Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mihail Barišnjikov: Da biste postali veliki, morate to želeti tako žarko!

Jedan od najvećih baletskih igrača u istoriji, koji je tokom karijere duge skoro šest decenija osvojio sve pozornice sveta i tako sebi osigurao besmrtnost, čvrsto veruje da se niko ne rađa kao umetnik...

  Izvor: Foto: Profimedia

"Ples je za mene život. Nažalost, profesionalni vek baletskih plesača znatno je kraći od glumačkog. Ali, ako ne mogu da plešem, ima još mnogo toga šta mogu. Važne su ideje, vizije. A toga mi još ne manjka," izjavio je pre nekoliko godina Mihail Barišnjikov koji je prema nepodeljenoj oceni struke ušao je u antologiju svetskog baleta kao jedan od najvećih plesača u istoriji.

A jedna od tih vizija koje je pomenuo je i komad "Barišnjikov/Brodski", s kojim je Miša oduševio publiku u Pozorištu na Terazijama. Reč je o solo predstavi baziranoj na poemama Josifa Brodskog, u režiji Alvisa Hermanisa, direktora Novog teatra u Rigi.

"Ova predstava je kao neka kolektivna seansa sa Brodskim. Pokušavam da govorim njegovim glasom, da koristim njegove manire, ponekad ga imitiram. I onda iznenada krene traka sa pravim Josifovim glasom. Zapamtio sam dobro da je Brodski insistirao na tome da samo pesnici treba da čitaju poeziju naglas, a obični smrtnici tiho i u sebi," rekao je Barišnjokov o predstavi u kojoj nije klasičan baletski igrač, ali ima dosta kretanja po sceni.

Osim Novog teatra, za nastanak komada zaslužna je i institucija "Baryshnikov Arts Center", koju je Mihail osnovao u novembru 2005. na njujorškom Menhetnu. Veliko zdanje na tri sprata, za koje je zamislio da bude utočište za sve vrste scenskih umetnosti, ponajpre plesa, izazvalo je mnogo sumnjičavih podizanja obrva. Međutim, i oni najskeptičniji morali su da priznaju da nisu imali razloga za nevericu: danas je umetnički centar Mihaila Barišnjikova ishodišna tačka mnogim mladim talentima, slavnim imenima, ali i potpunim anonimusima od kojih veliki baletan nimalo ne zazire.

"Čvrsto verujem da se niko ne rađa kao umetnik, baletan, glumac, muzičar. Da biste postali veliki u onome što hoćete, morate to želeti tako žarko da sve ostalo pada u drugi plan." 

Mihail Nikolajevič Barišnjikov rođen je 27. januara 1948. u Rigi, današnjoj prestonici Letonije, tada jednoj od republika SSSR-a. Otac Nikolaj, koji je do 1944. bio oficir u sovjetskoj vojsci, te godine je premešten na nov posao – postao je predavač na vojnoj akademiji u Rigi. Njegova majka, Aleksandra Kiseljova, bila je povučena žena koja je živela u senci svoga supruga. Uz sina jedinca, imala je samo jednu strast: balet. U zemlji velike baletske tradicije imala je prilike da vidi mnoge nezaboravne predstave baletske kuće "Kirov", pa je svoj afinitet prenela na sina.

Mladi Mihail, koji je odmalena bio vrlo privržen majci, počeo je toliko da se zanima za balet da je već s devet godina krenuo na časove plesa. Iako otac nije bio oduševljen time, majka je bila uporna, a ni Mihail više nije dao da ga pokolebaju.

S dvanaest godina upisao se u baletsku školu i odmah oduševio profesore. Ali, tada se dogodilo nešto što je zauvek ostavilo trag na duši mladog Barišnjikova: njegova majka se ubila, a okolnosti tog čina nikad nisu razjašnjene. Nije za sobom ostavila nikakvo pismo, poruku, niti je nagovestila da bi tako nešto moglo da se dogodi. Mihail je bio slomljen, ali je majčina smrt na neki način očvrsla odluku da život posveti baletu.

"Kad ste dete, a naročito kad u majci imate podršku kakvu sam ja imao, smrt majke ne možete da uporedite ni sa čim. Svet vam se, jednostavno, sruši." 

U jesen 1964. upisao je uglednu baletsku školu "Vaganova", u tadašnjem Lenjingradu, a već sledeće godine osvojio je prvu nagradu za mlade plesače na međunarodnom takmičenju u bugarskoj Varni. Sve dotadašnje sumnje, koje su se povremeno javljale uglavnom zbog toga što je ostao bez podrške majke, netragom su nestale. Već 1966. postao je član slavnog baleta "Kirov", a samo godinu kasnije podigao je gledalište na noge kad je plesao u "Žizeli", a potom i ulogom u "Pikovoj dami".

Ugledni sovjetski koreografi, poput Olega Vinogradova, Konstantina Sergejeva, Igora Černikova i Leonida Jakobsona, počeli su da postavljaju baletske koreografije prilagođene upravo Barišnjikovu. Kritičari su ga opisivali superlativima, pa je jedan od najuglednijih, Klajv Barns, rekao je da je Barišnjikov "najbolji plesač koga je ikada video".

Balet "Kirov", kao jedna od najuglednijih pozorišnih kuća u svetu, često je gostovao u prestižnim kulturnim centrima Evrope, Amerike i Australije, a Mihail je kao zvezda svoje matične kuće briljirao na svim pozornicama.

Mlad i ambiciozan, prepun avangardnih ideja kako bi se balet mogao osavremeniti i učiniti još atraktivnijim za publiku, Barišnjikov je počeo da razmišlja kako da se dokopa Zapada. U to vreme, naime, kruta politika SSSR-a bila je izrazito nemilosrdna: slobodno putovanje izvan zemlje jednostavno nije dolazilo u obzir.

Tokom jednog od brojnih gostovanja u Londonu, sredinom 1970, Barišnjikov je odlučio da više ne želi da živi u zemlji u kojoj je toliko sputan.

"Nisam nikada bio posebno vezan za Majku Rusiju. Dok sam živeo u Lenjingradu, znao sam pravila igre i, kao svi, sagao glavu i pazio da ne pogrešim. Poštovao sam nepisane obaveze, pretvarao se da se slažem sa sistemom koji je bio naprosto jeziv. Trebalo je znati da se nosiš s partijskim glavešinama, sa opasnim ljudima iz tajne službe KGB, s pravilima koja su nametali. Zapravo, sve je bilo zastrašujuće. Tako je ono što je bilo dobro, a, naravno, bilo je i toga, padalo u drugi plan. Posle nekog vremena sve to počne da vas umara i beskrajno frustrira, a onda shvatite da više niste spremni da trpite takvu torturu."

Za razliku od "običnih" građana tadašnjeg Sovjetskog Saveza, vrhunski sportisti i umetnici imali su barem mogućnost da vide kako se živi na "trulom Zapadu", pa ih je sve više ostajalo van granica zemlje čim bi im se pružila prilika.

Barišnjikov je iskoristio gostovanje baleta "Kirov" u Kanadi, 1974, i posle održanih predstava nije se vratio u domovinu. Uprkos tome što je već tada bio svetski slavan, Mihail je znao da njegova odluka nije bezopasna pa je, uz pomoć prijatelja koje je stekao na brojnim gostovanjima, ostao u Torontu zatraživši politički azil. Pošto su kanadske vlasti udovoljile njegovom zahtevu, ostao je neko vreme kao član kanadskog Nacionalnog baleta, a potom se preselio u Njujork, gde i danas živi.

Iako je došao iz SSSR-a, zemlje prema kojoj su Amerikanci bili paranoično netrpeljivi, Barišnjikova su vrlo brzo prihvatili. Štaviše, zbog talenta i umetničke osobenosti postao je 1975. glavni muški plesač u Američkim baletskom teatru, gde je igrao s najvećim imenima baletske scene SAD.

Njegova uloga u "Krcku Oraščiću" Čajkovskog, toliko je oduševila Amerikance da je pred Božić 1977. balet snimljen za televiziju i prikazuje se čak i danas.

Popularnost mu je toliko narasla da su mediji počeli da ga oslovljavaju samo s Miša, nadimkom kojim ga je zvala i njegova majka. Paralelno, plesao je i u Njujorškom gradskom baletu, koji je tada vodio slavni Džordž Balanšin, čovek koji je, pre Barišnjikova, glatko odbio saradnju s jednom od najvećih legendi baleta, Rudolfom Nurejevim. Barišnjikov je ubrzo sa stalnim ansamblom Njujorškog gradskog baleta krenuo i na petnaestomesečnu turneju po svetu, kad je, uz klasični balet, promovisao i moderan ples.

Ponesen slobodom, koje je u SSSR-u bio hronično gladan, nemilice je trošio energiju.

Osim stalnih angažmana u baletskim kućama, odlazaka na turneje i gostovanja, počeli su da ga privlače film i televizija. Prihvatio je ulogu ruskog baletana Jurija Kopejkina u filmu Herberta Rosa "Životna prekretnica" (1977), u kome je glumio uz Širli Maklejn, En Benkroft i Lesli Braun. Film je postigao velik uspeh, a Barišnjikovu je 1978. doneo čak nominaciju za Oskara.

Ponesen novim izazovima, prihvatio je uloge u još dva filma: "Belim noćima" (1985), u kom je plesao prema koreografiji slavne Tvili Tarp, i "Plesačima" (1987), a nastupio je i u nekoliko zabavno-muzičkih emisija TV mreža ABC i CBS, u kojima je igrao na muziku iz holivudskih filmova i brodvejskih predstava.

Barišnjikov je ubrzo doživeo i priznanje o kome je u SSSR mogao samo da sanja: 1980. postao je umetnički direktor i glavni plesač Američkog baletskog teatra, a 3. juna 1986. dobio je i američko državljanstvo.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity