Milica Bukumirović specijalno za ELLE deli svoje utiske sa Nedelje mode u Parizu: Kako izgleda PFW iza kulisa?
Otkrijte kako izgleda Pariz tokom Nedelje mode u ekskluzivnom dnevniku Milice Bukumirović i doživite njene nezaboravne trenutke sa revija. Dodajte Elle u vaš Google izborPostoji trenutak tokom spremanja za reviju kada stan izgleda kao da se u njemu sređuje najmanje pet žena. Cipele su na podu, torbe raspoređene tako da mogu još jednom da ih uporedim, a telefon je negde između svega toga. Na njemu je adresa ka kojoj je trebalo da krenem, po mogućstvu, pre petnaest minuta.
Dobro došli na moj Paris Fashion Week.
Volim spremanje. Volim čak i taj trenutak kada završeni styling promenim zbog jednog detalja. I tako još tri puta, dok konačno više nemam vremena za predomišljanje i moram da krenem. Uvek razmišljam o tome gde idem, šta želim da fotografišemo, kako će se odeća ponašati u pokretu, kakvu emociju želim da prenesem publici.
Pre odlaska na samu reviju treba snimiti i sadržaj. Pronaći svetlo, uhvatiti pravi ugao, napraviti fotografiju na kojoj se vidi baš ono zbog čega sam izabrala određeni komad. Na objavi se vidi samo nekoliko mirnih sekundi, ali iza njih je obično mnogo dogovaranja, proveravanja, prepravki i rečenica: „Možemo još samo jednu?“
A onda izađem na ulice Pariza i počne onaj deo zbog kojeg sve to toliko volim.
Pariz za vreme Nedelje mode ima poseban ritam. Prethodnih godina često sam bila i u Milanu i Londonu tokom Nedelja mode, ali Pariz u tom periodu ipak ima neku posebnu energiju. Ispred pojedinih ulaza okupljaju se fotografi, devojke u hodu menjaju obuću ili čak i čitave outfite, u žurbi da stignu na sledeću reviju.
Početak ove nedelje obeležili su H&M i Elie Saab. Iako sam praktično iz aviona počela da se pripremam za reviju, još uvek imam onu početnu energiju zbog koje verujem da ću stići na sve, snimiti sve i usput imati vremena za kafu. Nažalost, kako to obično biva, raspored me vrlo brzo uveri da su želje jedno, a mogućnosti drugo.
Iako je ovo ko zna koja po redu revija na koju odlazim, u meni se uvek javlja to uzbuđenje, kao da je prvi put. Radujem se da vidim šta je to novo što nam je taj dizajner/ka osmislio/la, da li će nas iznenaditi nečim, da li će mi se dopasti ili će možda biti potpuni promašaj. Dok čekam početak revije, pokušavam da obratim pažnju na sve: kako je uređen prostor gde će se održati revija, kakav je izbor muzike, ljude koji pristižu i njihove modne odabire.
Ipak, H&M i Elie Saab su nas (ili makar samo mene) iznenadili jer je koncept bio malo drugačiji od standardne revije. Kreacije su nosili globalni talenti koji su bili prisutni, dok je centralni događaj bio nastup Robin S. Ono što je priredila bilo je zaista fenomenalno, a neverovatna energija koju je donela ostavila je pečat na celo veče.
Nakon tog početnog uzbuđenja, prezentacija brenda Sandro donela je priliku da kreacije posmatram izbliza, svojim tempom. To posebno volim kod prezentacija: mogu da se vratim komadu koji mi je privukao pažnju i razmislim kako bih ga zaista nosila. Već u glavi menjam cipele, dodajem torbu, zamišljam nekoliko različitih prilika. Iako volim čitav glamur koji je povezan sa revijama i iščekivanjem koje traje satima pre nego što imamo tih petnaestak minuta da vidimo šta nam je dizajner pripremio, moram da priznam da su prezentacije, taj bliski odnos i mogućnost da se posvetim svakom komadu pojedinačno ono što najviše volim kod Nedelja mode.
Zatim su se nizale prezentacije brendova Vaillant, La Fuori, The Mannei, Le Collet i Aureum Collective. U teoriji, između prezentacija postoji slobodnih sat vremena, ali u praksi, to vreme vrlo lako nestane u saobraćaju koji je u Parizu tokom Nedelje mode zaista nepredvidiv – što uvek bude dobro za dremkicu.
Dan je počeo prezentacijom brenda Vaillant, i ono što mi se zaista dopalo jeste to što su pokazali kako izgleda čitav proces izrade jednog komada kojem se mi na kraju divimo. Od ideje, preko nacrta, izbora materijala, izrade i konačnog rezultata, čitav proces je bio prikazan.
Nakon tog pomalo "naučnog" pristupa modi, usledio je sav glamur prezentacije brenda La Fuori. Iako su oversized blejzeri i odela nešto po čemu me ljudi najčešće prepoznaju, moram da priznam da me je haljina koju sam imala čast da nosim za ovu prezentaciju ostavila bez teksta, kao i većinu ljudi koji su je videli uživo.
Naravno, kako to obično biva tokom Nedelje mode, ništa nije moglo da prođe bez problema, jer je haljina stigla 24 časa pre same prezentacije, i bila toliko šira da jednostavno nije bilo nikakve šanse da u njoj odem na događaj.
Otišli smo u tri krojačke radnje kako bismo uspeli da pronađemo nekoga ko bi mogao da napravi odgovarajuću prepravku u tako kratkom roku, ali uvek bismo nailazili na isti odgovor: "Makar dve nedelje bi nam bilo potrebno, deset dana minimum."
Kada su mi već sve lađe potonule i bila sam spremna da se pomirim sa činjenicom da je neću obući za prezentaciju, sasvim slučajno smo videli krojača na dva minuta od stana u kom smo smešteni, koji je prihvatio ovaj zadatak i izveo ga savršeno!
Ukoliko je sa komadima brenda La Fuori započelo moje oduševljenje haljinama na ovoj Nedelji mode, revije brendova Fjolla Nila i Almée Couture bile su prilika da se potpuno prepustim svojoj novootkrivenoj ljubavi prema svečanim haljinama. Kod takvih komada najviše me interesuje odnos između haljine i žene koja je nosi: linija ramena, naglašen struk, način na koji se materijal pomera pri hodu. Dok ih gledam, već zamišljam događaj za koji bih ih izabrala. Sasvim je moguće da on još uvek ne postoji, ali haljinu sam, u svojoj glavi, već odabrala.
Tu je, naravno, bio i Kobi Halperin, kao i njegova nesvakidašnja ljubav prema lepoti žene, koju uvek provlači kroz sve svoje kolekcije.
Uvek se posebno radujem novoj kolekciji brenda Emanuel Ungaro. Sa njima već godinama imam divnu saradnju i njihovim se ženstvenim komadima uvek vraćam sa zadovoljstvom. Kada neki brend duže poznajete, sledeću kolekciju iščekujete pomalo lično: zanima vas šta će vas ovog puta iznenaditi i u čemu ćete se odmah prepoznati.
A u rasporedu mora da ostane mesta i za Miu Miu. Tu posebno uživam u posmatranju: kako je neko spojio proporcije, uklopio boje ili sasvim poznatom komadu dao drugačiji izraz. Ponekad mi upravo takva kombinacija ostane u mislima i poželim da je kasnije interpretiram na svoj način.
Kada se uveče vratim, izujem cipele i otvorim galeriju, dan konačno mogu da sagledam malo sporije. Među fotografijama pronađem detalj koji sam gotovo zaboravila, snimak koji odmah želim da podelim, neki usputni trenutak koji mi je draži od svega pažljivo isplaniranog.
Onda pogledam šta me čeka sutra. I, iako sam pre samo nekoliko minuta mislila isključivo na spavanje, ustanem da sastavim još jedan styling.
Više fotografija pogledajte u galeriji.