Carmen Herrera

U Njujorškom Flatiron districtu nalazi se studio apartman u kojem slikarka Carmen Herreta, živi i radi punih 55 godina postepeno sprovodeći svoje ideje u apstraktna platna geometrijskih oblika u jarkim bojama i kombinaciji su pravim linijama.

Carmen je odrastala na Kubi kao najmlađa od sedmoro dece. 1938. godine se udala za Amerikanca, Jesse Loewenthala i preselila zajedno sa njim u Njujork u kom je počela da se ozbiljno bavi slikarstvom. Samo deset godina kasnije (1948), par se preselio u Pariz, u kom se Carmen uključila u jednu umetničku grupu Salon des Réalités Nouvelles. Upravo ovde umetnica je imala priliku da izlaže pored Pieta Mondriana i Josef Albersa. Ipak njen rad nikada nije bio prodat. Kako opisuje njen prijatelj, takođe umetnik razlog za neuspeh su tri stvari:" Ona je bila žena, Kubanka i bila je stidljiva."

Četiri godine nakon smrti njenog muža, 2000. godine, kustos koji je planirao organizovanje izložbe ženskih slikara koji se bave geometrijom je posetio Carmenin studio i bio je zapanjen onim što je video. Upravo ju je on povezao sa velikim kolekcionarima poput Estrellita Brodskog i Agnes Gund. Nekako, konačno je na red došao njen trenutak. Carmen slike su sada deo kolekcije MoMA i Tate Modern galerije. Na jesen 2016. Whitney Museum of American Art će biti domaćin samostalne Carmenine izložbe na kojoj će se prikazati četiri decenije njenog rada, počev od 40-ih godina prošlog veka. 

Joan Jonas

Joan Jonas je još jednom je potvrdila svoj status u avangardnoj umetnosti radom They Come to us whithout a word, multimedijalnoj instalaciji i perfromansu sa ekološkom tematikom koji je postao najveći hit 2015. godine.

Prvobitno oduševljena skultuprurom, kasnih 60-ih Joan je počela da istražuje mnoštvo drugih medija. Početkom sedamdesetih Joan je performansom Mirror Check, ispitivala sebe i svoju razgolićenost pred ogledalom, sa namerom da predstavi ženu koja se ponovo vraća u svoje telo.

1972. godine u video delu Organic Honey's Vertical Roll, umetnica nosi masku lutke, koja predstavlja karikaturalnu ženstvenost sa nizom finih pokreta. Joanina interesovanja obuhvataju uticaj bajki, rituala i ljudi na svet prirode.

Rezultat je širi izbor radova koji uključuju sve od crteža do zvučnih instalacija do performansa. 

Foto: Instagram / viartfund

Xaviera Simmons

Godine 1998, Xaviera Simmons se pridružila redu Budističkih monaha na hodočašću koje je usledilo nakon transantlantske trgovinske rute kroz azijske države i Afriku... Iskustvo o kome uvek razmišlja, kako kaže ona.

Na jednoj od Xavierinih fotografija, Simmons peca ribu u plitkoj reci Kolorado, dok njena živopisna haljina leprša u vodi. Ideja je, kako kaže, da izazove čuđenje gledaoca.

Fotografija je samo jedna vrsta umetnosti, u mnogim medijima kojima se bavi Xaviera. Prošlog oktobra, ona je predstavila koreografiju za igrani komad koji uključuje film, muziku i šećer obložen borovnicom. Ovaj neobičan spoj  Xaviera je objasnila rečima: Većina nas se ne rađa znajući kako da traži prostor. Treba stalno da vežbamo kako da zakoračimo u različite dimenzije i prostore i da se pri tome osećamo prijatno.  

Catherine Opie

Catherine u svojim fotografijama istražuje stvaranje indentiteta i pomeranje granica kada je reč o LGTB zajednicama, fokusirajući objektiv na surfere u Malibuu i na prazne autoputeve i nadvožnjake. Njen rad je uticajan, kaže Jennigfer Blessing, kustos umetnicine samostalne izložbe koja je održana 2008. godine u muzeju Guggenheim, smatrajući je majstorom fotografije i upoređujući je sa Walkerom Evansom.

