Infant terrible angažovanog istočnoevropskog teatra i reditelj čije svako ostvarenje izazove nuklearni rat stavova i mišljenja, Oliver Frljić, ispričao je Aleksandru Đuričiću kako je pobuna, nakon plavog patlidžana, postala glavno ...
Radite širom Evrope. Kakva je Evropa danas?
Evropa je širok pojam i može obuhvatati različite stvari. U januaru 2019. postajem umetnički voditelj Evropskog ansambla u Štutgartu koji će se baviti upravo pitanjima identiteta današnje Evrope. Najviše radim u Nemačkoj gde je trenutno ultradesna i otvoreno islamofobna Alternativa za Nemačku druga po snazi partija. Naravno, ideološke stranputice Evrope kompatibilne su sa određenim ekonomskim procesima. Sve u svemu, Evropa, što je više konstanta, nego izuzetak u njenoj istoriji, pokazuje neverovatnu neosetljivost prema ljudskom životu, spremnost da svoja vrata čvrsto zatvori pred onima koji beže iz ratova koje je „sukreirala“ ta ista Evropa.
Pošto tu Evropu obilazite „peške“, verovatno znate koliko se razlikuje od onog što možemo da čitamo u novinama?
U Evropi, šta god taj pojam u vašem pitanju geografski označavao, se osećam strancem koliko i na Balkanu. Moj poziv traži da svaku sredinu sagledavam kritički. U tom kontekstu, iako naredne tri godine radim gotovo isključivo što se naški kaže napolju, ne očekujem mirnu koegzistenciju sa Evropom. Nacionalno raspamećene budale nisu specifikum samo postjugoslavenskih prostora. To je korov koji uspeva svugde i svugde jednako reaguje kad se nazove pravim imenom. Oni portali koji me u Hrvatskoj napadaju kao nacionalnog izroda raduju se kao dete kad otkriju isti takav ili sličan portal u Poljskoj ili Nemačkoj.
Da li ste sa pozorišnom kritikom na „vi“ ili na „ti“?
Najpre moram reći da sam i sam radio kao pozorišni kritičar na Trećem programu Hrvatskog radija, tako da znam kako stvari izgledaju i iz te vizure. Međutim, par godina unazad prestao sam da čitam pozorišne kritike. Razloga je više, ali jedan od njih je prevladavajuća pozorišna nepismenost onih koji iste pišu. U svojim nežnijim godinama znao sam i da polemišem sa određenim kritičarima jer mi se činilo da i autor ima pravo na kritiku recepcije onoga što radi, naročito onog tipa recepcije koji bi trebalo da ima pridev stručni. Uz to mi se činilo da se time stvaraju viši kriterijumi. Danas više nemam takvih iluzija.
Nas je sa svih strana, čini mi se, stisla i cenzura i autocenzura. Ne zna se šta je jače. Imate li neki recept za borbu?
Recepte delim isključivo za jela, pa ću ovde podeliti jedan takav sa vama. Pošto je sezona patlidžana, kupite na pijaci dva srednje veličine. Operite ih, probušite nekoliko rupica i stavite ih u rernu da se peku na temperaturi od 220 stepeni. Nakon 20 minuta okrenite ih na drugu stranu i pecite još 20 minuta. Kad su gotovi, izvadite ih, pustite da se malo ohlade. Zatim ih prepolovite i onda kašikom ili žlicom - kako vam je draže - izdubite njihovo „meso“. U međuvremenu napravite umak. Pomešajte jogurt, sitno iseckani beli luk, maslinovo ulje, so, biber i malo tahinija. Izmešajte ohlađene patlidžane i ovaj umak, te na kraju dekorišite zrnima nara. Prijatno!
Srbija i Hrvatska, što bi rekla jedna dečja pesmica, „to su para dva, ljubili se, grlili, sve do pola dva“?
A pesmica ide dalje: „A kad je došlo pola dva, doš'o sam i ja...“ Mislim da sam u više navrata rekao sve što sam imao o Hrvatskoj i Srbiji. Ako nekog raduje, mogu to i da ponovim, ali to neće puno promeniti između ove dve države čiji su bilateralni odnosi nakon rata bili uglavnom nastavak tog istog rata drugim sredstvima. I Srbiji i Hrvatskoj želim puno uspeha u daljnjem međusobnom licemjerju.
Kada kažem SFRJ, šta vi kažete?
Pričekam da psi čuvari nacionalnog identiteta skoče na zadnje noge i pokažu svoje očnjake. Jer, kao što je opštepoznato, istorija započinje 1991. Pre toga ništa nije postojalo, naročito u periodu od 1943. do 1991, a ako eventualno jeste, to što je postojalo bilo je isključivo loše. To su rezultati kolektivnog zaborava koji se, barem u Hrvatskoj, planski proizvodi već skoro trideset godina. SFRJ mi je najzanimljivija u onome što nije uspela do kraja da realizuje - npr. emancipaciju jedne društvene klase od logike nacionalne reprezentacije. Početkom devedesetih videli smo kako je ta ista, radnička klasa bez problema zamenila svoj klasni onim nacionalnim identitetom. Jugoslavija i jugoslovenstvo će na ovim prostorima biti još dugo opšta imenica za diskvalifikaciju svega onoga što dovodi u pitanje trenutni ekonomsko-društveni poredak i socijalnu nejednakost na kojoj je isti izgrađen.
Kako se najbrže relaksirate?
Čitanjem stvari koje nisu vezane uz posao. Plivanjem. Kuvanjem. Sve zavisi o kojoj vrsti stresa se radi. Ono što sam shvatio jeste to da me pasivni odmor samo dodatno umara i onda jedva čekam kad ću ponovno da počnem da radim. Putovanja me dosta relaksiraju, ali opet ona koja nisu vezana za posao, a takvih je u ovom trenutku veoma malo.
Jeste li nekada bili na modnoj reviji? I kako ste se proveli?
Nisam nikada bio na modnoj reviji, ali sam imao nekoliko ponuda da nosim modne revije. Pošto se po prirodi krećem neverovatno graciozno, kao da su mi u pete ugrađeni federi, činilo mi se da nema smisla publiku izlagati takvim sadržajima, pa sam te ponude jednako graciozno odbio.
Tekst: Aleksandar Đuričić
Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/
