam ja lično čekao. Uvek se radujem da vidim šta je sada izmislio. Ova revija je tipičan primer one senzacije koju sam gore opisivao. Revija se dešava oko fontane Palaise de Tokyo. Svi modeli imaju muletke (naziv frizure iz 80-ih), svakoj stavljamo ekstenzije, a ima ih oko osamdeset. Kada smo uspešno stilizovali svaku od njih, onda na red dolazi garderoba i obavezan head peace, tj. neka vrsta kape sa mrežom koja im doslovno pokriva celu glavu. Pitate se naravno čemu mučenje i rađenje frizura. Don’t ask!
Revija počinje, modeli imaju jako visoke štikle, njihov izazov je da siđu niz stepenice i da prolaze kroz ružičastu dimnu zavesu koja se sve vreme puši sa svih strana. Onako jedno modno minsko polje. Svi su pisali samo o ovoj reviji i društvene mreže su bile blokirane upravo ovim snimcima. Mission accomplished!
U ovom periodu godine paparazzi su svuda, možete da prisustvujete trčanju Anne Wintour niz ulicu kako bi pobegla od istih. U Gradu je Kim Kardashian, pa možete da zamislite taj “media frenzy” oko nje i blokadu ulica. Kažem vam, sve je kao u Americi, Pariz doslovno postaje centar sveta. A meni nekako i jeste, posao kojim se bavim je najlociraniji baš u Parizu. Fotografi, brendovi iz celog sveta, modeli, sve je tu, bar sve što meni treba, a pod pritiskom smo svakako naučeni da radimo, zar to nije i jedno od pitanja na svakom razgovoru za posao...?
Elie Saab radim od kako sam počeo svoj podvig u svet. To je dizajner koji je uključen u sve, od stylinga preko šminke i frizure. U stanju je da ako smo napravili frizuru priđe modelu i sam popravi onako kako je on to zamislio. Nikome to ne smeta jer je to on, njegove haljine su sve ručno rađene, sve je nekako na svom mestu, pa tako i šminka i frizura. Ovoga puta kose su bile undone, ništa, a nešto sa puno ekstenzija. Devojke koje su imale paž, pretvarali smo u dugokose gazele. Svi želimo da ga oduševimo jer znamo da će svaka frizura proći i kroz njegove prste. Kao kad smo bili mali, pa čekamo od oca neku vrstu potvrde da smo uradili dobar posao, te ako friz koji si ti pravio samo onako pipne i odobri, nekako budeš ponosan na sebe, iako si ti frizer, a on dizajner, ali eto postidiš se i čekaš njegov osmeh. Ta vrsta skromnosti i vraćanja na zemlju mi takođe prija i pravi od mene ne samo majstora u svom poslu već me i oblikuje kao čoveka. Jednom sam čuo, što manji ego, to bolji glumac, pa bih prebacio to i na svoj posao. Što manji ego, ljudi će vas voleti i poštovati, kolege i asistenti koje ćete sutra imati uživaće u vašem prisustvu. Što je za mene i poenta ovog zivota na zemlji.
Moje poslednje revije bile su Atlein, Shiatzy Chen. Prva je francuska verzija Attica, drugi je tajvanski brend koji se opisuje kao "neo Chinese chic". Obe revije su mi bile potvrđene odavno i desi se Mugler kojeg sam zbog nemogućnosti da se prepolovim propustio. I to se dešava, vi ne možete puno da uradite povodom toga. It is what it is, morate biti profesionalni i odraditi svaki show kao da je to baš vaš cup of tea. Ako mene pitate Mugler je zatvorio FW onako kako dolikuje jednom show-u takvih razmera, naravno dao je masi ono što oni i žele - DRAMU, and we are here for it.
Do sledećeg fashion week dnevnika - samo za vas izveštavao Dalibor Vrtina, a sad se vraćamo u studio Elle tima!