Na prve taktove Freedoma Georga Michaela, koji dopiru sa TV-a, tražio se daljinski upravljač, pojačavao ton, sve bi stalo. Mi, deca devedesetih, sedeli smo ispred televizora omađijani: ne trepćući, ne dišući, čekajući da se ukaže omiljena lepotica.

Prva u kadru pojavljuje se Linda Evangelista sa kratkom plavom kosom, potom se u senci nazire gipko telo Naomi Campbel, nju smenjuje dramatičan ulazak Christy Turlington koja je obavijena samo ogromnim čaršavom, a atmosferu do usijanja podže naravno Cindy, koja naga pevuši refren u kadi, da bi se krug dominacije čistog seksepila zatvorio krupnim kadrom poslednje od u nizu od pet glamazonki: plavookom Nemicom prodornog pogleda - Tatjanom Patitz. Ono što su ova čuvena imena iz sveta modelinga postigla svojom pojavom u legendarnom spotu, verovatno je sociološki fenomen sam po sebi: žene su sa istom količinom divljenja upijale pokret svake od njih, kao i muškarci širom planete, te isto tako imale svoje miljenice čije su specifičnosti u izgledu spremno branile.

Strani mediji nazivali su ih glamazonkama - što podrazumeva visoku, glamuroznu i obavezno samouverenu ženu, a bile su  boginje!

Dugonoge, izvajane, karakterističnih  crta lica, svaka sa svojim autentičnim pečatom u izgledu, toliko različite i potpuno prirodne. Posedovale su sve o čemu je jedna prosečna tinejdžerka 90-ih maštala.

Da li je taj bogomdan izgled, koje su imale sreće da poseduju bio dovoljan da od lepotice načini idola, a od skupine manekenki stvori kult?

Nikako.

Bilo je tu nekoliko faktora koji su zaslužni za taj nedostižni perfiks „super“, o kome su horde manekenki samo mogle da sanjaju.

Kada fotograf kaže da kamera nekoga voli, on prvenstveno misli na moć transformacije i prirodnost tokom poziranja, koje su must u CV-iju svakog supermodela.

Međutim, kada  Pieter Lindbergh izjavi da se nikada više nije susreo sa onim što je imala čuvena petorka iz Freedoma, a koju je upravo on smestio na čuvenu septembarsku naslovnicu Voguea i izazvao presedan u istoriji modnih magazina, onda  je ulog ipak veći od onog podrazumevanog.

„Savršene crte lica ne čine mnogo za lepotu. Za to je potrebna ličnost“, kratko i jasno Lindbergh  je svima svojevremeno obrazložio svoje viđenje supermodela.

I to je taj faktor koji se ne može kopirati, za njega ne postoji manekenska škola, pa čak ni genetika tu ne igra ulogu, koliko god simpatisali mladu Kaiu Gerber, ona nikada neće izazvati divljenje koje Cindy postiže samo jednim mangupskim osmehom uvek dobro raspoložene američke devojke.

Faktor personality ne prodaje se na Instagramu i ne kupuje hiljadama pratilaca, on se jednostavno poseduje i vrišti iz svakog kadra, ako se pravilno upotrebi.

Legendarna petorka kojoj se pridružilo još svega nekolicina imena, neizostavne: Helena Christensen, Claudia Schiffer, Stephanie Seymour, Karen Mulder, Nadja Auermann i kao najmlađa Kate Moss, bile su i te kako svesne svog izgleda i utiska koje ostavljaju.

Da li su umele to da iskoriste? O, da.

Samosvest je rezultirala moćnom samouverenošću i to takvom da je Linda Evengelista nonšalantno izjavila kako nema nameru da ustaje iz kreveta za sumu manju od 10.000 dolara. Te devojke su samo svojim merama i onim X faktorom ostvarile vekovni san svih feministkinja: da budu bolje plaćene od većine muškaraca, makar oni radili u NASA.

I niko nije bio naročito zgranut ovom izjavom. Sam Gianni Versace, koji ih je odmah nakon Lindberghove naslovnice angažovao da mu uz taktove Freedoma prošetaju novu kolekciju, bio je spreman da plati milione za to.

Neprežaljeni italijanski dizajner nije želeo lice koje svi znaju, niti ono čiji outfit tinejdžerke najradije kopiraju, želeo je wow efekat!

I dobio ga je.

Koliko je snažan utisak ostavio trijumfalni izlazak vrcavih lepotica, možda najbolje govori podatak da su u tom momentu fotografi odložili opremu ne bi li u zanosu aplaudirali!

Validno obrazloženje zašto je tako malo dokumentovanog materijala sa jedne od najznačajnijih revija u istoriji mode.

PageBreak

I upravo taj zanos bio je ono čime su svojski vešto baratale zvanične vlasnice prefiksa super. Zavođenje pogledom na fotografiji, vešto su implementirale u spontanost na pisti, samouverenost kojom su zračile sa naslovnica, pretočena je u demonstraciju prirodnog seksepila dok su koračale ispred zapanjene elite u prvim redovima.

Povrh svega, izgledalo je da se te devojke sjajno zabavljaju radeći svoj (izuzetno plaćen) posao.

I da stvar bude još uzbudljivija, odlično ga rade i danas.

Kada je Donatella prošle sezone okupila zlatnu petorku, te ih isto tako simbolično i obukla, svi su videli kako se gazi pistom.

Hoćemo li za trideset godina biti svesni postojanja Kendall Jenner, Gigi i Belle Hadid?

I što je presudno u ovom „super“ slučaju: hoćemo li ih videti kako i dalje neumorno rade prestižne kampanje za vrhunske brendove?

Da li će se novi čelnici Saint Laurenta i Balmaina setiti da ih pozovu na neku reunion reviju?

Ostaje da vidimo, ali sumnjamo u to.

No, razlog zbog koga razumemo ikoničnost supermodela 90-ih i zašto nam preko jezika ta reč tako teško pada kada stoji pored imena Kendall, ne nalazi se u tome što ove „manekenke momenta“ ne poseduju taj stav i personality o kome se decenijama toliko govori, niti je čak skandalozno što nisu potpuno prirodne. Poenta je u tome što su ove devojke na svoja basnoslovno plaćena i cenjena mesta došle isključivo zahvaljujući porodičnom pedigreu.

A porodičnim pedigreom teško da možete zavesti Chrisa Isaaka, koji vam na peščanim havajskim plažama šapuće u uvo: „The world was on fire and no one could save me but you.“

I možda je porazno, ali to i nije bitno.

Ako sa kombinacijom izgleda i pedigrea koji imate, te u računici sa novim milenials pravilima popularnosti, možete da zavedete fantastičnih 80 miliona sledbenika na Instagramu, to je i te kako bitno.

I upravo to je vrlo validan razlog zbog koga svaki vrhunski brend želi da, ako je moguće, baš vi prošetate sve do jedne njihove revije!

Stephanie Seymour svakako je bila u pravu kada je pomirljivo rekla da ove devojke zaslužuju sopstvenu titulu i da su supermodeli stvar prošlosti, ali to zapravo u vrlom modnom svetu i nije važno, dok god posedujete sposobnost da brednovima za koje radite doneste cifre po mogućnosti baš u broju obožavalaca koje imate.

Na koji način ćete ovo izvesti - koga je briga? Dok god to radite - super!

Tekst: Maja Bunčić