Svakodnevno slušamo o najnovijim kreatorima u svetu mode koji se nadaju da će jednoga dana postati grandiozni poput kuća Dior i Chanel. Često je neminovno da o njihovoj  sudbini odlučuju urednici velikih časopisa, ali ako posle prve kolekcije od samo deset kreacija zaintrigirate famoznu Annu Wintour, čak i bez kristalne kugle može se reći da vam je budućnost lepa. Sestre Rodarte, Laura i Kate Mulleavy, svojim talentom uspele su da postignu baš to.

Nerazdvojne sestre odrasle su u severnoj Kaliforniji, blizu  gradića Santa Kruz koji je pun pankera, skejtera i hipija, sa puno različitih street stilova. Posle školovanja na univerzitetu Barkli, gde je Kate studirala istoriju umetnosti, a Laura književnost, vratile su se u Pasadenu na duži raspust. Provele su godinu dana bez posebnog plana gledajući horor filmove i čitajući knjige o haute couture. Kada je Kate prodala svoju kolekciju retkih muzičkih albuma, a Laura počela da radi u obližnjem  restoranu, sakupile su 16.500 dolara i onda je došao trenutak za kreiranje. Njihova prva kolekcija bila je inspirisana prirodom i pečurkama koje su ih podsećale na okruženje iz detinjstva. Dramatičan stil, ali sa znatnom dozom ženstvenosti.

Umetničku viziju nasledile su od majke Viktorije koja je bila sklona slikarstvu i od čijeg devojačkog prezimena je nastalo ime ovoga brenda. Njihov otac William, koji je irskog porekla, biolog je i vrlo je privržen prirodi. Njegove fotografije spora gljiva postale su glavna inspiracija za printove Rodarte tkanina. Sestre su vaspitavane u  liberalnom duhu, pa se može reći da nisu odrastale u tipičnoj američkoj porodici. Sigurne su kako bi za svakoga bilo dobro da je bar nakratko živeo uz njihove roditelje. Jedna od najvažnijih lekcija koju su naučile od porodice glasi:„Kada ne  znaš kako nešto da postigneš, nauči!“

Čovek koji ih je otkrio, Cameron Silver, vlasnik vintage prodavnice u Los Anđelesu, alarmirao je Manhattan tvrdeći kako je njihova delikatna kolekcija, sačinjena od vazdušastih materijala, i te kako vredna pažnje.  U februaru 2005. godine kuća Rodarte debitovala je na naslovnoj stranici magazina Women’s Wear Daily, a onda je usledio sastanak  sa urednicom magazina Vogue, Annom Wintour, koja je odlučila da ih poseti u Kaliforniji. Većina mladih devojaka drhtala bi od uzbuđenja, ali ovaj harizmatični duo mirno se pripremio za susret i rezultati su bili zavidni. Anna je odobrila njihov stil i rekla kako oseća da kreacije dopiru iz dubine njihovih ličnosti.

Imala sam to zadovoljstvo da upoznam Lauru na premijeri filma Dva lica januara sa glavnom protagonistkinjom Kirsten Dunst. Jednostavno, ali vrlo lepo obučena, stajala je po strani sa svojom sestrom čekajući da simpatična glumica završi intervjue. Kirsten je dugogodišnja prijateljica dve kreatorke, pa su njih dve bile domaćice prilikom prikazivanja filma u bioskopu Landmark Sunshine Cinema, u Njujorku.  Njihovo prvo iskustvo sa filmskom kostimografijom počelo je još mnogo ranije filmom Black Swan. Natalie Portman, koja igra glavnu ulogu, nosila je Rodarte haljinu na premijeri u Veneciji i tada je kreacija privukla veliku pažnju. Našto kasnije Kate i Laura nominovane su za nagradu za uspešan rad na kostimima  za pomenuti film.

Neobično je to što mlade kreatorke ne ograničavaju svoje mogućnosti na samo jednu industriju. Prate svoju inspiraciju i u drugim oblicima umetnosti, počevši od baleta, filma, muzejskih postavki, pa do predmeta u kafeu Starbucks i svaki put uspevaju da nas impresioniraju. Svaki njihov pokret i odluka imaju svrhu.  Možda je za to zaslužna i godina gledanja horor filmova, jer one uspevaju da „pretoče“  kostime iz  istih tih filmova u svoje siluete. Materijali koje koriste retko kad ostaju u originalnoj formi, pa zavisno od kolekcije kombinuju čak do devet različitih materijala (proleće 2010), ili smisle tehniku kojom se postiže izgled „krvarenja” materijala (jesen 2008). To je gotovo umetnička instalacija sa kreacijom kao objektom promene.

Savet koji bi Kate Mulleavy dala mladim dizajnerima jeste sledeći: „Mislim da bi svako trebalo da prati svoju putanju. Oni koji imaju cilj, odvešće nas u budućnost.”

Proces pripremanja kolekcije Rodarte nije uobičajen. Kreatorke se najpre opredele za tkanine, odluče kako će da ih transformišu, a zatim stvaraju modele. Ponekada je materijal paljen, nabran, sečen ili farban. Laura koja je metodična i praktična smatra da Kate mnogo bolje crta, pa je ona odgovorna za završne skice. Lično, volim da to nazovem oživljavanjem materijala, jer mu se daje „prošlost“ pre nošenja. Tako se postiže unikatnost. Neki čak smatraju da je sakupljanje Rodarte komada ekvivalentno privatnim umetničkim kolekcijama.  

Intrigantan stil sa dahom kostimografije inspirisan je boemskim svetom umetnosti i prevazilazi naša očekivanja u oblačenju. Njihov cilj nije samo vizuelno zadovoljstvo, one žele  da nas nateraju da razmišljamo. Rodarte je za one koji razumeju ono što nose, mada neki misle da njihovi modeli izgledaju gotički, pank ili samo „nošeno“. Danas su Rodarte toalete deo stalnih postavki u više muzeja, uključujući i Metropolitan. 

Tekst: Tijana Ibrahimović