Samo osam godina nakon što je osnovala svoj brend, modna industrija smatra je jednom od najtalentovanijih dizajnerki u svetu, vole je zvezde, a kritičari je poštuju. Kada ne dizajnera i ne putuje svetom povodom posla, izoluje se u svojoj staklenoj bašti i posvećuje se baštovanstvu.

Našli smo se sa Simone Rocha da razgovaramo o njenoj novoj kolekciji i o poreklu. 

Koliko si povezana sa Kinom?

U poslednje vreme, dosta. Na primer, letnja kolekcija inspirisana je Qingming festivalom, tradicijom koja se slavi puna 104 dana posle zimske solsticije i koja je posvećena čišćenju grobova. Svake godine tokom proleća idem sa porodicom u Hongkong gde se sa cvećem i uz muziku sećamo mojih bake i deke. Znak poštovanja za one kojih više nema. 

Šta te inspiriše?

Priroda, fotografija, umetnost, pejzaži i magični realizam prostora gde sam odrasla. 

Da li se često vraćaš u Dablin?

Svaka tri ili četiri meseca, ako sam u mogućnosti. Svakog Božića, svakako, kako bih provela vreme sa porodicom i prijateljima. 

Ti si ćerka umetnosti (otac John takođe je poznat dizajner). Misliš li da ti je sudbina bila predodređena?

Nisam sigurna. Čak i kao dete želela sam da budem umetnica, ali u tim godinama kultivisala sam svoju kreativnost. Provodila sam popodneva posmatrajući šnajderke kako rade sa raznim materijalima ili listajući sveske svojih roditelja, gledajući njihove crteže i moodboardove. 

Zatim si se preselila u London da studiraš modni dizajn...

Da. Nakon što sam išla na National College Art and Design u Dablinu, prebacila sam se u Central Saint Martins u Londonu. Počela sam da kreiram kolekcije tako što sam se udružila u Fashion East kolektivom, koji je podržao British Fashion Council. Prva kolekcija privukla je interesovanje prestižnih kupaca kao što su Colette, Browns i Dover Street Market. Ovo me podstaklo da osnujem svoj brend. Jednom nas je bilo petoro, sada nas ima više od trideset. 

Koju ženu zamišljaš kada kreiraš garderobu?

Žena koju zamišljam dok stvaram ženstvena je, nežna, majčinski nastrojena i praktična. Fascinanto mi je da istražujem vezu između majke i ćerke i trudim se da to provučem kako kroz posao, tako i kroz privatni život. 

Kažu da si ljubitelj umetnosti, ali još nisi postala kolekcionarka. Od koga bi krenula?

Od Ronija Horna, Eve Hesse i, naravno, Louisa Bourgeoisa. 

Često govoriš da ti je upravo Louise Bourgeois najveći izvor inspiracije.

Ona je ženska figura koju najviše poštujem. Nažalost nisam imala prilike da je upoznam zato što više nije bila prisutna kada sam započela prve korake u modnom svetu, ali sam mnogo želela da je upoznam. Dodala sam neke njene radove u moj butik u Njujorku kako bi mi bila „blizu“. 

Reč je o butiku koji si, slično onom u Londonu, lično ti opremila. Pokreće li te dizajn enterijera?

Smatram da nema velike razlike u kreiranju haljine, mobilnog telefona ili komada nameštaja. Htela sam da mi radnje budu personalizovane i znala sam da ću, ako želim da taj prostor predstavlja mene i moje kolekcije, morati da ih dizajniram u svakom smislu te reči. Želela sam enterijer obogaćen stilskim referencama, sa različitim fabrikama i materijalima zbog kojih će svako ko uđe osećati da je postao deo jedinstvenog i  magičnog sveta.

Koji predmet u butiku je najznačajniji?

Fotografije moje porodice iz mog detinjstva. 

Šta misliš o Brexitu?

Ne znam šta da očekujem. Sigurno će biti izazov. Samo se nadam da neće biti previše poteškoća za mene i za druge, slične meni, koji su deo ove kompleksne priče. 

Šta radiš u slobodno vreme?

Posvećena sam baštovanka. Uživam u kuvanju, uglavnom spremam italijanska jela. I čuvam Valentine, svoju devojčicu koja ima tri godine.  

Priredila: Anja Paspalj

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/