Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Amal: Žena koja je više od gospođe Clooney

Amal smo - prilično nepravedan sled događaja - upoznali prvo kao ženu sa dve različite cipele. Dobro, sa cipelama različite boje, jedna purpurna, druga ružičasta. A onda vas samo dodatno zbuni kad lepu Libanku vidite na Channel ...

  Izvor: foto: Instagram / genesisfertilitycentre

Bila je to stvarno velika vest čak i za one koji nisu besomučno svakog dana skrolovali po tabloidnim sajtovima ili uopšte znali šta se dešava sa tim (pre)lepim glumcem još od onda kad je počeo da radi sa Soderbergom: George Clooney se ženi. Jer, znate, to je George Clooney. Sinonim za momački život. Večito neuhvatljivi, šarmantni George.

Amal smo - prilično nepravedan sled događaja - upoznali prvo kao ženu sa dve različite cipele. Dobro, sa cipelama različite boje, jedna purpurna, druga ružičasta. A onda vas samo dodatno zbuni kad lepu Libanku vidite na Channel 4. Šta će tu Clooneyjeva žena? Pa, branila je Assangea. I Juliju Timošenko. Jer je advokat. I to kakav!

I onda vam postane jasno da se Georgeu makar isplatilo što je čekao toliko - 53 godine, khm - da kapitulira. Amal Alamudin nije tamo neka holivudska kardašijanka. Daleko od toga. Clooneyjeva izabranica zasenila je i njega samog na više od jedne ravni.

(Legenda kaže i da je Amal žena koja je isprva odbila Georgea. Kažem, legenda.)

Feministkinje - ne možete ih nikada zaobići - i po meni bi osule paljbu, sva je prilika, zbog toga što priča o Amal počinje sa Clooneyjem: svodimo je na ulogu supruge i potcenjujemo njena dostignuća... I zameraju to stalno, uvek i svuda. Kao onda AP-u što je preneo da Amal Clooney - "actor's wife" zastupa novinara Al Džazire Muhameda Fahmija, umesto Amal Clooney - "advokat za ljudska prava". Ma koliko te feministkinje umele da preteruju, to je upravo linija koja dokazuje da imaju pravo. Naslov nekog teksta, ili videa, na Vanity Fairu nosio je sasvim prikladan naslov koji odgovara toj tezi: "Supruga Georgea Clooneyja nije samo supruga Georgea Clooneya".

Mnogo je više od toga.

Većina selebritija - uključujući Bonna, Oprahu i Angie- jesu bili slavni pre nego što su se dali u aktivizam. Amal je, sa druge strane, bila cenjeni advokat za međunarodna ljudska prava pre nego što je slavu stekla akonto braka sa Clooneyjem.

I iako struka ne propušta nijednu priliku da izrazi zabrinutost može li Amal da jasno povuče liniju između poslovnog i privatnog, činjenica je da joj je taj privatni segment doneo priliku da se njen glas čuje sa svih strana okeana i da o strahotama koje u rukama ISIL-a (ne) preživljavaju jezidske žene pišu jednako svi mediji. I Amal to dobro zna.

Ona čak nikada nije ni krila da ta novostečena slava ima i pozitivne i negativne aspekte. Početkom godine rekla je za BBC da veliki deo posla obavlja iza zatvorenih vrata, tako da niko o tome ništa i ne zna. "Mislim da je sve više ljudi koji sada razumeju šta se događa sa Jezidima i ISIL-om, i ako iz toga može proisteći bilo šta što će pozitivno uticati na svest o tome, onda smatram da je zaista dobra stvar dati slučaju sav dodatni publicitet."

Da, te Prada naočare i Balenciaga tašne ne izgledaju ni na kome tako dobro kao na njoj obučenoj u De la Rentu, vitkoj, onako mudro lepoj; i jeste 2013. proglašena jednom do najpoželjnijih londonskih pravnica, i ponela je titulu najfascinantnije ličnosti godine, ali bude stvarno pomalo smešno da se iko -- dok je pozivala iračkog premijera da pošalje pismo veću Ujedinjenih nacija kako bi se povela istraga o zločinima koje je ISIS počinio u Iraku, i upuštala u druge opake borbe -- bavio Bottega Veneta haljinom koju nosi ili time koliko je zdravo što je obula te štikletine, a već joj je napupio "trudnički stomačić". (Evo Elle i Alexsandra, blizanaca rođenih pre samo mesec dana, živih i zdravih, klunijevski lepih.)

Demonstrirala je samo, u svakom slučaju, da vas vođenje računa o tome šta ste obukli ne čini ništa manje inteligentnim, kompetentnim ili sposobnim. Niti vas sprečava da govorite tri jezika. Ili da budete predavač na Univerzitetu Kolumbija, je li.

Istina je i da, pošto njen posao sada prolazi kroz filtere tabloida koji se daleko podrobnije bave njenim garderoberom nego klijentima, može biti teško pratiti šta se to tačno dešava i čime se to Amal tačno bavi. Šta onda, praktično, znači što je Amal "advokat za ljudska prava"?

Vanity fair nije bio lenj, te je angažovao čak i nekoliko stručnjaka koji su to pokušali da nam objasne. Oni ističu da su advokati za ljudska prava u pravničkoj profesiji dugo bili nešto kao hipici, a Amal je jedna od onih koji su taj posao podigli na viši nivo profesionalizma i dostignuća. Amal je poznata po tome što ne samo da je branila državne funkcionere i lidere koji bi završili iza rešetaka, već i kao neko ko dela u korist i ime zanemarenih i eksploatisanih, marginalizovanih grupa.

