Na trenutak je delovalo kao da sam zakoračila u kultnu scenu nekog starog dobrog filma. Na mestu gde je pisana istorija i gde su pravljeni koraci ka budućnosti, delovalo je kao da smo postali deo njih. Šarmantna igra svetlosti i senki, penušavost šampanjca, zanimljive toalete, zagrljaji i blesak ljupkog smeha, bio je znak da smo počeli. Trenutak koji je bio magičan.
U prostoru prepunom poštovanja i nostalgije postalo je jasno da je ELLE, već dve decenije, više od magazina. Uspeli smo da napravimo zajednicu fantastičnih ljudi koji svojim rečima, pokretima, idejama i umovima menjaju svet. Onaj između prošlosti i budućnosti, koji predstavlja mnogo više od pukog glamura. Među zidovima Palate Srbije koji još uvek pamte neka stara vremena, odigrala se još jedna prestižna dodela ELLE STYLE nagrada, koja je po ko zna koji put podsetila i potvrdila da umetnost, kultura, strast i posvećenost zauvek žive.
Čini mi se da govori dobitnika nikada nisu bili iskreniji i lepši. Da je svaka njihova reč imala duboko značenje i smisao, od prvog slova, do poslednje reči. Vremena kojima svedočimo nisu laka, a biti iskren postala je ozbiljna hrabrost.
Sazidati most koji će predstavljati prekretnicu i biti stabilan i jasan bio je naš cilj, a svedočiti uspehu istog, rekla bih da je možda najveći uspeh i čast. Jugošik je bio poziv i zamah ka slozi, ujedinjenju, veri u zajedničko dobro i korisno. Verujem da nam je otklon od svega sebičnog i šturog potreban svima kako bismo konačno disali čistim plućima. A nisu nam čista ovih dana.
Iako rekoh na početku da je trenutak bio magičan, čarolija nije u njimu. Veća draž leži u onom koji se dobrotom množi i prerasta u portal dugovečnosti iz koga vam se jednom, kada u njega uđete, više ne izlazi. Rekla bih da smo ka tamo zakoračili.