Teresita Fernandez

Tokom dana, Fata Morgana, oslikana nadstrešnica od 220 perforiranih zlatnih diskova instaliranih iznad pešačke staze u njujorškom Madison Square Parku, reflektuje sunčeve zrake i svetlost na beton. Noću ona reflektuje svetlost od obližnjih automobila, i svetiljki koje ovaj grad čine blistavim i sjajnim.

Volim kada se ljudi zapitaju šta vide, a šta ne, rekla je Teresita Fernandez. Ona takođe istražuje način na koji se prepliću naizgled dva suprostavljena koncepta, kao što su tama i svetlost ili ogromno i malo.

Za 2014. samostalnu izložbu u ogromnom prostoru MASS MoCA, Tersita je instalirala 40 000 sitnih komada grafita duž zidova. Prošle jeseni u Lehmann Maupin galeriji, njena skulptura nalik mrlji, izrađene od keramike, bronze i betona privukla je veliku pažnju.

Foto: Instagram / teresita.fernandez

Margaret Lee

Multitalentovana Margaret Lee ne samo da stvara fotografiju, instalacije i skulpture koje koketiraju sa realnošću (slika Marni čizme sa živopisnom, ručno oslikanom lubenicom ili skulpture sa visećih banana od hroma) već je takođe i menadžer studija Cindy Sherman (od 2003. godine).

U 2011. godini, Lee i Oliver Newton, sadašnji suprug su osnovali 47 Canal kako bi olakšali i podstakli rad grupe kolega, samoproklovanih autsajdera bez stručne spreme koje zanima umetnost. Oni su stvarali rad pod svojim uslovima i takođe uspeli da kreiraju svoju publiku, kaže Matthew Higgs, direktor neprofitne White Columns, koja je dala priliku Margaret da održi svoju prvu samostalnu izložbu. Tako su mnogi od njih dostigli izvanredne uspehe. To uključuje i Margaret, ćerku koreanskog imigranta. 

Anne Pasternak

Anne Pasternak, je nova direktorka Brookyn muzeja koji ima najraznovrsniju publiku u gradu kao i 1,5 miliona dela iz bogate kolekcije - od holandskih portreta iz 17. veka do najpoznatijih Warholovih radova.

Anne ima planove da osveži i promeni dosadašnju stalnu postavku i pozove umetnike da proizvedu više eksperimentalnih projekata. Takođe, ona predviđa nove programe koji će se održavati ispred momumentalne Beaux-Arts zgrade. 

Anne je svoje veštine usavršavala u Creative Time, javnoj umetničkoj neprotfitnoj organizaciji na čijem čelu je bila punih 20 godina. Tada je uspela da poveća budžet od 350 000 dolara do 5 miliona, kao i da pokrene mnogobrojne ambiciozne projekte.

Jedan od njih je Nick Cave performans sa 30 konja u Grand Centralu i poslednji, Kara Walker ogromna šećerna sfinga u bruklinskoj Domino fabrici šećera.

Foto: Instagram / annepasternak

Agnes Gund i Samanta Boardman

Zahvaljući Agnes, u osnovnoj školi Harlem su u hodnicima postavljeni prelepi crteži, a to je samo jedan od 200 gradskih lokacija koju trenutno opslužuje neprofitna organizacija Studio in a school, koja zapošljava umetnike da uče decu o umetnosti.

Ovaj projekat je započela Agnes Gund, 1977. godine, nakon što je saznala da grad praktično zanemaruje umetnost. Danas ovaj studio ima gotovo 30 000 učenika godišnje.

Slično Agnes, Samanta Bordman je doktorka psihijatrijske medicine koja je udata za Aby Rosena, istaknutog kolekcionara umetničih dela koji je jedan od glavnih donatora sredstava za Studio pa je samim tim njegova supruga uključena u rad škole i akcije koje ova humana organizacija konstantno organizuje. 

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> http: //www.viber.com/ellesrbija