"Ako ste advokat i želite da radite na lakšim slučajevima, bavite se saobraćajnim prestupima. Imaćete veoma visok procenat uspešnosti i verovatno ćete bolje spavati noću. Ali to nije ono što mene pokreće. Ja želim da radim na slučajevima koji u meni bude strast", rekla je prošle godine u intervjuu za NBC.

Zato je radila kao savetnica bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana u vezi sa Sirijom, gde građanski rat bukti već šest godina. Amal je i sama davno bila primorana da beži iz rata. Rođena je u Bejrutu, u Libanu. Kada je imala samo dve godine, sa roditeljima se preselila u Veliku Britaniju, gde se kasnije i školovala. Dobro, školovala na Oksfordu. I primila usput neke silne nagrade.

Godinu dana nakon što je diplomirala, 2001, počela je da pohađa pravo na Njujorškom univerzitetu, a uporedo radila i u kancelariji tadašnjeg sudije apelacionog suda SAD. To praktično znači da njeno zvanje pravnika jednako važi i u Britaniji i u Americi, a da ne pominjemo da je stigla i do Haga - učila je zanat na Međunarodnom sudu pravde i Međunarodnom krivičnom sudu. I nije, kao pravnica i aktivistkinja, zaobišla ni rodni Liban. Uz saradnju "Aurora Humanitarian Initiative" osnovala je "Stipendiju Amal Clooney", kako bi svake godine slala jednu studentkinju iz Libana na Koledž ujedinjenog sveta u Dilidžanu, na dvogodišnji školski program. Takođe je kourednica knjige o međunarodnom pravu koja nosi naziv Specijalni sud u Libanu.

U januaru 2015, nakon što je već izdejstvovala pomilovanje za novinara Al Džazire, i odbila ponudu UN da bude članica tročlane komisije koja bi istraživala moguća kršenja pravila rata u Gazi, Amal je počela da radi na priznavanju genocida nad Jermenima, poznatog u jermenskoj istoriografiji i kao Veliki zločin. Iako je zaključno sa krajem 2015. godine ukupno 29 država sveta priznalo masovna ubistva Jermena kao genocid, Turska kao pravni naslednik Osmanske imperije nastavila je da negira zločin i označava ga kao Jermenski masakr nastao usled previranja tokom rata u toj zemlji. Amal je oštro kritikovala Tursku da je licemerna "zbog sramne istorije zločina protiv slobode izražavanja".

Sredinom iste 2015. našla se i na čelu internacionalne delegacije koja je radila na tome da obezbedi oslobađanje bivšeg predsednika Maldiva -- Mohameda Našida, koga je aktuelna vlada optužila za terorizam. Zatim je zastupala pred Evropskim sudom za ljudska prava novinarku Kadiju Ismailovu iz Azerbejdžana, koja je u zatvoru završila zbog izveštavanja.

A prošle godine ambasadorom dobre volje UN imenovana je Nadija Murad, mlada jezidska devojka koja je uspela da umakne ISIS-u nakon što joj je porodica stradala u pokolju. Nominovana je i za Nobelovu nagradu za mir, a TIME ju je smestio na listu 100 najuticajnijih ljudi 2016. godine.

Uprkos činjenici da je Nadija utelovila neku vrstu prepoznavanja torture koju jezidske žene podnose, Amal iskoristila je priliku da u svom obraćanju Ujedinjenim nacijama kao pravna zastupnica Nadije Murad zamoli UN da skrenu pažnju svetskim liderima na žrtve ISIS-a, da ljudi koji su odgovorni za genocid budu privedeni pravdi i da svi treba da se trgnemo pre nego što bude prekasno.

"Volela bih da mogu da kažem da sam ponosna što sam ovde, ali nisam", istakla je tada. "Kao neko ko podržava Ujedinjene nacije, stidim se što države ne uspevaju da spreče ili čak kazne genocid zato što im sopstveni interesi stoje na putu. Stidim se, kao advokat, što pravda nije sprovedena i što na to čak i nema primedaba", poručila je.

Dodala je i da se stidi kao žena "što se telima devojčica poput Nadije trguje i ona se koriste kao bojno polje", i kao ljudsko biće "što ignorišemo njihovo zapomaganje upomoć".

Nadiji je rekla da joj se divi zbog hrabrosti. Zbog toga koliko je snažna. "Zapanjena sam", rekla je. Onda joj se izvinila "što smo je izneverili".

I nije lako, da znate, raditi to što Amal radi. Sigurno nije. Počev od toga da stavljate glavu u torbu kad god zaustite nešto protiv ISIS-a, preko pretnje da će vas, ako uđete u Egipat, uhapsiti jer ste, eto, branili nečija prava, dotle da se treba suočiti sa svim žrtvama propalih sistema i razarajućih ratova.

"Ovo je moj posao. Osećam bes, stravično je slušati svedočenja devojčica od tek 11 i 12 godina i šta im se sve dogodilo. A mi još ništa nismo učinili u vezi s tim", rekla je kasnije i napomenula da je rizik s kojim se suočava obrušavajući se na brutalne teroriste mnogo manji od potrebe da se bori protiv njihovog beskrupuloznog tretmana ljudi, posebno žena.

"Stavljam svoj život na kocku, ali i nemam život ako ne dajem nadu žrtvama."

I možda je u pravu. Amal na arapskom znači "nada".

Izvor:Nedeljnik

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity