Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Božo Vrećo: Sevdalinkama sam se otvorio jer bude u meni nemir i smiraj, kao kada se zaljubljuješ...

Nećemo vam reći kako Božo Vrećo nije ono što ste mislili da jeste, niti ćemo vam kazati da je pun iznenađenja.... Jer, kada pročitate šta je ispričao Nataši Gvozdenović, shvatićete da je on sve čemu ste se nadali: magičan glas, ...

  Izvor: foto: Marko Sovilj, stajling: Nenad Janjatović

U jednom intervju rekli ste  da vas je sevdah spasao.

Apsolutno. Tada sam bio u jednoj teškoj vezi, mislio sam da će trajati večno, da je to osoba za ceo život, međutim, nije bilo tako, imali smo težak raskid i ja u tom trenutku, posle završenog fakulteta, nisam ni znao gde želim da krenem. Sevdah je bio zaista moj svetli put, nešto gdje sam se potpuno pronašao. Prešao sam tada u Sarajevo, potpuno stran grad, nisam tamo imao ni prijatelje ni rodbinu, niti dovoljno novaca, čak ni da platim stan nego sam bio u hostelu u jednom sobičku. 

Uočavam vezu - arheologija koju je završio na jedan način jeste otkrivanje blaga, a i način na koji izvodi sevdah isto tako je otkrivanje kovčega sa blagom.

Slažem se, sevdah je stvarno moja najveća iskopina. Počeo sam da prikupljam i pišem sevdalinke tako da je sad u stvari moj stan u Sarajevu jedna arhivska baza, pećina sa blagom.

Kako darovi uvek dolaze u grozdovima tako Božo Vrećo i slika. Moje slikanje crpi inspiraciju iz Vizantije i trebalo bi da završim ciklus ikona koje bi bile zaista posebne. Nadam se da ću jednog dana upriličiti i izložbu. Razmišljam i o putu na Svetu goru. Meni je vrlo inspirativno spajanje istoka i zapada… to je Bosna… Dobra je u stvari priča koja čini sevdah - preko sefarda, islama, Vizantije, odnosno pravoslavlja… veoma mi je bitno da i u tom pojavnom pronađem deliće sevdalinke. 

Ljudima je interesantna moja veza sa islamom, sefardima , sa pravoslavljem. Na kraju krajeva, sa majčine strane, mnogo moje rodbine je u manastirima, to je jaka duhovna crta. Opet, imam i odlike sefarda, veoma se interesujem za sve što su oni doneli u Bosnu. U stvari, ne mogu da se deklarišem niti kao pravoslavac, niti kao musliman, niti kao Jevrejin... Ono što je meni zapravo vrlo blisko jeste sufizam koji ljubav predstavlja kao božanstvo. A kada nam je sve usmereno ka ljubavi, onda prirodno postajemo dobri ljudi. Pošto se vraćam na prapočetak sevdaha, blisko mi je i mitološko.

Za nastupe uvek biram sakralne objekte ili teatarske prostore jer želim da sevdah uvek bude na tom pijedestalu, nikada ne činim od njega lakrdiju.

Software:Adobe Photoshop CC 2014 (Macintosh) Created: 2016:06:16 16:14:51

Odakle hrabrost da nastupate sami bez ikakve pratnje?

To je moja ljubav, to je vraćanje na prapočetak jer je sevdalinka tako nastala - kao glas žene na nekom imaginarnom prozoru. Ona je pevala muškarcu, možda nisu bili zajedno, ali imala je potrebu da ga na taj način prizove, obrati mu se. To je bio izazov da se vratim na početak kada je postojao samo glas i kada je on bio dovoljan i prodoran, a ljudi koji bi tuda prolazili zastajali su i osluškivali ga. To je posebna meditacija...

Odnos sa majkom, koja je velika podrška, kao da je dao snažan i jasan tlocrt, krila kojima možete  da poletite dalje.

Da nemamo tu posebnu prisnost, sve bi bilo drugačije. Divno je što ona uvek kaže: „Ja sam te takvog rodila, nije te društvo takvim učinilo.“ To je fantastična poruka roditeljima - na koji način treba usmeravati dete jer mi živimo u ludom vremenu kada većina roditelja krati krila svojoj deci i leči na njima komplekse… Važno je da postoji doza slobode. Ona je od početka podržavala moju muško-žensku prirodu. Svi smo i jedno i drugo, samo ipak treba da budemo malo hrabriji.

Kad se vratite u detinjstvo - šta je ono što  je najdragocenije?

Proveo sam ga u izolaciji tako da, kada se vraćam u detinjstvo, vraćam se u vreme koje sam proveo sa svojima, sa dve sestre, majkom... Vraćam se u žensku prirodu koja inspiriše, uči da skuvate, da zapevate zajedno i veselite se malim stvarima, da se volite.

Šta je bila inicijalna kapisla da se potpuno oslobodite?

