Dolazak na posao: 9 ujutro

Odlazak na posao: 7 uveče

Ne želim da mislim o sebi kao o frontmenu – jednostavno moram da radim na svoj uobičajen način i idem dan za danom. Tako je bilo i dok sam bio u Vionnetu (na mestu kreativnog direktora od 2009. do 2011. godine), ali ovde je posao zahtevniji. Vionnet je modna kuća koja postoji veoma dugo, ali žena koja je osnovala Jil Sander otišla je pre samo nekoliko godina pa sam morao da prilagodim svoj mozak i počnem iznova na novi način. To je izazov, ali takav je život. 

To je ogromna odgovornost, ali ne želim o tome previše da razmišljam zato što je zastrašujuća i to bi moglo da mi predstavlja prepreku. Svestan sam da su DNK i nasleđe brenda ogromni, ali želim da prenesem svoj način razmišljanja i dignem ga na sledeći nivo.

Za mene je cela ova priča kao povratak na studije; svakodnevno učenje, raščlanjivanje pravila kuće i određivanje šta je zanimljivo u smislu ukusa. Svi pričaju o minimalizmu i Jil Sander, šta je ona bila i šta je predstavljala 90-ih. Ali svet se od tada potpuno promenio, a s njim i tržište.

Jil Sander u tri reči? Čistota, racionalnost, kreativnost. U mom slučaju, svakako i istraživanje.

Biti dobar kreator znači biti svoj. Poslu se mora prilaziti slobodno. Takođe, morate razumeti šta se dešava na ulici kada ljudi kupe vašu odeću – treba da podržavamo i komercijalnu stranu. I neophodno je da  budete radoznali i sposobni da radite velikom brzinom. devedesetih ste imali šest meseci za pripremu nove kolekcije, danas svega dva ili tri. O, i potrebno je da verujete svom instinktu!

Moj prvi posao bio je u modi – čim sam diplomirao na institutu Marangoni u Milanu, počeo sam da radim za Alessandroa Dell’Acquau. Još smo bliski prijatelji. Zatim sam radio za Romeoa Giglija, što je bilo neverovatno iskustvo. U to vreme modna industrija bila je potpuno drugačija – kreativnija i manje okrenuta komercijali. Radili smo zajedno u jednom velikom otvorenom prostoru, istraživali boje i tkanine. Bilo je ljudi koju su pokušavali da vezu, eksperimentišu. Bilo je veoma lepo. U svakom slučaju, nežnije.

Posle Giglija, prešao sam u Pradu. To je bio neverovatan momenat zato što se baš u to vreme moda preokrenula i postala ogromna industrija. Prelazak u Pradau bio je popriličan šok – oni su bili navikli da više rade sa aksesoarom nego sa odećom. Miuccia je definitivno jedan od mojih životnih učitelja. U smislu rada i kreativnosti, to je bilo bogato iskustvo, a ostao sam 14 godina.

Najvažnija stvar koju me je naučila Prada jeste to da budem kritičan prema svom radu i da od njega budem malko udaljen, taman toliko da mogu jasnije da vidim stvari – da dizajniram bez sentimentalnosti.

Moja prekretnica bio je dan u kom sam zapravo razumeo modu. Kad ste mladi, mislite da se radi o divnoj odeći, lepim ljudima i žurkama. Ali, kada sam shvatio da moda nije igra, nego ozbiljna industrija, sve se promenilo. Imam puno sreće u životu zato što je moj posao ujedno i moja strast.

Volim backstage, ali to je samo jedan trenutak. Zanimljivo je je da je, dok stignete do backstagea, sve već gotovo. Dan pre revije je ludnica i ponekad niste baš sigurni da će ono što ste napravili da upali. Ali, kada sve komade odeće sklopite zajedno, na dan revije i pred sobom vidite celu kolekciju, to je ponekad veliki trenutak. Da, veoma je zahtevno, ali ja volim malu dozu stresa zato što mi daje energiju.

Modni tempo postao je sulud – tržišta se menjaju svakog meseca, svake nedelje. Morate biti spremni da razumete šta se dešava napolju. O, nadam se da se više neće ubrzavati! Kada bismo mogli da radimo ljudskijim tempom verovatno bi nam svima bilo bolje.

Veoma bih voleo da sam rok zvezda pošto mislim da je to zabavan život. Puno putuješ, stalno upoznaješ nove ljude – zvuči kao san! Razmišljam i o svetu filma. Otkrivanje različitih ličnosti u sebi samom takođe bi bilo vrlo zanimljivo. Ne režiranje, nego gluma. To bi mi se sigurno dopalo! (Smeje se)

Kad sam sâm, slušam muziku. U studiju sa više od troje ljudi više volim tišinu. Ali, kad sam sâm i treba da se koncentrišem – ako na primer crtam – odgovara mi muzika. Rachmaninoff je najbolji.

Prvo što uradim kad ujutro stignem na posao jeste da popijem kafu i pozdravim se sa svima. Takođe se trudim da se spremim za ono što treba da obavim tog dana. To baš i nije lako zato što se ono što radim svaki dan razlikuje. Nekad se bavim aksesoarima, nekad ženskom konfekcijom, a nekad muškom.

Poslednje što uradim kad odlazim iz studija jeste da svima zahvalim, pozdravim se i pozovem taksi.  Trudim se da pređem sve što smo tog dana uradili i ono što treba da obavimo sledećeg dana. Za mene je to sada poseban trenutak, neka vrsta izazova, zato što radim sa ljudima koje još dobro ne poznajem. Poprilično sam zauzet.

Moj stažista bi za mene sad verovatno rekao da sam ljubazan, ali ne mogu da garantujem kakav ću biti u buduće. Ponekad sam vrlo direktan, ali želim da budem fina osoba.

Voleo bih da naučim kako da se efikasnije nosim sa stresom. Takođe, i kako da odvojim posao od privatnog života.

Šta je u mojoj prvoj fioci? Verovatno moj san! Ne znam... Obične stvari: skice, papiri, olovke... Znate već, takve stvari. Ništa drugo.

Prevela: Manda Javorina

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija