Marija Strajnić / fotografija

Ona je fotograf, bavi se najviše analognom fotografijom. Njene foto-sekvence sačinjene su od niza slika koje nisu nužno povezane u celinu, ali ih Marija kasnije slaže u foto-priču. Tako je izdala i nekoliko foto-knjiga: na Tajvanu, u Australiji i Srbiji.

Sve to što radi dopalo se, između ostalih, magazinima Dazed & Confused, Vice, Neon, Pig, Esquire, NewYorker, Intro pa su i objavili njene fotografije. Inače je arhitekta, bavi se ilustracijom, a trenutno snima i svoj prvi dokumentarac pa je u isto vreme postala reditelj, snimatelj i producent. Film će se zvati Susret, snima se u Beogradu i na Hvaru, a gledaćemo ga za godinu dana.

Tea Latinović / arhitektura

Malo ko je uživao u wine baru Dudurudu i slikao se u njegovom enterijeru za društvene mreže ili nešto veće i važnije, a da zna da ga je radila Tea. Njena ljubav prema poslu i vlasnicima koji su joj veliki prijatelji rezultira upravo takvim efektom. Posle obrazovanja i rada u Milanu vratila se u Beograd jer je htela da gradi karijeru u svom gradu i bude sa porodicom i među prijateljima. Za to su zadužena i jutra na Kalenić pijaci, šetnje ulicama Dorćola, zalazak sunca na Kosančićevom vencu, a Crveni Krst uvek će imati posebno mesto u njenom srcu jer je tu odrasla. Koliko god zvučalo nespojivo, Tein rad specifičan je po romantičnoj i mekoj noti minimalizma.

Predstavlja kombinaciju francuskog stila i modernih ravnih linija. Pored raznih rezidencijalnih objekata koje rade, biro koji ima sa kolegom, Architects and Associates studio, sprema još jedan projekat u Savamali - klub Hype. 

Đorđe Bulatović / gastronomija

U Kursulinu ulicu trebalo bi otići samo da bi se probao jagnjeći burger punjen dimljenim suvim kajsijama. Nalazi se na meniju restorana Miamiam koji je u potpunosti osmislio šef kuhinje od detinjstva zvan Bulidža.

Posle života u Danskoj, Italiji, Holandiji, Francuskoj i Grčkoj, studija istorije i kritike filma u Italiji i pohađanja Akademije za francuska vina i kuhinju u Monpeljeu, odlučio je da se vrati u Srbiju. Generalno voli kafane i uživa da pojede nešto dobro u restoranima Salon 5, Istok i Bistro Grad Hometown Food. Kao chef ne igra po pravilima, sve radi spontano i uz pomoć onoga što mu je dostupno. Iako je već 15 godina u gastronomiji, uvek ima tremu kada sprema hranu za bliske mu ljude i prijatelje. 

Aida Jokanović / dizajn

Njena kuma mnogo voli balone. Htela je da joj pokloni jedan koji se neće izduvati za dva dana, koji će biti drugačiji... Aida je onda rukom na običnoj beloj majci iscrtala balon, opsekla ga i tako je nastala prva majica brenda Wholly Wear. Kumi se poklon mnogo dopao, ali i mnogim drugima.

Onda je Aida, koja je inače novinar i producent, počela da dizajnira majice i sa drugim oblicima koji mogu da se režu: sunce, sat, sijalica, srce, lubenica, sladoled, ključ, budilnik, uzvičnik, cvet... i sada je stigla do 19 motiva. Brend Wholly Wear postoji već godinu dana, ima oko 7.5k pratilaca na društvenim mrežama preko kojih se i najčešće može naručiti. Ili tako ili u radnji FAB Living by Una u Krunskoj 50. 

Marko Ćerketa / dizajn

Pedesetih godina prošlog veka pisar je pogrešio, pa se čitava polovina sada već dalje familije preziva Čerketa. On je ostao u polovini Ćerketa. Ume kroz smeh da kaže da je kod njih u Bosni sve sa greškom, ali mu je stil nepogrešiv. Brendom Ruksag, koji od pre dve godine ima i potpis Pariza, počeo je da se bavi pre sedam godina. Do sada je izlagao na tri fashion weeka u tom gradu.

Lakić show room zadužen je za njegov plasman u svetu pa se rančevi, novčanici, privesci i futrole za laptop mogu kupiti u Hongkongu i Šangaju, od sledeće godine u Italiji, a od ove jeseni i u Srbiji. Ruskag ima sedam proizvoda. Serije su male, radi kvalitetne proizvodnje.  

Milan Antonijević / pravo

Skoro svaki aspekt života može se podvesti pod ljudska prava: tu su ekonomsko-socijalana prava, zaposlenje, posao, penzija, sloboda govora, okupljanja, pravo na život, borba protiv nasilja i torture... Milan se bavi time da što više ljudi shvati da su ljudska prava nešto što ljudi moraju sami čuvati. Prvo ih poznavati, a potom ih i štititi. On je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), koji postoji već 20 godina, i sa te pozicije skreće pažnju i ljudima i vlastima da su ti zakoni doneti zbog svih građana države i da zbog njih moraju i da se primenjuju, a ujedno i direktno zastupaju građane pred našim i međunarodnim sudovima.

Osnivač je Kuće ljudskih prava u koju mogu doći svi koje zanimaju ljudska prava i razgovarati ili koristiti biblioteku. Tu se održavaju i konferencije, izložbe... Često nosi kravatu sa zanimljivim printom i tako pokazuje da ozbiljan i odgovoran posao ne mora biti dosadan.

Milan Marić / gluma

Njegova imena su i Đorđe, Davor, Danilo, Koki, Filip i mnoga druga, ali ne može baš da odluči koje mu je najdraže. U Dadovu je od dvanaeste godine, te se može reči da se više od pola života bavi glumom. Prošle godine bio je i Sergej jer je glumio glavnu ulogu u filmu Dovlatov o životu ruskog pisca Sergeja Dovlatova. Tada je imao priliku da vidi pravu filmsku mašineriju ruskog tržišta sa sve Aleksejem Germanom Mlađim na čelu.

Ne bi napuštao zemlju zato što ima stalni angažman u JDP-u, a pojavilo se mnogo dobrih mladih glumaca i režisera sa kojima voli da radi. Snimio je i kratki film sa Nikolom Ljucom za koji je pisao scenario, u kom glumi sa Tamarom Krcunović, tako da zna i kako je sa druge strane kamere. Ali, menjanje imena ipak je ono što najviše voli. Ko bude gledao seriju Nemanjići, videće se da Milan ima još jedno ime - Vukan.

Tekst: Branislava Kostić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/