Izlazak iz teške veze koju sam pominjao. Dotičem se toga i u knjizi. Ne želim da pričam naširoko, ali to se dogodi kada doživiš krah, izađeš iz nečeg što si idealizovao i mislio da ti je suđeno. Mene je to iskustvo mnogo promenilo, promenilo je moj život, pogled na svet. Odlučio sam da promenim sve. Sa 26 godina došao sam u Sarajevo. Pre toga ušao sam u priču sa sevdahom prikupljajući i analizirajući sve ono što on jeste i tada sam video kako mi je to spas i misija. Napatio sam se, nije to bio period koji ti daje slobodu, sigurnost, potporu. U takvim trenucima moraš da budeš lud da tako nešto uradiš. Potrebno je mnogo hrabrosti i lude vere u to nešto. Možda je to najbolja definicija: ludo verovati da će se desti to nešto i da će ljudi potpuno poverovati u tvoju priču i zaljubiti se u nju. Svim srcem sam verovao u to i moralo je da se desi. Ceo univerzum potrudi se da ti pomogne. Našao sam spas u sevdahu i mislim da sam se rodio upravo zbog ovoga što danas radim.

Sevdah vas je pozvao i vi ste  se tom pozivu odazvali.

Sigurno. To je bio poziv i ja se šalim, često, da je to moj idealan partner i za muškarca i za ženu jer sevdalinka je ženska pesma kao forma, a sevdah je stanje, tako da mogu da pripadam i njemu i njoj... (smeh)

Postoji li onda omiljena sevdalinka?

Ima ih nekoliko koje su važne za moju karijeru. Ona sa kojom sam ušao u Sarajevo je Sinoć sam ti Safo, to je pesma kojoj sam udahnuo posebnu dušu, kasnije Oj Zumreto, dušo moja sigurno je ona koja me prati  jer je i vokalno i emotivno veoma zahtevna. Postoji divni instrumental sa Halkom u toj pesmi kada ja obučem haljinu i počnem da se vrtim. To je takođe jedan vid oslobođenja. Međutim, izuzetno volim sevdalinku Omere prvo gledanje - ne izvodim je često na koncertima, ali kad je čujem od Himze Polovine - nešto se u meni otvori, zatrepti. Sevdalinki sam se i poklonio i otvorio zato što sam osetio da taj žanr u meni budi i nemir i smiraj, kao kad se zaljubljuješ, nikad ti se ne javlja samo osećaj blagosti nego ti zaljubljenost da nekakvu ustreptalost i počneš da drhtiš od toga. Tako je i sa sevdahom. Naravno, najbitniji je moj autorski rad - živi bili pa videli kako će sve izgledati za nekih 10 godina, ali autorski rad je najveći fokus i divno je što  toliko ljudi oseti  moje sevdalinke i na prvo slušanje zavoli pesmu. Proviđenje, nešto je trebalo da progovori iz mene. Lejlija je došla prva i, evo, konstantno radim i dok pričamo - već danima razmišljam o melodiji u glavi na osnovu koje gradim tekst. Ne prestajem da radim i uživam u tome. 

Vaš princip je da se ne štedite i da govorite o stvarima o kojima se često ćuti.

Bitno je da živiš život koji imaš i ne stidiš se ožiljaka koje nosiš. Svi oni su i dalje tu, i oni su od nas stvorili jake osobe. Da nije bilo svih tih ožiljaka, nasrtanja, svih udaraca, sigurno da danas ne bih bio tako samostalan, siguran u sebe, verodostojan i istinit.

Zaista se ponašam najprirodnije moguće. Sva moja gestikuliranja, bajkovitost i potpuna bezbrižnost rezultira time da zaista ne razmišljam o teškim trenucima. Bilo je pitanje bojim li se da će me neko napasti. Sarajevo je prekrasan grad, ali ume da bude i opasan… Kao i Beograd, kao svi gradovi na Balkanu. Princip je sličan odnosu prema životinji - ako joj pokažeš strah, ona će te ugristi. Imam sigurnost u sebe i taj gard, moja snaga isplivava na površinu, brani me pre nego što neko učini nešto loše. Vremenom su ljudi spoznali da nemam neko drugo skriveno lice, videli su da sam isti  i na sceni i na pijaci, u trgovini, na ulici... To im se veoma dopalo. Kao što vidiš, imam i prstenje, nalakirane nokte i haljinu na sebi… i nemam nikakav problem u Sarajevu. Krećem se slobodno. Ljudi su pre svega prihvatili moj talenat i iskrenost, taj paket koji nosim, a to sve spontano dolazi iz mene.

Vizuelni identitet koji  je svakako  važan, opet vrlo spontano govori o vama.

I genetika je uradila svoje. Moje telo nikada nije bilo muško, uvek sam imao tanak struk, ženska ramena, ruke…  Tek pre nekoliko godina oslobodio sam se, otvorio sebe i rekao da ne mogu da živim sa zadrškom, hoću da živim slobodno, da svoja krila raširim i letim. Bilo mi je bitno da sebe prihvatim stopostotno. Možda sam voleo sebe 80 odsto, ali morao sam da prihvatim i onih 20. Da kažem da volim svoje telo, lice, glas, mozak, temperament… Hajde da to bude celokupna priča koja može biti poruka i osloboditi druge. Živimo u vremenu kada ima puno kompleksa, zatvorenosti, skučenosti u glavama i zato svakim svojim pojavljivanjem u javnosti pokušavam da utičem na druge, kažem koliko je sloboda bitna.

Tekst: Nataša Gvozdenović

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity