U modnoj industriji, nekoliko ozbiljnih igrača stvorilo je famu oko sebe već u startu.
Tu je Karl Lagerfeld, možda i najoriginalnija osoba mode, sve sa crno-belim outfitom, napuderisanim tenom iz 18. veka, ali i Apple satom. Zatim, Anna Wintour koja je uz pomoć strogog boba i tvid kostima uspela da izgradi sopstveni imidž uprkos uverenju mnogih da žena ne poseduje stil. Pokojni Alexander McQueen bio je vodeći bad boy mode sa tetovažama, dok je Vivienne Wwstwood krojila oko sebe jednu atmosferu punk rokenrola, najbližu najjačim svirkama u undergroundu Londona.
Nasuprot njih oduvek je stajao Christopher Bailey, pravi britanski gospodin koji je vodio jednu od najboljih modnih kuća na svetu, stavljajući sebe u drugi plan. Bailey koji je stekao reputaciju normalnog, dobrog momka, ali ne dobrog na šarmantan ili zavodljiv način, već samo dobrog.
Novinarka Guardiana, Jess Cartner-Morley sastala se sa Baileyem, samo nekoliko nedelja pre održavanja LFW-a, na kom je Christopher trebao da prikaže svoju poslednju kolekciju za brend u kome se zadržao 17 godina. Tada još nije otkriveno da će na njegovo mesto doći Riccardo Tisci, ex kreativni direktor Givenchya.
U 46. godini, Bailey ima držanje jednog otmenog, ali ležernog muškarca koji je pravi džentlmen i vodi računa o tome da li se sagovornik oseća dobro, da li mu treba nešto i sl.
Niko ne bi rekao da je upravo ovaj čovek uspeo da od običnog britanskog proizvođača mantila i kaputa napravi modnog giganta koji staje rame uz rame sa najjačim svetskim kućama. On je takođe jedan od retkih dizajnera koji nisu osnivači neke kuće, ali predstavljaju njen dnk, fundimentalnu osobu bez koje niko ne može da zamisli Burberry.
Na pitanje kada je odlučio da je vreme da se povuče, Bailey otkriva da se ideja rodila na letovanju, kada je sa svojim bračnim partnerom, glumcem Simonom Woodsom, i njihove dve ćerke (Iris i Nell) posetio italijansku obalu.
"Ne znam kako da vam opišem, ali bila je to ujedno i najteža i najlakša odluka koju sam doneo u svom životu. Ostajem deo brenda kao savetnik i neko ko će kompaniji pomoći da što suptilnije prođe kroz tranziciju i dolazak Riccarda."
Moda u velikom delu je usko povezana sa sinestezijom: obucite super party haljinu i odmah ćete osetiti kako vam kroz telo prolaze trnci samopouzdanja, kao da ste popili pilulu neke instant sreće. Savršen kašmirski džemper miluje vašu kožu, a parfem pokreće uspomenu iz nekog divnog vremena.
Svi brendovi su želeli da izazovu to kod svojih kupaca - eksploziju osećaja, mogućnost da vas zavedu i učine vernom klijentelom koja će se vraćati po još i još.
To je Bailey znao da iskoristi maksimalno kreirajući jednu famo ne oko sebe, već oko brenda snimanjući specijalne reklame, angažujući sjajne muzičare za pratnju i oslanjajući se na tradiciju, nešto na šta su svi Britanci ponosni. U njegovim rukama desila se modna industrijska revolucija koja je prevrnula naopačke celu londonsku scenu.
Pročitajte na sledećoj stranici kako je izgledao sam početak "šefovanja" u Burberryu:
Bailey je rođen u Jorkširu, blizu Halifaksa. Otac mu je stolar, a majka aranžerka izloga u Marks & Spencer. U dobi od 29 godina Bailey radi kao dizajner za Donnu Karan u Njujorku, nakon što je pet godina radio kao desna ruka Toma Forda u Gucciju. U tom trenutku sastanak sa njim zakazuje Rose Marie Bravo, američka poslovna žena koja tada vodi Burberry, birajući Kate Moss za vamp lice kuće. Par se susreće u Milanu, početkom 2000.
"Ušao sam u hotel da bih sreo tu glamuroznu i energičnu ženu koja mi se osmehivala kao da me poznaje godinama. Potpuno me je zavela."
Bravo i Bailey su proveli nekoliko sati sklapajući plan kako da pokrenu proizvodnju Burberrya i stvore jedan upečatljiv brend koji će biti čuven van granica UK-a.
"Burberry nije bio neki tradicionalan luksuzan brend koji je kreirao torbe i cipele za aristokratiju. Ne. Burberry je pravio kapute i mantila, i to često u vojne svrhe. Još krajem 19.veka krojač Thomas Burberry osmislio je materijal gabarden, posebnu vrstu tkanine koja je vodootporna i savršena za kišne i hladne uslove. Tajna je bila učiniti predivo vodootpornim pre samog tkanja, što je Burberryju pošlo za rukom i dovelo do neverovatnih rezultata. Upravo kaput koji je Burberry dizajnirao za oficire, postaje preteča čuvenog trenča."
Svestan koliku moć sam trenč ima, Bailey je odlučio da ovaj model učini ne samo praktičnim već i vrlo elegantnim i poželjnim. U njegovoj poslednjoj kolekciji ima čak 46 modela mantila - od klasičnog modela u pesak boji, stilizovanog kaišem u predelu struka, do pvc varijante i srebrne čipke.
"Pre sam mnogo češće vozio bajs. Kada je sunčano, imao sam osećaj da nema lepšeg mesta na svetu. Čim bi naišli oblaci i kiša, nastupao je neki magičan trenutak. Volim pravo vreme koje je i uslovilo pojavu trenča."
Ta kiša krojila je i revije britanske kuće. 2012. godine konfete su "glumile" kišu, dok je Cara Delevingne povela defile sa otvorenim kišobranima u Kensington Garden bašti, nalik modernoj Mary Poppins.
Pored reoblikovanja trenča, Bailey je imao još teži zadatak da brend "očisti" lošeg imidža, odnosno ljudi koji su se vezivali uz samu kuću. To se najviše odnosi na mnoge rijaliti osobe poput glumice i tv zvezde Dannielle Westbrook koja je obožavala da rubrike žute štampe i engleskih tabloida puni sa skandaloznim scenama, odevena u Burberry, od glave do pete.
Upravo zbog toga marketing kuće, nakon direktive Baileya potrudio se da njihove revije i promocije isprate imena koja predstavljaju nešto u showbizu svetu - Freud, Delevingne i Beckham, između ostalih.
Isto se tako potrudio da se različitost istakne, kao i uniseks. Dok su se mnogi brendovi na svoj način borili za feminizam, uniseks, jednakost polova i različitost, britanska kuća je jasno od samog starta istakla kako je njen kultni komad UNISEKS.
"To je jedna od prvih stvari koje su me privukle Burberryju. Sećam se kada sam počinjao da radim u Burberryju da sam na papir zapisao kako je po meni Burberry i ženstvenost i masculine. To je draž trenča, što je on toliko uniseks. U jednom trenutku, tim i ja smo razmatrali ideju da ukinemo tu dvostruku ulogu i okrenemo se samo jednoj, ali smo srećom odustali od nje. Trenč je uniseks, i tako i treba da ostane, ne samo zbog mogućnosti koje daje dizajnerima, već i promovisanja polova i jednakosti."
Da, Bailey je uspeo da stvori brend koji je svojevrsna oda britanskoj tradiciji, polovima i klasi.
"Mislim da nisam još uvek svestan šta znači odlazak. Tek mi dopre do mozga kada pomislim na svoj tim. Sedamnaest godina rada sa tim ljudima nije mala stvar. Postali smo porodica. To su ljudi koji su sa mnom prošli moj najgori period (2005. godine Baileyev tadašnji partner, dizajner Geert Cloet preminuo je u dobi od samo 36 godina, od tumora na mozgu) ali i onaj najlepši. Bili su na mom venčanju, znaju moje devojčice i redovan su gost u mom domu. Rastanak sa njima mi teško pada. Jer sve ovo sam radio zajedno sa njima i Burberry ne bi postojao da nije bilo njih."
Šta sledi? Na to pitanje Bailey odgovara: balans.
"Nedavno smo se preselili porodično iz Kensingtona u severni deo Londona, bliže Hampstead Heathu dok devojčice ne odrastu. Želja mi je da se više posvetim porodici. Simom je mnogo snalažljiviji otac nego ja. Ja još uvek učim kako da radim nekoliko kućnih obaveza u isto vreme. Ali nemam sad neki plan, samo sam uzbuđen jer znam da sledi velika promena."
Da li možemo da očekujemo da preuzme kormilo nekog drugog brenda?
"Mogu samo da kažem kako nisam napustio ovaj posao, da bih taj isti radio negde druge. To bi bilo krajnje neobično, ne bih se osećao dobro, jer je sa Burberryem sve bilo nekako specijalno."
Priredila: Ana Dodig
