Koliko je pamćenje modne publike kratkoročno shvatite kada uđete u muzej Palais Gallliera u kome se trenutno održava izložba o slavnom belgijskom dizajneru - Martinu Margieli.
Sock čizmice koje imaju taj #splitoe ili ti istaknut razmak između prstiju koji se odslikava na koži, mnogi bi (posebno mladi) proglasili izumom Demne Gvasalije, ne znajući da je davno (1989. godina je u pitanju) jedan Margiela, inspirisan japanskom Tabi čarapom osmislio Tabi čizme, sada već svoj kultni model.
Gvasalia je možda IT kreator današnjice, ali kritike da intenzivno i vrlo upečatljivo kopira Margielu stoje. Opet sam Demna je nekoliko puta istakao kako je njegov role designer Belgijanac te da modeli inspirisani MM modom pokazuju samo koliko njemu Martin znači.
Da je Martin jedan od najinspirativnijih i najrevolucionarnijih dizajnera u istoriji mode nekoliko puta je naglasio i Marc Jacobs koji je još davne 2008. godine izjavio kako ne postoji osoba koja danas nije inspirisana Margielom.
To su puf rukavi Balenciage, kišni mantili Isabel Marant, naglašena ramena Balmaina, Celine fluidnos i prekrivena lica maskama Guccia i Richarda Quinna.
Ovaj misteriozan čovek koji je odbijao nalik velikom Cristobalu da se eksponira i daje intervjue (postoji tek nekolicina slika na kojima je kreator i to iz mlađih dana kada je tek započinjao svoju karijeru), prepustio je odavno svoju kuću grupaciji Diesel, koja je pre četiri godine (oktobar 2014) na mestu kreativnog direktora njegove kuće postavila nikog drugog nego Johna Galliana, dajući mu priliku da se iskupi za veliki skandal sa "naci" komentarom u Parizu koji ga je koštao mesta u Dioru.
Tada je procurilo kako je sam Margiela odobrio ovu postavku čelnih ljudi brenda, kao i da se sastao sa britanskim dizajnerom na čaju.
"Dopisivali smo se preko mejlova, da bi se konačno sreli kod mene na čaju koji je potrajao skoro pa šest sati. Bilo nam je divno i čini mi se inspirativno. Margiela mi je rekao da uzmem iz DNK kuće šta god poželim, zaštitim svoje interese i napravim svoju Margiela modu. Pravi džentlmen."
Tabi čizme koje su izložene u pariskom modnom muzeju Palais Galliera do 15. jula.
Ko je Martin Margiela?
Margiela spada u zlatnu decu modnog Antverpena, ali zanimljivo ne i u njenu "čuvenu šestorku" - Walter Van Beirendonck, Ann Demeulemeester, Dries Van Noten, Dirk Van Saene, Dirk Bikkembergs, i Marina Yee. On je zapravo prethodio toj generaciji koja je Kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Antverpenu - mirnom gradu neverovatnih modnih talenata, upisala godinu posle njegovog maturiranja, 1980.
Zahvaljujući Margielinoj prirodi koja nije marila za publicitet ali i nekim drugim vremenima kada dizajneri nisu bili zvezde, već autori sjajne mode koje je bila u prvom planu, o Martinu se vrlo malo zna.
Svoj surealno-uniformisani dekonstruisani kroj u okviru kog je eksperimentisao sa raznim materijalima, formama i nesvakdišanjim detaljima (bejzbol rukavice i štitnici poslužili za jakne) Martin se čeličio kod Jean Paul Gaultiera tokom osamdesetih kada je radio u njegovom studiju. Da je učenik nadmašio učitelja Martin je već dokazao na svojoj prvoj reviji 1989., kada je predstavio prvu kolekciju unutar sopstvenog brenda.
Dve nove pariske izložbe posvećene Margieli takođe pokazuju uticaj slavnog kreatora koji ostaje enigma za većinu. Prva i daleko obimnija i zanimljivija je Margiela / Galliera, 1989-2009 koja je postavljena u najpoznatijem modnom muzeju francuske prestonice - Palais Galliera. Druga je Martin Margiela: Years in Hermes, koja je deo postavke u pariskom Musée des Arts Décoratifs i koja predstavlja modele koje je belgijski dizajner kreirao za francusku kuću od 1997. do 2008.
Sa izložbe Martin Margiela: Years in Hermes koja je otvorena u muzeju Musée des Arts Décoratifs do 2. septembra 2018.
Martin Margiela je rođen 9. aprula 1957. u belgijskom gradu Genk.
U jednom od retkih intervjua za Sphere 1983. godine, Margiela je otkrio svoj prvi susret sa modom: Gledao sam tv vesti na kom je bio neki izveštaj o modi Paca Rabbana i Andrea Courregesa. Čim sam video njihove kreacije, pomislio sam 'baš lepo što se neko bavi profesijom koja i mene zanima'.
Margiela je maturirao 1979. godine na Royal Academy of Fine Arts u Antverpenu, i smatra se počasnim članom čuvene šestorke Antwerp Six koja je osvojila tržište Pariza, Njujorka, Londona i Milana.
1984. godine seli se u Pariz gde počinje da radi kao asistent Jean Paul Gaultiera: "Znao sam da je talentovan, ali nisam mogao da pretpostavim da će njegov talenat da toliko nadmaši moja očekivanja", otkrio je kasnije Jean.
Sopstveni brend Martin osniva 1988. godine i već sledeće godine prikazuje svoju prvu kolekciju koja nailzi na sjajne reakcije, propraćena prestižnom nagradom ANDAM koju su od tada osvojili Viktor i Rolf, Richard Nicoll, Gareth Pugh i Giles Deacon.
Krajnje neočekivano Margiela postaje kreativni direktor ženskih kolekcija u Hermesu 1997. godine.
"Kada sam se prvi put sreo sa Jean-Louisom Dumasom, izvršnim direktorom Hermesa, on me je upitao, vrlo aneksiozan da li nameravam da njihovu kultnu torbu Kelly presečem na pola, jer su mediji moj rad u to vreme opisivali zajedno pored epiteta - grunge i destroj (uništenje)", rekao je tada Martin za Graziju.
Svoju prvu mušku kolekciju Margiela je prikazao 1998. godine pod imenom linija 10. Svaki novi segment kreiranja kod Martina je dobijao redni broj, hronološki poređan. Tako je broj "0" bio rezervisan za Artisanal, prvu kolekciju koju je Martin prikazao 1988. godine i koja je bila dekonstrunktivnog kroja, uniseks. Jedinica su ženske kolekcije, trojka linija parfema, broj 8 - eyewear kolekcija, a desetka muška moda.
2002. godine Maison Martin Margiela postaje deo italijanske grupacije Diesel Group, čiji je vlasnika Renzo Russo. Samo godinu dana kasnije, Margiela raskida ugovor sa Hermes kućom. Na njegovo mesto dolazi njegov učitelj, Jean Paul Gaultier.
U martu 2006. godine, Margiela prikazuje svoju jednu od najupečatljivijih kolekcija u kojoj su savršeno skrojeni kostimi napravljeni od dekorativne tkanine iz 70-ih koja se koristila za draperije i mebl, sve sa etiketom oko struka na kojoj je bio prikazan komad nameštaja sa tim istim dezenom. Takođe, kao ogrlice su poslužili dekorativni, barokni prazni ramovi od pozlate, dok je kaiš bila žica crnog telefona. Manekenke su takođe bile stilizovane u ofingere koje su nosile oko vrata, zajedno sa presavijenim blejzerima oko tih istih ofingera. Jedan od detalja koji je takođe privukao pažnju je pojas za vezivanje iz kola koji je Martin koristio kao tregere i kaiš.
Nakon uspeha te revije, asocijacija modnih kuća koje su specijalizovane za haute coturea - The Chambre Syndicale poziva Martina da prikaže svoju prvu kolekciju visoke mode u Parizu, u maju 2006. To je bila potvrda da je prepoznat i nagrađen trud i vanserijski talenat belgijskog dizajnera čija dela su bila mala remek-dela unikatne mode.
Dve godine kasnije, 2008., u Antverpenu se otvara Martinova izložba u čast velikog jubileja - 20 godina od početka karijere. Svojevrsna retrospektiva privlači veliki broj poklonika sjajnog kreatora, ali i medija.
Ubrzo sam Martin objavljuje da napušta sopstvenu kuću i povlači se sa mesta kreativnog direktora nakon spekulacija da se mimoišao u idejama sa vlasnicima Diesel grupe. Na njegovo mesto ne dolazi niko određen, a kreativu preuzima anoniman tim. Iako je Martin evidentno napustio brend, MMM je nastavio da funkcioniše sa tom zagonetnom notom, zadržavajući senzibilitet i dnk kuće.
"Želimo da ljudi reaguju na modele, na materijale, stilizaciju, a ne na utisak koji press ili određena grupa ljudi kreira oko samog brenda. Maison Martin Margiela treba da funkcioniše nevezano od toga ko stoji iza njegovih kreacija. Uostalom, sam Martin je pokazao koliko je najbitnija odeća izbegavajući da se previše pojavljuje u javnosti. MMM je sličan kompaniji Apple. Da, jedan čovek je pokrenuo sve, ali sam brend je nastavio da funkcioniše i kasnije bez njegove vodilje."
Tri godine kasnije Maison Martin Margiela najavljuje saradnju sa švedskom kućom H&M. Capsule kolekcija u butike dolazi 15. novembra i donosi Martinov prepoznatljiv stil, samo prepakovan za street style modu. Od Martinovog odlaska, brend je uspeo da poveća prihod šireći asortiman i sarađujući sa brendovima kao što su pomenuti H&M, zatim Opening Ceremony, i lansiranje parfema zajedno sa kompanijom L’Oreal.
U oktobru 2014. svet je šokiran vešću da Martina nasleđuje John Galliano.
Šta o Martinu misle top dizajneri?
"Danas radimo pristojnu modu. Malo vintage, malo savremena moda, ali ona individualna vizija više ne postoji. Poslednji koji ju je posedovao je Margiela", izjavio je bog francuske mode, Azzedine Alia.
"Naravno da volim Martina, zapravo u ovom trenutku nosim njegovu kreaciju. On je jednstven i tu nema diskusije neke posebne. Njegova pažnja je bila na svemu, od kroja do sitnih detalja. Na sve je mislio, na ramena kod jakne, na pad suknje, celu konstrukciju je doživljavao kao neki oklop. Kod njega je proporcija, kroj i oblik bio najbitniji. Njegova odeća je moderna klasika i mislim da ne postoji niti jedna žena koju ja znam a da nema bar jedan MMM komad." - Alexander McQueen
"Kod Martina morate da se divite njegovom osećaju za inovativnošću, koliko njegova moda izgleda inteligentno, ispred vremena a opet i klasično, jednostavno. Sviđa mi se i njegova etika, tj vernost sopstvenom senzibilitetu i ne odustajanja od siluete i senzibiliteta koji ga je proslavio. Kod njega nema kompromisa, samo istraživanja granica. Martin je neko ko je promenio način na koji dizajneri kreiraju odeću." - Sophia Kokosalaki
Priredila: Ana Dodig
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti